Metabolizam kućnih ljubimaca se dosta razlikuje od ljudskog, pa neke namirnice prosto ne treba davati našim kucama i macama. Porešna hrana im može prouzrokovati manje neprijatnosti poput gasova i mučnine, ali u nekim slučajevima može dovesti do mnogo ozbiljnijih zdravstvenih problema. Ako niste sigurni šta to tačno ne prija vašem ljubimcu, pogledajte spisak namirnica kojima ih ne biste trebali hraniti.
Alkohol - verovatno nije ni potrebno napominjati, ali hajde da skrenemo pažnju - pivo, vino, rakija, hrana koja sadrži alkohol...ništa od ovoga nikada ne treba davati ljubimcu. I najmanja količina alkohola može itekako oštetiti jetru vašeg ljubimca i izazvati dijareju, povraćanje, komu, pa čak i smrt.
Avokado - iako je avokado izuzetno blagotvoran po zdravlje ljudi, ljubimcima ne prija jer sadrži supstancu persin. Ova supstanca u većim količinama može otrovati vašeg ljubimca, a ptice, psi i zečevi su naročito osetljivi.
Crni i beli luk - ovo povrće, bilo u prahu, sirovo ili kuvano, može dovesti do anemije ljubimca. Male količine su dozvoljene, ali ako preterate, vaš ljubimac će se osećati slabije, bez daha i imaće smanjen apetit.
Grožđe - sveže ili suvo, grožđe ne treba davati ljubimcima jer ne prija njihovom bubregu.
Orasi, bademi, lešnici, makadamija - samo pet, šest komada ovih orašastih plodova može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme vašem kućnom ljubimcu. Makadamija je naročito opasna jer može izazvati povraćanje, ubrzani puls srca, pa čak i paralizu.
Čokolada - ne treba je davati ljubimcu zbog supstance teobromin koja se nalazi u njoj. Od ove supstance vaš ljubimac može dobiti dijareju i dehidrataciju celog organizma.
Sirovo meso/kosti/jaja - ovo ne treba davati ljubimcu jer može sadržati štetne bakterije kao što su salmonela i ešerihija koli, ali još jedan razlog je to što sirova jaja sadrže enzim avidin koji može izazvati razne probleme sa kožom i krznom ljubimca.
Preslana hrana - malo slanog pomfrita ili pereca neće štetiti vašem ljubimcu, ali ako preterate sa slanom hranom, vaš ljubimac može imati povišenu telesnu temperaturu, dijareju, dehidrataciju organizma, podrhtavanje, neuravnoteženost elektrolita...
Xylitol - to je zaslađivač koji se nalazi u mnogim gotovim proizvodima (slatkišima, pecivima..) i može izazvati nagli skok insulina kod vašeg ljubimca, kao i otkazivanje jetre. Generalno ne treba davati ljubimcima hranu bogatu šećerom jer dovodi do dijabetesa i problema sa desnima.
Kvasac za testo - može izazvati bolove i gasove u digestivnom traktu.
Verovatno su svi čuli o vrednostima pčelinjeg propolisa i kako najbolje može da nam pomogne. Ja godinama koristim propolis rastvoren u rakiji. Moje mišljenje je da propolis rastvoren u rakiji srpskoj prepečenici , “komovici “ ili kako je negde zovu lozi daje najbolji efekat. Naravno ako neko nije previše ljubitelj alkohola pa pretera dozu.Čak mislim da se može dati i deci ukapavanjem po 1-2 kapi u čaju, medu, šećeru. To nije alcohol koji bi štetio. Ovo je sve prirodno i nema hemije. Propolis u rakiji se mnogo teže rastvara nego u alkoholu. Potrebno je mesec i dva da se rastvori iako i tada ostane deo propolisa koji se nikad ne rastvori. Ali zato može da se koristi posle dan - dva stavljenog u rakiji jer i tada je korisniji od onog hemijskog iz apoteka rastvorenog u alkoholu.
Proteini su esencijalni za obnovu oštećene kože, kolagena ili pak krvnih sudova. Ukoliko ste se povredili ili jednostavno imate ranu koja sporo zarasta neophodan vam je unos proteina kojih najviše ima u ribi, soji, pasulju, nisko-masnim mlečnim proizvodima i jajima. Za rehabilitaciju kože glavnu ulogu odigrava kolagen koji zavisi od prisustva vitamina C. Drugi dobri izvori su paradajz, jagode, paprike, brokoli, spanać, kupus i prokelj. Ukoliko nemate dovoljno vitamina A, proces zalečenja može biti spor. Vitamin A je izuzetno važan na samom početku zarastanja jer sprečava infekciju uklanjanjem štetnih bakterija i stimuliše sintezu kolagena. Telo ne može da proizvede kolagen bez cinka, dok gvožđe dostavlja neophodan kiseonik u oštećenim delovima. Njihov nedostatak odlaže obnovu tkiva. Ove minerale najbolje je unositi putem žitarica.
Zelenu salatu uzgajali su drevni Egipćani, Grci I Rimljani u verske I medicinske svrhe. Danas se zelena salata kultiviše u gotovo svim delovima sveta. Jednogodišnja je biljka koja se može brati samo 65 do 130 dana nakon setve. Najčešće se jede kao salata ili kao dodatak jelima.
Nutritivne vrednosti na 100 g:
Kalorije: 62
Proteini: 1.4 g
Vitamin C: 18 mg
Vitamin K: 174 mg
Holin: 13.4 mg
Kalcijum: 36 mg
Magnezijum: 13 mg
Fosfor: 29 mg
Kalijum: 194 mg
Natrijum: 28 mg
