Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Koje se grickalice grickaju u svetskim bioskopima?

U SAD i Velikoj Britaniji su ubedljivo najpopularnije kokice. Ok, očekivali smo da se u bioskopima širom sveta kupuju kokice, ali zanimljivo je to da je sve veći trend da se u SAD tokom projekcija filmova jede specijalna vrsta kokica sa ukusom piva, dok u Velikoj Britaniji, filmofili obožavaju slatke kokice (na primer sa topingom od čokolade).

U Grčkoj se, očekivano, ovom prilikom tradicionalno jede suvlaki, Španci grickaju semenke, a u Holandiji se u biskopima najviše jede posebna vrsta bombona sa ukusom mentola - licorice.

Što se tiče azijskih zemalja, u Kini se najviše konzumiraju osušene i usoljene šljive, u Japanu osušene sardine. Riblje specijalitete volje i Korejci koji u bioskopu najviše naručuju sušene štapiće sipe, dok Izraelci vole klasičan čips. Na Tajvanu ne vole da grickaju dok gledaju filmove, oni se lepo zavale i naruče piletinu i pasulj.

U zemljama Latinske Amerike, poput Meksika, se gricka kukuruzni čips koji se umače u razne soseve (što i nije tako čudno), ali je zato u Kolumbiji omiljeno meze tokom gledaja filmova - porcija prženih mrava!

Izvor: foodista.com

2234

Saveti za uspešno kuvanje

1. Odgovarajuća oprema je pola posla

Opremite svoju kuhinju adekvatnim priborom I posuđem. Od tiganja, tepsija, činija za salate, najmanje dve daske za sečenje do odgovarajućih noževa, varjača, špatula, ručnih mutilica itd.

2. Dobro osvetljen I pregledan prostor za pripremu jela I kuvanje

Vodite računa da vam pribor za pripremu jela bude dobro I pregledno organizovan. Na radnom stolu morate imati dovoljno prostora za minimum dve daske za sečenje I nekoliko činija. Noževi neka vam budu pri ruci, kao I korpa za otpatke.

3. Nedeljni plan kuvanja

Pred početak nove radne nedelje, napravite plan kuvanja kako bi obezbedili sve neophodne namirnice.

4. Začini su od suštinskog značaja

Začini doprinose aromi, čuvajte ih na mračnom mestu ali tako da vam uvek budu pri ruci. Što više raznovrsnih začina – to bolje.

5. Kvalitetni noževi su najbolja investicija

U svojoj kuhinji imajte nekoliko različitih vrsta noževa, za različite namene. Vodite računa o tome gde ih odlažete I kako ih čuvate.

2143

Med i kurkuma – najmoćniji prirodni antibiotici

Postoje mnogi prirodni antibiotici, a neki od najpopularnijih su med, kurkuma i beli luk. Med je sposobam da se bori protiv infekcija bez stvaranja bakterija otpornihna antibiotike. Studija objavljena u Evropskom časopisu za kliničku mikrobiologiju i infektivne bolesti pokazala je da je med uništio sve patogene na koje je testiran. Prema dr. Di Karteru: „Naša istraživanja su prva jasno pokazala da proizvodi na bazi meda u mnogim slučajevima mogu zameniti antibiotske kreme za zarastanje rana.“ Drugo, kurkuma je još jedno „čudo prirode“ koje obezbeđuje brojne zdravstvene pogodnosti. Sadrži snažna aktioksidativna, antiseptička, antibakterijska jedinjenja. Kombinacijom meda i kurkume dobijamo, dakle, jedan od najmoćnijih prirodnih antibiotika. Evo i saveta za upotrebu i konzumiranje.

Sastojci:

jedna kašičica kurkume

šoljica sirovog meda

dve kapi eteričnog ulja limuna (opciono)

Sastojke izmešajte i prekrijte. Čuvajte smesu na sobnoj temperaturi i promešajte pre svake upotrebe. Da biste se izborili protiv prehlade, uzmite pola kašičice ove mešavine nekoliko puta dnevno.

2281

Zanimljive činjenice o smokvama

Smokva je poznata i pod imenom "voće bogova", a u staroj Grčkoj je označavala prosperitet.

Pronađeni su fosilni ostaci koji pokazuju da smokva postoji već više od 9000 godina.

Tri velike sveže smokve sadrže svega 140 kalorija i 5.5 grama vlakana, što je više nego cela šolja ovsenih pahuljica.

Oko 100 grama smokava sadrži oko 150 mg kalcijuma, odnosno oko 16% dnevno preporučenog unosa.

Pire od smokava može da se koristi kao zamena za puter ili ulje u pečenim kolačima, poput biskvita. Pola šolje pirea menja celu šolju ulja ili putera.

Smokve su najslađe od sveg voća, jer sadrže 55% udela prirodnog šećera.

Smokve ne cvetaju na grani, već se njihov cvet nalazi unutar ploda.

4249

Energetske i hranljive vrednosti: bosiljak

Bosiljak je poreklom iz Indije, a pripada porodici usnatica. U zapadnu Evropu su ga doneli moreplovci i trgovci. Poznato je da se uzgajao u antičkoj Grčkoj i srednjevekovnoj Vizantiji. Danas se najviše uzgaja u Holandiji. Reč bosiljak dolazi od grčke reči bazilikon što znači kraljevski. Savremena ispitivanja potvrđuju da bosiljak blagotvorno deluje na ljudsku psihu jer ima umirujuće dejstvo pa se preporučuje kao prirodni lek protiv stresa i napetosti. Smanjuje rizik od plućnih oboljenja. Jača desni. Koristi se protiv kašlja, bubrežnih bolesti, glavobolje i depresije, a u vidu čaja za ublažavanje menstrualnih tegoba.

Energetska i hranljiva vrednost (na 100 g):

Energetska vrednost: 23 kcal

Ugljeni hidrati: 2,65 g

Proteini: 3,15 g

Masti: 0,64 g

Holesterol: 0 mg

Dijetalna vlakna: 1,60 g

Niacin: 0,902 mg

Vitamin A: 5275 IU

Vitamin C: 18 mg

Vitamin K: 414 µg

Natrijum: 4 mg