-
Julia Child
Julia Carolyn Child, rođena 15. avgusta 1912, a umrla takođe u avgustu 2004. godine, je bila čuvena američka kuvarica, spisateljica, TV ličnost i novinarka, zahvaljujući kojoj su lepote francuske kuhinje približene domaćicama širom sveta.
Julia je u rodnoj Kaliforniji završila politehničku školu, u Njujorku je radila kao novinarka, a posle Drugog svetskog rata odlazi sa mužem u Francusku gde se upoznaje sa čarima tradicionalne kuhinje te zemlje. Ona je naime, tada pohađala šestomesečni kurs u svetski poznatoj školi kuvanja Cordon Bleu i shvatila da je njen životni cilj da i široj javnosti predstavi recepte koje je naučila da sprema tokom boravka u Parizu.
Tako je Julia 1961. godine, nakon odbijanja mnogih izdavačkih kuća, uspela da objavi knjigu "Mastering the Art of French Cooking". Knjiga je istog trenutka postala bestseler, pet godina se nalazila na vrhu liste najprodavanijih kuvara, a i dan danas predstavlja neizostavno štivo za sve one koji žele da se oprobaju u spremanju francuskih jela.
Zbog velikog uspeha ove knjige, ubrzo je snimljena i kulinarska TV emisija "The French Chef" koja je se prikazivala na čak 96 TV stanica i koja je osvojila Emi nagradu za najbolju emisiju koja se bavi kulinarstvom. Tokom decenija koje su usledile, snimila je još tri TV emisije (Julia Child and Company, Julia Child i More Company, Dinner at Julia's) i objavila nekoliko takođe uspešnih kuvara.
O njenom uspehu i značaju u svetu kulinarstva dovoljno govori činjenica da je ona prva žena koja je pimljena u Kulinarsku kuću slavnih. 2002. godine je u Američkom nacionalnom muzeju održana izložba sa eksponatima koji su se koristili tokom snimanja njenih TV emisija, a pre sedam godina je snimljen film o njenom životu i delu - Julia&Julia.
2012. godine, na stogodišnjicu njenog rođenja, poznati restorani širom sveta su organizovali "Nedelju Julie Child" tokom koje su, specijalno njoj u čast, pripremali francuske specijalitete koje je ona osmislila ili volela da sprema.
4552 -
Energetske i hranljive vrednosti: šargarepa
Šargarepa kao slatkasto korenasto povrće bogata je beta-karotenom, vitaminom A, mineralima i antioksidantima u velikim količinama. Varira u obliku i boji u zavisnosti od sorte. U spoljnom omotaču se nalaze najvažniji i najzdraviji sastojci. Domaćice uglavnom bacaju lišće šargarepe, ne znajući da se i ono može iskoristiti kao dodatak supama i čorbama, a neki autori tvrde da se upravo u lišću nalazi veći broj mineralnih soli u odnosu na sam koren. Obratite pažnju na energetske i hranljive vrednosti:
Energetska vrednost (na 100 g): 41 kcal
Ugljeni hidrati: 9, 58 g
Proteini: 0,93 g
Masti: 0,24 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 2,8 mg
Niacin: 0,983 mg
Pantotenska kiselina: 0,273 mg
Piridoksin: 0,138 mg
Riboflavin: 0,058 mg
Vitamin A: 835 µg
Vitamin C: 5,9 mg
Vitamin K: 13,2 µg
Natrijum: 69 mg
Kalijum: 320 mg
Kalcijum: 33 mg
Gvožđe: 0,30 mg
Magnezijum: 12 mg
Mangan: 0,143 mg
Fosfor: 35 mg
Selen: 0,1 µg
Cink: 0,24 mg
Karoten a: 3427 µg
Karoten ß: 8285 µg
1543 -
Čudesni svet čokolade
Na svetu skoro da ne postoji osoba koja ne voli čokoladu, veliki broj ljudi je konzumira gotovo svake nedelje, a neki čak i svakog dana. Većina nas veruje da o ovoj poslastici zna sve što treba znati, međutim, postoje mnoge činjenice koje nisu toliko poznate. Neke od zanimljivosti koje slede su bizarne, neke tužne, a neke jednostavno interesantne.
Ropstvo – jeste li se ikada pitali odakle stiže čokolada? Većina sirovine za proizvodnju čokolade proizvedena je od strane dece koje rade na plantažama gde se uzgaja kakao. Veruje se da negde između 56 i 72 miliona dece radi na tim plantažama. Neka su tu došla namamljena pričom da će pomoći svojoj porodici, dok su drugi prodati u ropstvo.
Mlečna čokolada – ovo je relativno novi proizvod, nastala je 1875. Mlečna čokolada je najpopularniji tip čokolade, a otkrivena je tako što je čovek po imenu Nestle pomešao kakao prah sa kondenzovanim slatkim mlekom. Sve do tada, u Evropi je većinom konzumirana čokolada sa većim procentom kakaoa.
Čokolada kao valuta – Maje i Asteci koristili su čokoladu umesto novca. Tu praksu započele su Maje, jer su kakao zrna bila toliko dragocena i retka da su oni koji su ih imali smatrani imućnim. Za deset zrna mogao se kupiti zec, a za stotinu rob. Asteci su kasnije preuzeli tu praksu, a čak se se pojavila i lažna zrna, napravljena od gline. Samo zaista bogati ljudi pili su svoju čokoladu, jer je to bilo bukvalno traćenje novca.
Teobromin – ovo je alkaloid koji se nalazi u čokoladi, sličan kofeinu, ali slabiji stimulans. Teobromin se dugo koristio kao sredstvo u lekovima za kontrolisanje krvnog pritiska, ali u velikim količinama može izazvati trovanje (posebno kod starijih osoba).
Montezuma je, između ostalog, poznat i po tome što je pio i do 50 šoljica čokolade dnevno. Zanimljivo je i to da nisu pili toplu čokoladu, već hladnu, a nisu dodavali ni šećer (ta praksa stigla je sa konkvistadorima). Asteci su svoju mešavinu presipali iz bokalau bokal dok se ne bi stvorila pena, za koju su mislili da je najbolji deo napitka.
Nestašica – svet se suočava sa nestašicom čokolade, usled oboljenja koje napada plantaže u južnoj Americi, dok je potražnja za čokoladom na svetskom nivou svakog dana sve veća.
Najveća čokolada na svetu proizvedena je u Engleskoj, a težila je gotovo 6 tona. Pravilo ju je više od 50 ljudi i bila je inspirisana Čarlijevom fabrikom čokolade.
2178 -
Spanać
Spanać je jedna od najhranljivijih namirnica. Možete ga naći na pijaci skoro cele godine, ali najbolji je na proleće i jesen. Smanjuje rizik od osteoporoze, srčanih bolesti, raka debelog creva, pomaže protiv stresa. Ima antioksidantsko i antikancerogeno dejstvo, sadrži vitamine A, C, K1, kalcijum i magnezijum.
21632 -
Kim
Za kim (Carum carvi) se smatra da je verovatno najstariji od svih začina, njegove semenke su pronađene u neolitskim iskopinama u Srednjoj Evropi. Danas se najviše koristi kao klasičan začin za raznorazna peciva od raži, domaće kiflice, pogače (pogotovo sa čvarcima), hleb, u kombinaciji sa mahunastim povrćem, krompirom, kupusom a odličan je i za jela od sira. Listovi kima se takođe mogu koristiti i u raznim čorbama, a neki narodi mu kuvaju i koren. Kim sadrži eterična ulja (glavni je karvon) pa se ulje od kima koristi u borbi protiv nadutosti, loše probave i mučnine. Zanimljivo je da se od kima prave i razna alkoholna pića, poput likera, rakije. Ipak, ne treba preterivati sa ovim začinom jer u prevelikim količinama može izazvati probleme sa bubrezima i jetrom.
2107
