Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Kako je "Pariska presuda" presudila u čast kalifornijskih vina, a ne svojih francuskih

Pre više od 30 godina, tačnije u proleće 1976. godine, u Parizu se odigrao jedan (naizgled nevažan) događaj čije će posledice imati ogroman značaj u razvoju tada gotovo nevidljive vinske industrije SAD.

Naime, te 1976. godine, engleski trgovac Stiven Spurier (Steven Spurrier) je, u želji da reklamira svoj biznis, došao na ideju da održi neku vrstu takmičenja, tj. stručnu degustaciju nepoznatih kalifornijskih, kao i dobro poznatih i renomiranih francuskih vina. Stručni žiri sačinjavalo je devet uglednih kritičara i novinara kulinarskih magazina, i to upravo iz Francuske! Nije ni potrebno posebno napominjati činjenicu da su vina iz ove evropske države bila totalni favorit.

Na takmičenju su se ocenjivala četiri francuska bela Burgundy vina protiv kalifornijskog belog Chardonaya, a potom četiri francuska crna vina iz Bordeauxa protiv kalifornijskog Cabernet Sauvignona. No, tu je bila jedna začkoljica - boce su bile neoznačene i žiri nije znao u kojoj je flaši koje vino. Pa ipak, Francuzi su i dalje bili ubeđeni da se njihovo vino vrlo lako može razlikovati od američkog. I, nakon degustacije, usledio je šok - kalifornijska vina su osvojila puno više bodova, a za najbolje vino proglašen je kalifornijski Chardonay Chateau iz 1973. godine!

Kritičari, trgovci i publika su bili šokirani, ali pošto je degustacija bila izuzetno slabo posećena, Francuzi su se nadali da će sve vrlo brzo pasti u zaborav. Ali ipak nije - a za to je glavni krivac Džordž Taber (George Taber), pariski dopisnik Time-a, i ubrzo je ova vest stigla na naslovnice ne samo njegovog lista, nego na naslovnicama mnogih, izuzetno čitanih novina širom sveta.

1366

Filmovi o hrani koje ne smete propustiti

Razumevanje o tome odakle hrana stiže u supermarkete, šta treba jesti, a šta ne, kako treba jesti i kako ostati zdrav je konstantan pritisak modernog društva.

Zato je sjajno kada talentovani umetnici upakuju kompleksne teme u poučne i zanimljive dokumentarce, koji razjašnjavaju mnoge nedoumice. Dokumentarci imaju sposobnost da ljudima pokažu šta se dešava iza kulisa industrija hrane.

Super Size Me - ovaj klasik, nastao pre 10 godina dokumentovao je efekte ishrane isključivo u Mek Donaldsu tokom jednog meseca. Kao posledica ovog filma, Mek Donalds je prestao da nudi ogromne obroke.

King Corn - dva prijatelja sa fakulteta sele se u Ajovu da gaje kukuruz i da nauče nešto o ovoj zanimljivoj biljci. Budući da je kukuruz čest izvor hrane i kod nas, korisno je pogledati ovaj film.

Food Matters - pokret "hrana kao medicina" oživljava u intervjuima sa nutricionistima i homeopatama, koji govore o tome kako preterano prerađena hrana, pesticidi i farmaceutska industrija utiču na zdravlje.

Food, Inc. - mnogima je ovaj film bio prvo mesto gde su čuli za "pink slime", odnosno ružičastu pastu od mesa i kojekakvih životinjskih ostataka od koje se prave viršle. Treba spomenuti da je ovo delo bilo nominovano za Oskara.

Forks Over Knives - pogled na veganstvo i napore doktora da spreče kardiovaskularne bolesti bezmesnom ishranom.

GMO OMG - Džeremi Sajfert vodi svoju porodicu na put širom Amerike, kako bi saznali što više mogu o GMO hrani, njenoj rasprostranjenosti i uticaju na zdravlje.

Lunch Hour - film novijeg datuma koji se bavi ishranom dece u školama.

Fresh - mnogi od ovih dokumentaraca su poprilično depresivni, ali to ne važi za ovaj, jer se on fokusira na pozitivne primere ljudi koji se bore da poprave stanje i izgrade nove sisteme.

Fat, Sick& Nearly Dead - Australijanac Džo Kros je bolestan i gojazan i dolazi u Ameriku da za dva meseca pokuša da resetuje svoje zdravlje.

The Future of Food - jedan od prvih filmova koji je skrenuo pažnju na GMO hranu, još pre nego što je većina znala za nju.

3717

Najbolje zdrave poslastice koje možete jesti bez griže savesti

Ko kaže da ne smete pojesti desert kada ste na dijeti?

Uobičajena je zabluda da su deserti zabranjeni ukoliko želite zdravo da se hranite, ali istina je da možete uživati u slatkoj poslastici, a da i dalje vodite zdrav način života. U ovom članku ćemo istražiti neke od najboljih zdravih deserta koji će zadovoljiti sve sladokusce bez ugrožavanja zdravlja.

#1 Pečene jabuke

Pečene jabuke su jednostavan, ali ukusan desert koji je savršen za jesen i zimu, ali ljubitelji ga mogu jesti i tokom cele godine.

Sve što treba da uradite je da uklonite jezgro i iseckate jabuku, pospete je cimetom i sa malo smeđeg šećera i pečete u rerni dok ne omekša. Ukoliko ne želite da napravite veliku količinu, već samo brzi i zdravi mali desert za vas, mini šporeti i mini pećnice su dobra alternativa, jer ne morate zagrevati veliku rernu zbog jedne ili dve jabuke.

Uživaćete u mirisima jabuke i cimeta koji će ispuniti vašu kuhinju, a nakon što su jabuke pečene, možete dodati na vrh i kuglicu zdravog sladoleda od vanile ili šlag ukoliko vam plan ishrane to dopušta.

#2 Salata od svežeg voća

Ne postoji ništa slično prirodnoj slatkoći svežeg voća.

Voćna salata je odličan način da se prepustite nečemu slatkom, a istovremeno dobijete zdravu dozu vitamina i hranljivih materija. Možete mešati i kombinovati svoje omiljeno voće, uključujući bobice, jabuke, banane, pomorandže i još mnogo toga. Dodajte kašičicu grčkog jogurta za dodatnu kremastost i proteine.

#3 Puding od čia semena

Puding od čia semena je odlična opcija za one koji žele nešto slatko, ali im je potrebna i zdrava doza proteina i vlakana.

Sve što treba da uradite je da pomešate čia semenke sa omiljenom vrstom mleka (biljnog ili životinjskog), zaslađivačem po vašem izboru i bilo kojom drugom aromom (kao što je kakao prah ili ekstrakt vanile). Ostavite smešu u frižideru nekoliko sati ili preko noći i imaćete ukusan i zdrav puding.

#4 Smrznuta kora od jogurta

Ako ste raspoloženi za nešto hladno i osvežavajuće, pokušajte da napravite koru od smrznutog jogurta.

Jednostavno pomešajte grčki jogurt, med i sve druge arome koje volite (poput svežeg voća ili orašastih plodova), rasporedite smešu na lim za pečenje i zamrznite dok ne postane čvrsta. Smrznutu koru razbijte na komade i uživajte.

#5 Crna čokolada

Da, dobro ste pročitali - čokolada može biti zdrava opcija za desert!

Crna čokolada je bogata antioksidansima i pokazalo se da poboljšava zdravlje srca i snižava krvni pritisak. Samo budite sigurni da odaberete visokokvalitetnu tamnu čokoladu sa najmanje 70% kakao čvrstih materija i uživajte u umerenim količinama.

#6 Parfe od jogurta

Parfe od jogurta je zdrav i hranjivdesert koji je savršen za doručak ili užinu.

Sipajte grčki jogurt, sveže voće i granolu u teglu ili činiju za šarenu i ukusnu poslasticu. Takođe možete dodati zdrave dodatke kao što su orasi, semenke ili med za dodatni ukus i teksturu.

#7 Sutlijaš

Puding od pirinča je klasičan desert koji se može učiniti zdravim uz nekoliko jednostavnih izmena.

Umesto da koristite gustu pavlaku, punomasno mleko i beli šećer, odlučite se za kokosovo mleko i med ili javorov sirup. Takođe možete dodati zdrave dodatke poput čia semenki, cimeta ili suvog voća za dodatni ukus.

#8 Ovseni kolačići sa suvim grožđem

Ko ne voli ukusne kolačiće?

Ovseni kolačići sa suvim grožđem su zdravija opcija od većine, zahvaljujući ovasu bogatom vlaknima i prirodno slatkim suvim grožđem. Takođe možete koristiti prirodni zaslađivač kao što je javorov sirup ili kokosov šećer umesto rafinisanog šećera. Samo budite sigurni da uživate u umerenim količinama!

#9 Voćni sorbet

Ako ste raspoloženi za nešto voćno i osvežavajuće, pokušajte da napravite domaći voćni sorbet.

Jednostavno pomešajte smrznuto voće (kao što su jagode, mango ili breskve) sa malo zaslađivača (poput meda ili agave) i malo vode ili soka. Zamrznite smešu dok ne postane čvrsta, a zatim ponovo izmešajte da dobijete glatku i kremastu teksturu. Možete ga poslužiti sa zdravim palačinkama.

#10 Voće na žaru

Voće na roštilju je jednostavan i zdrav način da svom obroku dodate malo slatkoće.

Jednostavno svoje omiljeno voće (kao što su breskve, ananas ili lubenica) pecite na roštilju dok ne dobije boju. Poslužite uz dodatak grčkog jogurta ili pospite cimetom za zdrav i ukusan desert.

#11 Banane s kikiriki puterom

Zalogaji banane sa puterom od kikirikija su ukusan i hranljiv desert koji se lako pravi.

Jednostavno narežite bananu na kolutove, na svaku krišku namažite malo putera od kikirikija i pospite cimetom ili sa malo meda. Za posebno uživanje, umočite zalogaje u otopljenu crnu čokoladu i zamrznite dok ne postanu čvrsti.

#12 Čokoladni puding od avokada

Ako tražite zdravu čokoladnu poslasticu, pokušajte da napravite čokoladni puding od avokada.

Jednostavno pomešajte zreli avokado, kakao prah i malo meda ili javorovog sirupa dok ne nastane glatka i kremasta smesa. Takođe možete dodati dodatke poput ekstrakta vanile ili bademovog putera za dodatni ukus.

Kao što vidite, postoji mnogo opcija za zdrave deserte u kojima možete uživati bez osećaja krivice. Bez obzira da li više volite nešto voćno, kremasto ili čokoladno, postoji zdrav desert koji je savršen za vas. Samo zapamtite da uživate umereno i uravnotežite svoje slatke poslastice sa puno hranljive cele hrane.

1368

Energetske i hranljive vrednosti: ananas

Ananas vodi poreklo iz Brazila, a u Evropu je prenet krajem 17. veka. Kada je otkriven u Americi dobio je ime "pineapple" jer podseća na borovu šišarku. Smatra se simbolom prijateljstva. Bio je neobično cenjen i izuzetno skup. Bio je posebno prisutan motiv u arhitekturi i keramici. Narodna medicina ga preporučuje kod upale pluća, bronhitisa, određenih vrsta alergija i kod otežanog varenja. Savršen je nakon poslednjeg obroka jer stimuliše varenje.

Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):

Energetska vrednost: 50 kcal

Ugljeni hidrati: 13,52 g

Proteini: 0,54 g

Masti: 0,12 g

Holesterol: 0 mg

Dijetalna vlakna:1,40 g

Niacin: 0,5 mg

Vitamin A: 58 IU

Vitamin C: 47,8 mg

Vitamin K: 0,07 µg

Natrijum: 1 mg

Kalijum: 109 mg

Kalcijum: 13 mg

Gvožđe: 0,29 mg

Magnezijum: 12 mg

Cink: 0,12 mg

1558

Vitaminom C protiv katarakte?

Evo još jednog razloga da u svoju ishranu ubacite namirnice bogate vitaminom C - mogu u kasnijem dobu sačuvati od najčešće bolesti očiju, katarakte.

Naime, u jednoj studiji koju su sproveli naučnici iz Velike Britanije, učestvovalo je 1000 para blizanaca prosečne starosne dobi od 62 godine. Jedan blizanac je u periodu od deset godina jeo hranu bogatu vitaminom C, dok je drugi izbegavao ovakvu ishranu. Na kraju studije se ispostavilo da je kod trećine blizanaca koji su redovno konzumirali vitamin C uočena manja šansa za dobijanjem ove bolesti.

Ipak, naučnici nisu pratili druge faktore koji dovode do razvitka ove bolesti, kao što su dijabetes ili hronična upala oka. No ipak, više vitamina C u svakodnevnoj ishrani svakako ne može škoditi!

izvor: berkleywellness.com

1125