-
Pirinač i pasulj – mala zrna velikih vrednosti
Pirinač i pasulj su dva uobičajena i sveprisutna prehrambena proizvoda. Idući kroz istoriju, ove dve namirnice provlače se kroz najrazličitije kulture i tradicije. Pirinač se svakako najviše vezuje za azijsku kulturu, dok je kombinacija pirinča i pasulja potekla iz zapadne Afrike. Ne bi trebalo zaboraviti da je pre 18. veka pirinač smatran luksuznom robom, a sinonim za “jeftinu hranu” ili “hranu za siromašne” postaje sredinom 20. veka.
Kombinacija pirinča i pasulja ispunjava sve vaše dnevne potrebe kada je reč o proteinima, ugljenim hidratima, mineralima i vitaminima. Prisustvo proteina je mnogo dominantnije u pasulju u odnosu na pirinač. Beli pirinač je idealan izvor ugljenih hidrata i obezbeđuje dovoljne količine energije za telo. Dijetetska vlakna se u većem broju nalaze u pasulju pri čemu štite srce, smanjuju krvni pritisak i povećavaju apsorpciju glukoze u krvotoku. Kompleks B vitamina koji uključuju tiamin, riboflavin, niacin, piridoksin, pantotensku kiselinu, folnu kiselinu – sadrže i pasulj i pirinač. Ovi vitamini rade zajedno kako bi regulisali hemijske reakcije unutar tela i pretvorili hranu u energiju.
2463 -
Možete li se ugojiti od "dijetalnih" sokova?
Kada jedemo, telo odmah signalizira endokrinom sistemu da je hrana na putu. Šta se dešava u slučajevima kada osetimo ukus, ali telo ne dobije šećer ili ugljene hidrate koje očekuje?
Postoje tvrdnje da će telo "tražiti" ono što misli da smo uneli. Apetit će vam porasti, i velike su šanse da ćete pojesti nešto kalorično. Tako da, čak i ako ste rešili da pripazite na zdravlje i unos šećera tako što ćete piti "dijetalniju" opciju gaziranih pića, time nećete pomoći svom telu, ili ćete to učiniti u maloj meri.
Ljudi koji piju ova pića pate od većine zdravstvenih tegoba kao ljudi koji piju obična gazirana pića. Istraživanja sprovedena na životinjama pokazala su da su laboratorijski pacovi dobijali veću masu kada su konzumirali veštačke zaslađivače od šećera.Ova hipoteza još uvek nije bez sumnje potvrđena, ali poprilično je očito da bi se i gaziranim pićima koja se reklamiraju kao dijetalna trebalo prilaziti kao slatkišima i da bi ih trebalo konzumirati umereno, ako već ne možete bez njih.
1653 -
Saksijsko uzgajanje bilja: lovor
Ova začinska biljka može se uzgajati kao žbun ili kao drvo. Nakon sadnje raste veoma sporo i potrebno je minimum dve godine kako bi njen rast bio intezivniji. Što više raste, iziskuje sve više prostora. Đubrenje je veoma važno, naročito na svake dve godine nakon presađiavanja biljke. I ovoj začinskoj biljci potrebna je dobra drenaža, a najbolje uspeva na umereno vlažnom tlu. Količina vode u zemljištu određuje oblik korena, zbog čega je zalivanje neophodno tek kada se zemlja u potpunosti osuši. Lovor voli polusenku, a otporan je i na niske temperature.
723 -
Šta treba znati o natrijumu
Natrijum ima veoma važnu ulogu u organizmu. Iako se ne zna zasigurno, procena je da je telu potrebno do 500 mg natrijuma dnevno da bi normalno funkcionisalo. So nam je potrebna za transmisiju nervnih impulsa, prenošenje hranljivih materija po organizmu i za kontrakciju mišića, uključujući i srce. Međutim, kada je nivo natrijuma previsok, bubrezi otpuštaju višak vode, povećavajući tako količinu krvi i krvni pritisak. Zbog toga srce sve teže funkcioniše, krvni sudovi su pod sve većim pritiskom, a osoba je u opasnosti od srčanog i moždanog udara.
Preporučene dnevne doze natrijuma su: 1200 mg za starije osobe i 2300 mg za zdrave odrasle, dok prosečan Amerikanac dnevno unese oko 4000 mg.
Iako se termini natrijum i so koriste kao sinonimi, to nije slučaj, jer je kuhinjska so natrijum hlorid, što znači da u svom sastavu sadrži 40% natrijuma i 60% hlora.
Većina dnevnog unosa soli ipak ne dolazi direktno iz slanika, već posredno, putem industrijski obrađene hrane. Čak 75% od dnevnog unosa dešava se ovako. Zato je najsigurniji način da pazite na unos natrijuma to da jedete što više svežih, neobrađenih namirnica.3393 -
Hrana za zdravlje mišića
Ishrana koja utiče na rast, jačanje i zdravlje mišića bi trebalo da bude sastavljena od proteina, složenih ugljenih hidrata i zdravih masti. Proteini su od suštinskog značaja za rast, održavanje i „popravku“ tkiva i mišića. Kompleksni ugljeni hidrati, uključujući voće, povrće i žitarice, obezbeđuju telu energiju, kao i esencijalne vitamine i minerale. Zdrave masti su neophodne za hormonsku ravnotežu i pomažu u gubitku masti. Dodavanjem specifičnih namirnica koje sadrže navedene hranljive sastojke možete povećati mišićnu snagu uz redovnu fizičku aktivnost.
Jaja su zdrav dodatak jer su kompletan izvor proteina. Sadrže malo kalorija i izvor su gvožđa. Jedno jaje sadrži 75 kalorija, 6 grama proteina i 5 grama masti.
Zeleno lisnato povrće je dobar izvor proteina, a sadrži i esencijalne amino kiseline.
Ovsene kaše sadrže kompleksne ugljene hidrate i obezbeđuju energiju. Pored toga što su bogate vlaknima, ovsene kaše stabilizuju nivo šećera u krvi i drže apetit pod kontrolom.
1083
