Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Kokosovo ulje kao dezodorans?

Svi smo čuli brojne priče o tome kako kokosovo ulje rešava sve male i velike zdravstvene ili kozmetičke probleme. Zasigurno, ima svoje posebno mesto u svetu nege lica i tela. Od maski za kosu, svakodnevnih hidratantnih krema, krema za brijanje i sredstava za uklanjanje šminke, kokosovo ulje je voljeni sastojak čija je upotreba u kozmetičke svrhe udvostručena. Njime možete zameniti čak i svoj omiljeni dezodorans. S obzirom da je kokosovo ulje antibakterijsko sredstvo, može pomoći u zaštiti od bakterija koje izazivaju neprijatne mirise. Koristite ga u tankim slojevima kako bi došlo do apsorpcije i kako ne biste ostavljali masne tragove na odeći.

1031

Energetske i hranljive vrednosti: bundeva

Bundeva potiče iz Južne Amerike gde je bila jedna od omiljenih namirnica indijanskih starosedelaca. Seme bundeve ima gotovo 20 puta veću kalorijsku vrednost od samog ploda. Posebno se preporučuje za izbacivanje viška vode iz organizma, kod problema sa prostatom, a efikasna je i kod nege kože lica. Reguliše varenje, pa je korisna kod suzbijanja zatvora. Zahvaljujući cinku, utiče na zdravlje kostiju. Bogata je vitaminom A, kao i betakarotenom, stoga je odlična za čulo vida.

Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):

Energetska vrednost: 26 kcal

Ugljeni hidrati: 6,50 g

Proteini: 1 g

Masti: 0,1 g

Holesterol: 0 mg

Dijetalna vlakna: 0,5 g

Niacin: 0,6 mg

Vitamin A: 7384 IU

Vitamin C: 9 mg

Vitamin K: 1,1 mg

Natrijum: 1 mg

Kalijum: 340 mg

Kalcijum: 21 mg

Gvožđe: 0,80 mg

Magnezijum: 12 mg

Cink: 0,32 mg

1531

Japanska tradicionalna kuhinja - suši i pirinač na sto načina

Japan je ostrvska zemlja u Istočnoj Aziji, te se može zaključiti da se većina jela zasniva na morskim plodovima. Prosečan Japanac pojede oko 68 kila ribe godišnje! Od kultura se najviše uzgaja pirinač, koji je zastupljen na polovini ukupnog obradivog zemljišta.

Kina je izvršila veliki uticaj na kulturu Japana i sama tradicija gajenja pirinča je doneta iz Kine, kao i korišćenje štapića, upotreba soja sosa i tofua u ishrani. Kroz istoriju, bitan je bio uticaj budizma jer je njegovo širenje dovelo do zabrane mesa u ishrani, što je i dovelo do najpopularnijeg japanskog obroka, suši. U XIX veku, hrana je podeljena u pet grupa po boji (zelena, crvena, žuta, bela i ljubičasto-crna) i šest po ukusu (gorko, kiselo, slatko, ljuto, slano i delikatno) i ovaj sistem se i danas koristi u tradicionalnoj kuhinji Japana. Iz Amerike je, posredstvom Holanđana, donet i krompir. Zapadnjačka hrana postaje popularna tek tokom kasnog dvadesetog veka.

Osnova japanske kuhinje su pirinač i nudle. Pirinač se služi pri svakom obroku, skuvan u vodi ili na pari, a što se tiče nudli, postoji mnogo vrsta rezanaca koji se razlikuju po debljini i po vrsti brašna. Soja je takođe veoma važna u japanskoj kuhinji.Tipični sastojci su takođe bambus, đumbir, morske alge i susam. Kao neka vrsta salate se tokom svakog jela na trpezu iznosi i kiseli krastavci. Nacionalno piće je zeleni čaj, ali je popularan i crni. Čaj igra veoma bitnu ulogu u Japanu i ispijanje čaja predstavlja pravu ceremoniju.

Dva najspecificniča japanska jela su već spomenuti suši (sirova riba ili morski plodovi sa pirinčom) i sašimi (umesto pirinča se koristi soja sos). Na sva četiri japanska ostrva su popularni obroci koji se pripremaju u samo jednom loncu, na primer sukijaki koji se pravi od tanko nasečenog goveđeg buta, povrća i kockica tofu sira. Ostrvo Hokaido je specifično zbog upotrebe krompira, kukuruza, kao i zbog jela pripremljenih na roštilju. Hrana na zapadu Japana je začinjenija od one na istoku.

Pošto Japanci puno vremena provode na poslu, zanimljiv detalj u japanskoj kuhinji su bento tradicionalne kutije za ručak, sa posebnim pregradama za ribu, meso, povrće i pirinač. Jedinstveno je to što Japanci tokom svakog obroka dopunjuju čase svojih suseda, ali nikada svojih, a omiljeno piće je sake, rakija od pirinča.

3368

Hamburger - četiri teorije nastanka

Jedemo ga često, a ni ne znamo da se oko porekla sočnog hamburgera od goveđeg mesa vode žestoke polemike oko toga kako je zapravo nastao.

Svi se slažu oko toga da su hamburgeru prvi dali ime Nemci koji su imigrirali u SAD krajem 19. veka, i to aludirajući na grad Hamburg. Sa druge strane, postoje četiri teorije o tome ko je zapravo idejni tvorac ovog jela, i sve četiri imaju poprilično jake argumente.

Teorija 1: Prvi hamburger je nastao u Viskonsinu, 1885. godine

Pobornici ove teorije smatraju da je Čarli Nagrin ("Hamburger Čarli") prodavao ćufte od goveđeg mesa u svom kiosku hrane, pa je vremenom shvatio da mu je isplativije da ih stavlja između dva parčeta hleba i malo poveća cenu proizvoda, nego da se bakće sa tanjirima.

Teorija 2: Prvi hamburger je nastao u Ohaju, 1885. godine

Familija braće Čarlsa i Frenka Menčesa tvrdi kako su ova dva brata izmislila hamburger dok su prodavala hranu na raznim sajmovima hrane širom zemlje. Naime, oni su u jednom trenutku ostali bez svinjskog mesa koje je bilo potrebno za sendvič sa kobasicama, pa su odlučili da nabave goveđe meso, naprave pljeskavicu od njega, te da ga iskombinuju sa sosevima i ubace u lepinju.

Teorija 3: Prvi hamburger je nastao u Nju Hevenu, 1900. godine.

Legenda kaže kako je jednog dana 1900. godine, bogati biznismen došao u mali grad Nju Heven, i u lokalnom restoranu zahtevao "neku kaloričnu hranu koja će brzo biti gotova i koju će usput smazati". Tako je vlasnik restorana, Luis Lasen, odlučio da mu brzo spremi parče mlevene govedine koje mu je bilo pri ruci i stavi između dva parčeta hleba, i tako nastade prvi hamburger.

Teorija 4: Prvi hamburger je nastao u Teksasu, krajem 1880- ih godina.

Lokalni biznismen Flečer Dejvis je u jednom trenutku odlučio da otvori restoran u kojem će se praviti neko jelo od (njemu omiljenog) goveđeg mesa, i od onda se od osobe do osobe širi priča kako je on zapravo prvi kreator hamburgera.

Nikada nećemo biti sto posto sigurni koja teorija je tačna, ali činjenica je da, ko god da je stvarni tvorac hamburgera, večno smo mu zahvalni!

2326

Najčešće zablude o vodki

Vodka se najčešće vezuje za Rusiju i neke delove istočne Evrope, ali je ona zapravo najpopularnije alkoholno piće u Americi (gde se pije više nego džin, tekila, rum i konjak zajedno). Uprkos popularnosti, o njoj vladaju česte zablude koje ćemo pokušati da objasnimo u ovom tekstu.

Sva vodka je ista - to ni izbliza nije istina, jer njena aroma zavisi od načina destilacije i mesta porekla. Tradicionalne vodke iz istočne Evrope imaju jači i agresivniji ukus, dok se na zapadu proizvode vodke suptilnije arome.

Više destilacija znači bolja vodka - ni ovo nije tačno, jer ako se ovo piće destilira više nego što treba gubi se aroma i ostaje vam čist alkohol.

Vodka se pravi od krompira - neke vrste vodke se prave od krompira (npr. u Švedskoj), ovo popularno alkoholno piće može se napraviti od manje više bilo čega - postoji vrsta koja se pravi od grožđa, pa čak i od mleka! Ipak, najčešća sirovina za proizvodnju vodke su žitarice.

Ne treba vam dobra vodka da biste pravili koktele - iako možda nećete osetiti ukus jer će biti zamaskiran drugim sastojcima, sutrašnji mamurluk će vam zasigurno otkriti jeste li sinoć pili dobru vodku ili ne.

I zapamtite, cena nije nužno i odraz kvaliteta!

2203