Urme, keks, čokolada i malo kokosa... odlična kombinacija. Ko voli može da doda i par kapi ruma.
-
Kako crna čokolada utiče na zdravlje?
Crna čokolada je gotovo najpopularniji sastojak brojnih slatkiša na svetu, ne samo zbog prijatnog mirisa i ukusa već se pokazala veoma korisnom i za fizičko i za emocionalno zdravlje. Bogata je antioksidansima pa je odgovorna za sprečavanje nagomilavanja slobodnih radikala. Povećava nivo energije, pa utiče i na bolju koncentraciju. Ukoliko ste loše volje, pojedite tablu crne čokolade jer sadrži anandamidom koji je odgovoran za osećaj blagostanja. Stimuliše proizvodnju serotonina i pomoći će vam da se opustite. Visok nivo magnezijuma pomaže popravci DNK i izgradnji novih ćelija. Crna čokolada je idealna u borbi protiv zatvora. Sadržaj cinka može regulisati anemiju. Teobromin, komponenta tamne čokolade, može pomoći u suzbijanju hroničnog kašlja usled prehlade. Visok nivo fosfora i kalcijuma jača mišiće i kosti, a može sprečiti probleme sa visokim holesterolom, osteoporozom i brojnim drugim hroničnim problemima.
1523 -
Pravilno odlaganje vina = očuvanje kvaliteta
Obratite pažnju na naredno pitanje: da li vino čuvate u frižideru pre konzumiranja? Bela, roze i penušava vina zahtevaju čuvanje na hladnoj temperaturi, ali mnoga crvena vina čuvaju se u frižideru neposredno pred serviranje jer pad temperature podiže kiselost, odnosno ukus i kvalitet. Međutim, previše ohlađeno vino gubi kvalitet kiselosti. Najčešće se dešava da se konzumiraju previše ohlađena bela ili previše topla crvena vina.
Odgovarajuće temperature posluživanja:
Suva bela vina: 8-14 C
Penušava vina: 6-8 C
Roze: 13 C
Crvena vina: 15-19 C
2156 -
4 recepta za doručak bogat proteinom
1. U poređenju sa tipičnim sendvičima, ova verzija ima skoro 40 odsto više proteina i 50 odsto više zasićenih masti. Za pripremu, skuvajte jaje i na tost hleb nanesite pola šolje niskomasnog sira, a na vrh dodajte pripremljeno jaje. Kalorije: 303, protein: 35 g
2. Čia semenke sadrže mnoštvo omega-3 masnih kiselina i vlakana. Za ovaj jednostavan recept ukombinujte ¾ šolje niskomasnog grčkog jogurta i dve kašičice čia semenki. Kalorije: 226, protein: 22 g
3. Kombinovanjem ¾ šolje žitarica sa ¾ šolje neutralnog grčkog jogurta i 10 badema dobićete obrok od 303 kalorije i 24 g proteina.
4. Iseckajte tri kivija i pomešajte sa šoljom grčkog jogurta, a na vrh dodajte kašičicu čia semenki i rezultat je obrok od 276 kalorija i 25 g proteina.
2745 -
Masne kiseline kao izvor energije
Ljudsko telo, posebno mozak, češće koristi glukozu da bi proizveo ATP molekule, u kojima se skladišti energija. Glukoza je jednostavan šećer koji se dobija metabolizmom ugljenih hidrata. Međutim, ako ne unosite dovoljno ugljenih hidrata, telo kao izvor energije može da koristi i masne kiseline.
Masne kiseline su krajnji proizvod metabolizma masti. Mast koju pojedemo metabolizuje se u tri osnovne forme, kratke, srednje i dugačke molekule. Prva dva se koriste odmah, kao glukoza, dok se poslednja vrsta apsorbuje u creva i transformišu u trigliceride. I nezasićene i zasićene masti se razrađuju u masne kiseline, koje tanko crevo upija. Ako jedete dovoljno ugljenih hidrata, telo koristi deo masnih kiselina u proizvodnji ćelijskih membrana i hormona, dok se ostatak skladišti u vidu sala. Međutim, ako vaš dnevni unos ne omogućava dovoljno energije, organizam će se okrenuti korišćenju masnih kiselina.
Kada se masne kiseline skladište u telu, oni su u vidu triglicerida, koji sadrže više od duplo kilokalorija energije od ugljenih hidrata ili proteina, što znači da su masne kiseline efikasnije forme energije. Kada je telu potrebna energija koju mora da stvori od masnih kiselina, počinje proces lipolize. Tokom tog procesa, luče se hormoni i enzimi kako bi se trigliceridi razbili na molekule masnih kiselina, koji se potom putem krvotoka distribuiraju do ćelija kojima je potrebna energija. Kada telo koristi trigliceride kao izvor energije, ono ne smanjuje broj masnih ćelija koje imate, već njihovu veličinu, tako da, kada ste na dijeti, zapravo ne gubite masne ćelije, već se njihov obim smanjuje.
1807 -
Hrana koju ne bi trebalo odlagati u frižider
Bilo koje voće ili povrće koje ima visoku koncentraciju vode poput krompira, celera, krastavca, zelene salate i lubenice - ne bi trebalo čuvati u frižideru. Usled niske temperature menja svoju teksturu i ukus, postaje gnjecavo i meko.
Prženu hranu ne odlažite u frižider, postaće vlažna i postepeno će se pretvarati u kašu.
Crni luk je najbolje čuvati u kesi ili vreći koja omogućava strujanje vazduha na sobnoj temperaturi.
Paradajz u frižideru može da izbledi, zato je bolje da ga čuvate na sobnoj temperaturi, ali nikad u plastičnoj kesi.
Breskve, kajsije, nektarine, šljive, trešnje, treba držati na sobnoj temperaturi ako nisu sasvim dozrele. Tako će sačuvati više hranljivih sastojaka.
Bosiljak voli toplotu. U frižideru će bosiljak prerano uvenuti.
1300
