-
Sajam etno hrane i pića
Sajam etno hrane i pića na kome će biti predstavljeno 1.500 proizvoda iz 26 regiona Srbije, otvoren je od 26.11. na Beogradskom sajmu.
11711 -
Zašto se javlja mučnina nakon jela?
Mučnina se može pripisati različitim uzrocima. Ukoliko je učestala i javlja se neposredno nakon obroka, lista razloga se sužava. Mučnina ne mora biti znak da je u pitanju ozbiljan poremećaj, ali može biti povezana sa problemima žučne kese. Neke od akutnih bolesti mogu uticati na skupljanje ili zadebljanje žučne kese, pa tako utiču na njeno pravilno funkcionisanje.
Gorušica može biti jedan od mogućih razloga zbog kojih se javlja mučnina posle jela. Ona nastaje usled vraćanje želudačnog sadržaja, ili hrane i tečnosti u jednjak. Takođe može usloviti kiseli ukus u ustima, bolove u grlu i kašalj. Namirnice koje mogu izazvati gorušicu su: paradajz, citrusi, masna hrana, luk, čokolada...
Bolesti i trovanja hranom su sve češća pojava. Nastaju najčešće usled nedovoljno kuvane hrane, ali povećan broj bakterija javlja se i ukoliko se hrana na vreme ne odloži u frižider na određenoj temperaturi. Simptomi uključuju mučninu, povraćanje, temperaturu i dijareju. Počinju od 30 minuta do nekoliko dana nakon konzumiranja pokvarene hrane.
24155 -
Kakvog je ukusa fermentisana kafa?
Tokom kontrolisanog fermentacionog procesa, pet mikroba uklanja gorke “note” u kafi. Nakon pečenja, procesa koji uništava sve mikrobe, zrna kafe su aromatičnija i manje gorka.
1164 -
Zanimljiva priča za sve ljubitelje pereca
Iako je pravo poreklo pereca i dalje misterija, legenda kaže kako je prva verzija ovog peciva nastala još 610. godine u Italiji. Naime, tada su italijanski monasi svojim studentima kao obrok davali pečeno testo u obliku ruku prekrštenih preko ramena, što je tada bila tradicionalna poza tokom molitve. Uostalom, neki tvrde kako su se perece prvenstveno zvale "bracellae" što na latinskom znači "mala ramena".
Takođe, ako malo bolje pogledate, svaka pereca ima tačno tri rupe, koje predstavljaju sveto trojstvo (oca, sina i svetog duha). Još jedna zanimljivost ide u prilog ovoj priči: kako su perece tada bile pravljene samo od vode, brašna i soli, one su bile savršno jelo za vreme posta, koji je tada u sedmom veku bio takoreći obavezan.
Tokom srednjeg veka, perece su bile i simbol dobre sreće, dugog života, prosperiteta i ljubavi (na primer, u Švajcarskoj ni jedno venčanje nije moglo da prođe bez pereca, a u Nemačkoj su deca za novogodišnju noć nosila ovo pecivo oko vrata kako bi im donelo sreću tokom predstojeće godine).
A danas? Pa, ne možemo baš reći da se i u današnjem modernom dobu perecama pripisuju neka magična svojstva i simboli. Ali čik probajte da nađete neku pekaru koja ih ne proizvodi :) Ako je verovati legendi, dobre, stare perece pune naše zahtevne stomake već 14 vekova, a čini nam se da će to raditi još dugo, dugo....
3508 -
Hrana bogata oleinskom kiselinom
Količina masti u ishrani predstavlja ozbiljno zdravstveno pitanje. Dok američki Institut za medicinu preporučuje da ograničite masnoće na 20 do 35 odsto dnevnog unosa kalorija, prosek govori da je konzumacija veća. Zdrave masti su od izuzetnog značaja, a oleinska kiselina pripada ovoj grupi.
Oleinska kiselina je mononezasićena mast koja se obično nalazi u biljnim uljima i životinjskim mastima. Dok namirnice bogate zasićenim mastima mogu povećati holesterol u krvi, mnonezasićene masti u umerenoj količini pomažu smanjenju lošeg holesterola i rizika od srčanih oboljenja i moždanog udara.
Oleinska kiselina je primarna mast u biljnim uljima ka što su maslinovo ili suncokretovo ulje. Neka biljna ulja su specijalno proizvedena sa vrlo visokim sadržajem oleinske kiseline. Veći unos žitarica, piletine, orašastih plodova, govedine, jaja, sira, avokada može doprineti i povećanom unosu oleinske kiseline.
2748
