-
Najzdravije posuđe za kuvanje?
Kada želite da izbegnete toksine prilikom obrade hrane, morate razmotriti i vrstu materijala posuđa u kome je pripremate. Nažalost, teflon je postao vrlo uobičajen sloj na našim loncima i tiganjima. Veoma je otrovan usled izlivanja gasova i toksičnih hemikalija. Neke od najboljih i najsigurnijih alternativa su svakako liveno gvožđe – tip posuđa koje se koristi vekovima. Drugi izbor je nerđajući čelik koji je odličan pri pripremi hrane na nižim temperaturama.
2199 -
Neobični festivali hrane
Gozba majmuna, rvanje u krompiru, skijanje na lubenici, jurnjava za sirom i gađanje paradajzom su samo neke od neobičnih stvari kojih se organizatori sete kako bi privukli što veći broj ljubitelja hrane. Ovih sedam svetski poznatih festivala pokazuju da hrana često ne služi samo da zasiti stomak, već i da dobro zabavi.
1. "Monkey Buffet" ili "Švedski sto za majmune" je neobičan festival na Tajlandu koji odaje počast upravo - majmunima. Naime, 25.septembra svake godine se u tajlandskoj provinciji Lopburi majmuni časte neograničenom količinom hrane u čuvenom hramu Pra Prang Sam Yot, a cilj festivala je da provuče što više turista.
2. "Barnesville Potato Days" - ovaj festival avgusta svake godine slavi i veliča krompir. Održava se u američkom gradu Barnesvilu koji je poznat po proizvodnji ovog povrća i tu gosti mogu da isprobaju različite recepte i specijalitete od krompira i uživaju u uobičajenim festivalskim aktivnostima. Ono što privlači pažnju je centralni događaj festivala gde se posetioci rvaju u kuvanom krompiru.
3. "Testy fest" - ulaz na festival je dozvoljen samo punoletnima, što ni ne čudi ako uzmemo u obzir da je ceo festival u znaku bikovih testisa. Održava se tokom jula u mestašcetu Rock Creek Lodge u Montani.
4. "Melon fest" - ovaj festival lubenica se održava krajem februara u australijskom gradu Chinchilla i poznat je po tome što učesnici, osim što mogu da degustiraju razne vrste ovog voća, takođe mogu i da se skijaju na lubenicama ili prosto gađaju sa njima po ulici.
5. "RoadKill Grill" je pomalo bizaran festival na kojem posetioci mogu isprobati jela od životinja pronađenih na lokalnim cestama. Održava se svakog 28. septembra u Zapadnoj Virdžiniji i često je predmet kritike raznih udruženja vegetarijanaca.
6. "Cooper's Hill Cheese Rolling" je jedan od najpoznatijih svetskih festivala. Održava se svake godine u Britaniji i tokom festivala posetioci imaju zadatak da na vrhu brda otkotrljaju kolut sira koji je težak minimum četiri kilograma i da ga potom jure i uhvate na podnožju. Ne treba da napominjemo da su povrede poprilično česte.
7. "La tomatina" ili festival paradajza možda i jeste ubedljivo najpoznatiji festival hrane. Održava se poslednje srede u avgustu u španskom gradu Bunol i psoetioci imaju tu slobodu da se gađaju na ulici ovim povrćm. Svake godine se potroši minimum 100 tona paradajza.
1828 -
Boza
Dok smo čistili tavan, budućeg poslovnog prostora Centra za energetsku efikasnost CEFIX, naleteli smo pored gomile starih časopisa i dnevnih novina, na recepte iz davne 1935., 1936., 1937... Recepte je sakupljala Čisko Emilija iz Srpske, Nemačke i Mađarske štampe. Neki od recepata su i energetski efikasni!
Boza - recept je objavila Politika 9, maja 1938. a poslala ga je Emilija Danenbaum iz Beograda.
U pet litara vode koja vri ukuvati 1/4 kilograma kukuruznog brašna, neprestano mešajući duže vremena, jer voda sa brašnom mora duže da vri. Najbolje je uveče zamesiti hlebni kvasac sa kukuruznim brašnom, bozu skinuti sa vatre, ohladiti, pa u još mlaku dodati ovaj umešani kvasac i ostaviti na toplom mestu da stoji 24 časa. Posle toga vremena bozu procediti kroz gustu tkaninu i osladiti je po volji. Proceđena boza može i duže stajati. Sladiti samo onoliku količinu, koliko je potrebno za potrošnju.
5418 -
Sastojci i tehnike u molekularnoj miksologiji
Sastojci i tehnike
U srcu molekularne miksologije je mnogo procesa i sastojaka koji zvuče kao da pripadaju naučnoj laboratoriji, a ne baru. Na primer, kalcijum laktat i natrijum alginat se koriste za pravljenje jestivih koktel sfera kroz procese koji se naziva sferifikacija. Molekularne mohito sfere su jedan popularan primer, i u suštini su štreberski pogled na žele.
Drugi uobičajeni proces je emulzifikacija, koja koristi emulgator za vezivanje dve tečnosti koje se obično ne mešaju, kao što su masti. Kokteli takođe mogu da sadrže suspenziju, u kojoj sastojak poput ksantamske gume zgušnjava tečnost tako da se suspenduje u drugoj tečnosti. Kanisteri sa azotnim oksidom su takođe bili prilično popularni i korišćeni za stvaranje pene sa ukusnim ukusom na vrhu koktela.
In a more straightforward approach, liquid nitrogen or dry ice creates ice-cold drinks that smoke. Great care needs to be taken with these techniques because ingredients at such extreme colds can burn a drinker's throat and internal organs, and no one should consume dry ice.
U jednostavnijem pristupu, tečni azot ili suvi led stvaraju ledeno hladna pića koja se puše. Sa ovim tehnikama treba biti veoma oprezan jer sastojci kod tako ekstremnio niskih temperatura mogu da opeku grlo i unutrašnje organe osobe koja pije, i niko ne bi trebalo da konzumira suvi led.
Među sastojcima koji se primenjuju u molekularnoj miksologiji su kalcijum hlorid, guma bagrema, ksantam guma, sojin lecitin, želatin i druga sredstva za želiranje kao što je agar-agar. Neki od njih su donekle uobičajeni sastojci koji se koriste za prilagođavanje standardnih recepata za specijalizovane dijete, uključujući pečene proizvode bez glutena i veganska jela.
775 -
Zdravi kao dren
Dren uspeva svugde, osim u Australiji, a najviše ga ima u srednjoj, centralnoj i jugoistočnoj Evropi i jugozapadnom delu Azije.
Najveći proizvođači drena u Evropi su Italija i Francuska, a plodovi se koriste za džemove, kompote, sokove...
Drvo drena je veoma tvrdo i žilavo, stari Rimljani su od ovog drveta pravili koplja, a danas se sadi kao živa ograda.
Drvo drena koristilo se za izdradu alata, a mali crven plodovi drenjine za lek i ishranu. Koristile su se u sušenom i sirovom obliku.
Plodovi se jedu u svežem stanju, zamrzavaju se, suše ili prerađuju. U plodovima drena ima dva puta više askorbinske kiseline u odnosu na plod pomorandže.
Svaki njegov deo je lekovit – plod, list, kora, cvet, sveže i osušene koštice. Delotvoran je u lečenju grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemoroida, dijabetesa, za brže zaceljivanje rana.
Tanini i pektini veoma blagotvorno deluju na sluzokožu creva i želuca pa se drenjine mogu koristiti u lečenju proliva i problema sa varenjem.
1670
