Dona Hej je najpoznatiji australijski urednik i izdavač. Svoju karijeru je započela sa 19 godina, a sa već 25 postala je urednik kulinarskog magazina Marie Claire.
Poznata je po tome što voli da priprema jednostavne obroke za koje koristi jednostavne i sveže namirnice. Takođe veliki akcenat stavlja na prezentaciji.
Izabrana je za jednu od "sedam veličanstvenih" pisaca o hrani na dodeli međunarodnih nagrada u januaru 2007. godine. Stvorila je i uspešnu liniju aparata za domaćinstvo.
Mi imamo mogućnost da je gledamo u emisiji "Brzo, sveže, jednostavno" (Fast, fresh, simple) na 24 kitchen kanalu.
Ovde možete pogledati Donin recept za Veknu sa jabukama i suvim grožđem
A ako želite da pročitate nešto više o njoj ili pogledate još koji recept evo i njene zvanične internet prezentacije: www.donnahay.com.au
"Kada kažeš ljuto, misliš na čili?" Ovaj izuzeto pikantan začin, poreklom iz Srednje Amerike, vremenom je postao simbol gurmanskih specijaliteta Meksika, ali se podjednako često koristi i u tajlandskoj, španskoj i afričkoj kuhinji, sastavni je deo indijskog karija, a omiljen je i u Teksasu. Ni mađarski gulaš ne može da prođe bez njega. Ovaj začin se dobija mlevenjem ili drobljenjem čili paprike, kod nas poznatije kao feferone, a stepen ljutine čini sastojak kapsaicin koje se nalazi u semenkama. Na osnovu toga postoje blaže vrste kao što su pepperoncini i pasilla, srednje ljute jalapeno, kajenska paprika i tabasco (najpopularnije) te izuzetno ljute naga viper i infinity chili. Pored ljutine, kapsaicin daje čiliju i mnoga lekovita svojstva - odlična je prevencija artritisa, smanjuje nivo holesterola, po nekim istraživanjima umanjuje stanice raka, poboljšava probavu i ubrzava metabolzam te je dobar i u borbi protiv kilograma. Može se koristiti i u jelima sa povrćem, kao dodatak ribi i jajima, čorbama, a najviše u raznim umacima i marinadama. Naravno, nikada nećete pogrešiti ako svoj gulaš začinite ovim popularnim začinom.
Ugljeni hidrati su glavni i poželjni izvor energije. S obzirom da ugljeni hidrati pomažu u „napajanju“ mišića, važni su i za njihov oporavak jer pomažu vraćanju zaliha glikogena. Studije pokazuju da umanjen unos ugljenih hidrata smanjuje i nivo energije i izdržljivost. Zdravi izvori ugljenih hidrata su žitarice, voće i povrće koji su ujedno bogati i vlaknima. Vlakna su od suštinske važnosti za regulisanje znakova gladi i sitosti, obezbeđuju trajnu energiju i glavni su izvor „dobrih“ bakterija. Ukoliko izbacite ugljene hidrate iz ishrane, ograničavate i unos hrane bogate vlaknima. Namirnice koje sadrže ugljene hidrate su jedan od najboljih izvora vitamina B kompleksa.
Stari Grci i Rimljani smatrali su da je smokva simbol muškosti, plodnosti i moći.
Smokva sadrži veliki broj antioksidanskih vitamina kao što su vitamin A, E i K, osim toga one sadrže dijetalna vlakna i minerale.
Sadrže i do 80 odsto vode, a spadaju u grupu voća s najvišim nivoom prirodnih šećera.
Smanjuju nivo holesterola u krvi, a pomažu i u prevenciji raka pluća.
Bogate su kalcijumom, čak 121 mg u polovini šolje.
Polovina šolje sadrži oko 1,5 mg gvožđa.
Listovi smokve mogu biti dobri za zdravlje srca.
