Idealno za toplu večeru ili pak doručak, užinu ili za poneti ali samo ako napravite duplu meru!
-
5 osvežavajućih poslastica za tople letnje dane
Kako temperatura raste i sunce sve jače sija, ništa nije bolje od uživanja u osvežavajućim letnjim poslasticama koje će nas rashladiti i utoliti našu želju za nečim slatkim.
Od voćnih torti i kolača, do ledenih napitaka, u ovom tekstu ćemo vam predstaviti pet neodoljivih letnjih poslastica koje će vas oduševiti jednostavnošću svoje pripreme, kao i osveženjem koje nude u vrelim letnjim danima. Zato se spremite da prigrlite ukuse leta!
Torta sa jogurtom i voćem
Kremaste voćne torte su divan način da proslavite godišnje doba kada rađa najviše ukusnog i sočnog voća.
Letnji voćni kolači i torte su pravi praznik za oči i za nepce. Prirodna slatkoća i osvežavajući ukusi voća unose radostu svaki zalogaj, čineći ove kolače savršenim desertom za piknike, roštiljanje u dvorištu ili jednostavno prepuštanje letnjim radostima.
Zato vam predlažemo da ovog leta pripremite brzu tortu sa jogurtom i voćem u kojoj ćete uživati.
Sastojci:
- 1l jogurta
- 300g šećera
- 1kg keksa
- 1/2 kg bilo kog sezonskog voća
- 2 šlaga za pripremu
Priprema:
U dublju posudu sipajte jogurt i pomešajte ga sa šećerom dok se ne sjedine. Zatim u njega izlomite sav keks, a nakon toga dodajte i željeno voće, pa sve dobro izmešajte. Dobijenu smesu staviti na tacnu i formirati željeni oblik torte. Dodati umućeni šlag i iseckano voće preko njega po želji, te ostaviti u fržideru par sati da se stegne.
Granita od lubenice: nalet osveženja
Kada je u pitanju prevazilaženje letnjih vrućina, lubenica najbolje može da utoli žeđ.
Zato u nastavku otkrijte svet granita od lubenice - slatkog užitka koji može biti i brza poslastica za nenajavljene goste. Jedini potreban sastojak je lubenica.
Priprema:
Oljuštite lubenicu, izvadite semenke i isecite na manje komade. Zatim ispasirajte u blenderu. Sipajte u posudu ili pleh i stavite u zamrzivač. Kada se dobijeni sok zamrzne, postepeno ga mrvite viljuškom i stavljajte u čaše. Po želji možete dodati listiće mente preko lubenice kao ukras!
Domaći voćni sladoled: egzotično voće na štapiću
Povedite svoja nepca na putovanje u tropski raj sa domaćim sladoledom koji je bogat ukusima egzotičnog voća.
Od sočnog manga do pikantnih ananasa i sočnih papaja, istražite razne privlačne kombinacije.
Sastojci:
- tropsko voće po želji
- 1/2 l kokosovog mleka
- 75g smeđeg šećera ili meda
- 1 kašičica soka od limuna ili narandže
Priprema:
Očistite voće po želji i naseckajte ga na kockice, pa izblendujte. Dodajte šećer ili med i sok od citrusnog voća, pa izmešajte. Dodajte i kokosovo mleko, pa mešajte dok smesa ne postane penasta. Prebacite u željene kalupe ili posudice i stavite u zamzivač na 6-8 sati.
Izvadite ove poslastice iz kalupa i dozvolite da vas živahne nijanse i divan ukus prenesu na pravi letnji odmor!
Parfe sa bobičastim voćem: savršen letnji užitak
Prepustite se divnom parfeu od bobičastog voća koji kombinuje slatkoću letnjeg bobičastog voća sa hladnoćom jogurta.
Ova poslastica je izuzetno laka za pripremu, pa će vam za uživanje u slatkim zalogajima biti potrebno samo malo truda i kreativnosti.
Sastojci:
- 1 šolja gušćeg jogurta
- 1 šolja borovnica
- 1 šolja malina
- 1/2 šolja ovsenih pahuljica
- 1/2 šolje granole
Priprema (za dve osobe):
U dve šolje ili čaše stavite po kašiku jogurta, pa pospite sa 2 kašike granole. Zatim dodajte maline i borovnice, a preko njih opet kašiku jogurta. Nakon toga dodaju se ovdene pahuljice koje se ponovo prelivaju kašikom jogurta. Ovaj proces nastavite dok ne potrošite sve sastojke!
Domaći ledeni čaj od mente: pravi napitak za vrele dane
Tražite osvežavajući slatki napitak da utolite žeđ?
Isprobajte klasični ledeni čaj tako što ćete ga obogatiti svežim listovima mente.
Priprema:
Počnite tako što ćete kuvati svoj omiljeni čaj, bilo da je crni, zeleni ili biljni čaj. Dok je čaj još vruć, dodajte šaku svežih listova nane i ostavite da odstoji nekoliko minuta. Procedite čaj i ohladite ga u frižideru. Ledeni čaj od nane poslužite preko leda, ukrašen grančicom mente.
Pijuckajte ovo hladno i revitalizirajuće piće dok uživate na suncu ili kao opuštajuću pratnju letnjih obroka. Kombinacija umirujućih svojstava čaja i osvežavajućeg ukusa mente održaće vas hidriranim tokom celog dana.
Leto je vreme za uživanje u fantastičnim ukusima i slatkom voću koje donosi najtoplija sezona u godini.
Uz ovih pet divnih deserta, možete pobediti vrućinu i prepustiti se onom najboljem što leto nudi. Bez obzira da li uživate u voćnom sladoledu, graniti, kremastom šerbetu, osvežavajućem parfeu ili hladnoj čaši ledenog čaja od mente, ove poslastice će vas osvežiti i učiniti zadovoljnim i spremnim da prigrlite radosti leta.
Dakle, sakupite sve potrebne sastojke, budite kreativni u kuhinji i dopustite da ovi slatki zalogaji postanu vaša doza letnjeg užitka!
826 -
Super Size Me
"Super Size Me" je američki dokumentarac iz 2004. Režiran od strane Morgana Spurloka, ovaj film prati tridesetodnevni period tokom 2003. Za to vreme je Morgan jeo isključivo u McDonalds restoranima, radi istraživanja o gojaznosti u SAD koja je poprimila odlike epidemije. Sem filma, izdat je i strip koji se sastoji od više priča o problemima sa brzom hranom.
Tokom snimanja je postojalo nekoliko pravila koje je sam sebi zadao kako bi eksperiment bio što efektivniji. Morao je jesti sva tri obroka, probati svako jelo koje je bilo u ponudi barem jednom i hodati mnogo manje nego inače. Tehnički je preuzeo ulogu prosečnog građanina SAD-a koji nezdravo živi.
Tokom ovih mesec dana, tridesetdvogodišnji Spurlock se ugojio drastičnh 11 kilograma (što je otprilike čak 13% mase), holesterol mu se znatno povećao, imao je problema sa raspoloženjem, stanje sa jetrom mu se pogoršalo...Posle ovog eksperimenta mu je trebalo čak 14 meseci kako bi povratio svoju staru težinu, a to dovoljno govori o štetnosti svakodnevne ishrane u lancima brze hrane. Film je kvalitetan baš zbog toga - na jednostavan, svima razumljiv način to pokazuje i prosvetljuje.
Film je takođe bio inspiracija za BBC seriju "The Supersizers..." koja je proučava i kvalitet obroka kroz istoriju.
1595 -
Restoran Diamantis
Riblji restoran Diamantis nalazi se u malom mestašcu Siviri na Kasandri u Grčkoj. Ovaj predivni restoran započeo je svoju kulinarsku avanturu još daleke 1938. godine. Dobio je visoku ocenu posetioca na TripAdvisor-u kao i "Certificate of Excellence" što je bilo i više nego dovoljno da ga posetimo i isprobamo.
Oduševili smo se kvalitetom, cenom i samim ambijentom! Restoran za svaku preporuku.
3113 -
Pitagora - otac vegetarijanizma?
Antički grčki filozof Pitagora, danas je svetu poznat kao tvorac mnogih matematičkih teorema, a mnogi ga smatraju i ocem geometrije. Ipak, mnogi ne znaju da je ovaj Grk vekovima slavljen i kao otac vegetarijanizma. Naime, dijeta koja je podrazumevala potpuno izbacivanje mesa iz svakodnevne ishrane, sve do sredine 19. veka bila je poznata kao "Pitagorina dijeta".
Međutim, vegetarijanci su postojali davno pre Pitagorinog doba. Mnogi antropolozi se slažu u tome da su ljudi jeli isključivo biljke još na samom početku civilizacije. Uostalom, biljke (za razliku od životinja) ne mogu nigde da pobegnu, a u to vreme adekvatno oružje za lov još uvek nije pronađeno. Vremenom, praisotrijski čovek je sve više jeo meso, ali je biljna ishrana i dalje činila bazu.
Pitagora i njegovi sledbenici praktikovali su vegetarijanski način ishrane iz nekoliko razloga, a ponajviše zbog religijskih i etičkih načela. Pitagora je verovao da sva živa bića imaju dušu, te da ni životinje nisu izuzetak. Zanimljivo je to da je Pitagora branio i konzumiranje pasulja, jer je verovao da su ljudi i pasulj stvoreni od istog materijala.
Ubrzo nakon Pitagorine smrti, njegovi sledbenisi i poštovaoci su vratili pasulj u svakodnevnu ishranu, ali su i dalje izbegavali meso. Njegovi principi uticali su na generacije i generacije akademika i verskih mislioca, što je dovelo do toga da je sredinom 19. veka u Engleskoj osnovana prva "Unija Vegetarijanaca". Po principima ove unije, trezvenost, samokontrola i samoodricanje bili su usko povezani sa idealima vegetarijanizma, dok se ishrana bazirana na mesu poistovećivala sa pohlepom, pijanstvom i generalno nedoličnim ponašanjem.
Tek 1960-ih godina vegetarijanstvo postaje mejnstrim i među građanima srednje klase, a ponajviše među omladinom. Tome je najviše doprineo mladi student Frensis Mur Lap, tvorac bestselera "Ishrana za mladu planetu". U ovoj knjizi, on preporučuje vegetarijanstvo ne iz etičkih i religijskih razloga, već zbog toga što ishrana bazirana na biljkama ima mnogo manji uticaj na životnu sredinu.
A danas? Može se reći da je vegetarijanstvo uzelo maha više nego ikada, i to zbog zaista širokog spektra razloga: neki zbog popularizovanja ishrane bazirane na sirovim namirnicama (takozvane "presne ishrane"), neki zaista zbog religijskih principa, a neki zbog svirepog načina na koji se životinje tretiraju u procesu proizvodnje mesa za ljudsku ishranu.
2591 -
Šta se dešava ukoliko unosite više proteina nego što je potrebno?
Dnevni unos proteina koji se preporučuje iznosi 0,8g po kilogramu telesne težine. Ipak, ovaj broj varira u zavisnosti od starosti, pola i nivoa fizičke aktivnosti. Dijete sa visokim sadržajem proteina ponekad se smatraju brzim metodama gubitka težine i preporučuju se sportistima za bržu izgradnju mišića. Unos velike količine proteina može ostaviti trajne posledice.
Kada konzumirate protein, on se kroz vaše telo probija kao i svaka druga hrana. Digestija enzima počinje u želucu i nastavlja se u tankom crevu gde se razlaže na aminokiseline. One se dalje apsorbuju kroz zid tankog creva i prenose krvlju kroz telo. Kada od proteina nastanu aminokiseline, ketoni se puštaju u vaš sistem. Ketone obezbeđuju bubrezi. Konzumiranje hrane sa visokim sadržajem proteina znači i povećanu aktivnost bubrega. Proteini koji se dobijaju od životinjskih proizvoda su izvori zasićenih masti što je u bliskoj vezi sa porastom holesterola i potencijalnim srčanim problemima.
1240
