Mandarina (lat. citrus reticulata) je citrusno voće poreklom iz Jugoistočne Azije. Neki podaci govore da se u Kini koristila još pre tri hiljade godina, dok je tek u devetnaestom veku preneta u Evropu i Ameriku. Iako vlada mišljenje da je dobila naziv po narandžastoj kori i mesnatom delu koje je iste nijanse, ime je zapravo dobila po narandžastoj boji mandarina - drevnih kineskih javnih službenika. Izuzetno podseća na pomorandžu, s tim što je sitnija i tanje kore pa se lakše guli. Kao i svo drugo citrusno voće, i mandarine su izuzetno bogate vitaminom C, te su najbolji saveznik u borbi protiv gripe tokom hladnih zimskih dana. Takođe, sadrže i sinefrin koji smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi ali i flavanoide koji sprečavaju mnoge vrste raka. Koliko su zdrave za organizam, toliko su dobre i za lepotu, jer zbog svog diuretičkog svojstva smanjuju celulit i podstiču metabolizam, a malo ljudi zna da sok od mandarine mnogo bolje čisti kožu od akni nego mnogo poznatiji sok od limuna. Što se tiče primene u ishrani, mogu se jesti sirove, može se praviti sok od njih, džem, kompot, može se dodavati u salate. Iako su zimsko voće, od njih se može napraviti ukusan sladoled, ili se jednostavno mogu iskoristiti kao dekoracija na voćnom kupu. Zbog svoje specifične arome, poznat je trik da se kora mandarine ostavi pored šporeta, čime se dobije prirodan i aromatičan osveživač prostora.
Esencijalno ulje majčine dušice dobija se iz njenih listova i često se koristi kao prirodan lek za kašalj. U jednoj studiji, kombinacija majčine dušice i bršljana doprinela je ublažavanju kašlja kao i drugih simptoma akutnog bronhitisa. Sledeći put kada osetite bolove u grlu ili stezanje u grudima, ukoliko nemate ulje, pokušajte sa čajem od majčine dušice.
Možda će vam biti potrebno više strpljenja, ali kada su u pitanju veće količine hrane - uvek pržite u serijama. Prenatrpavanje tiganja dovodi do stvaranja pare, ali će i hrana biti neravnomerno pržena jer se toplota neravnomerno raspoređuje.
Adrenalni umor – nastaje usled preopterećenosti nadbubrežnih žlezda. Simptomi bolesti su hronični umor, loše raspoloženje, česte prehlade i nesanica. Pojavljuje se kada nadbubrežne žlezde nisu u stanju da proizvedu dovoljne količine hormona. Neki od najčešćih znakova i simptoma uključuju i bolove u celom telu, anksioznost, depresija, stres, podložnost infekcijama i problemi sa digestivnim traktom.
Borač je jedna od najpopularnijih biljaka u lečenju adrenalnog umora. Semena i lišće sadrže važne minerale i esencijalne masne kiseline koje su potrebne i za pravilno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema.
Adrenalni umor uzrokuju: loša ishrana, stres i iscrpljenost. Uz pomoć razne vrste bilja moguće je izlečenje ali je važno biti pod oprezom pri upotrebi i savetuje se konsultovanje sa lekarom.
Paradajz nije zamena za zaštitu od sunca, ali likopen u plodu može imati fitozaštitni efekat. Redovno konzumiranje paradajza može povećati zaštitu od UV zračenja. Studija iz 2006. godine potvrdila je da su ispitanici nakon redovnog konzumiranja namirnica bogatih likopenom smanjili osetljivost na UV zračenje. Nekoliko jedinjenja u paradajzu imaju protivupalni efekat, a to su: likopen, beta karoten, lutein, vitamin E i vitamin C. Ukoliko se nanesu na kožu, ova jedinjenja mogu olakšati bol povezan sa iritacijom kože ili opekotinama izazvanim suncem.
