1. Bademi - veliki izvor vitamina E i vlakana. Mogu trajati i do godinu dana samo ukoliko se čuvaju u frižideru. Konzumirajte ih kao popodnevnu užinu ili napravite bademovo mleko.
2. Braon pirinač - u paketu sa vlaknima, vitaminom E i raznim antioksidantima, smeđi pirinač može da traje i do godinu dana na sobnoj temperaturi.
3. Čia semenke - ukoliko se čuvaju u hermetički zatvorenoj posudi u frižideru, mogu ostati sveže duži vremenski period.
4. Ovas - žitarica koja pomaže da održavate vaš holesterol, a sadrži i vitamine, minerale, pa čak i proteine. Čuvajte ih na tamnom i suvom mestu kako biste produžili njihov rok trajanja.
5. Maslinovo ulje - izvor mononezasićenih masti koga možete čuvati na sobnoj temperaturi i do godinu dana, a šest meseci ukoliko je boca već otvorena.
Papaja (lat. Carica papaya) je egzotično voće nalik dinji koje potiče iz centralne Amerike i Meksika, ali se danas proizvodi u gotovo svim tropskim zemljama. Krasi je plod žućkaste i crvene nijanse koji može biti težak i do 10 kilograma. Unutra se nalaze semenke, pa je najbolje papaju baš kao i dinju preseći na pola, izvaditi semenke, iseckati mesnati deo ploda na kocke i tako sveže konzumirati. U svetu su poznate dve vrste papaje - Havajska i Meksička. No, osim što je jako ukusna i aromatična, papaja je takođe i izuzetno zdrava, najviše zbog enzima papaina, koji je odličan za lečenje želudačnih tegoba. Sadrži i dosta vitamina A, B, C, pa popravlja vid, održava zdravu kožu, čuva od infekcija, a zbog beta karotena dokazano štiti od raka pluća. Ovu ukusnu voćku je naravno najbolje jesti svežu, ali možete od nje praviti svež letnji napitak, egzotičnu salatu preko koje ćete preliti limunov sok, ali i razne soseve, poslastice i nezaobilazni sladoled. Zbog svih ovih kvaliteta, nije ni čudo što ju je Kolumbo svojevremeno nazvao "voćem anđela".
Voda – najpotcenjenija esencijalna hranljiva materija. Iako ne sadrži nutrijente, čak I blaga dehidracija može ozbiljno uticati na zdravlje uzrokujući zamor I vrtoglavicu.
Đumbir – koristi se kao dokazani lek za mučninu I vrtoglavicu. Poboljšava protok krvi u mozak I smanjuje mučninu.
Cimet – koristan za regulisanje vrtoglavice usled visokog šećera u krvi.
Suplementi gvožđa – jedan od najpouzdanijih načina za poboljšanje broja crvenih krvnih zrnaca.
Crna čokolada – više od ukusne poslastice! Povećava nivo elektrolita zbog čega je odličan saveznik u borbi protiv vrtoglavice I mučnine.
Nije tajna da je masna hrana loša za srce, ali nove studije pokazuju da obroci krcati mastima utiču i na funkciju pluća.
Studija sprovedena u Australiji potvrdila je da se masnim obrocima podstiču upalni procesi i smajuje funkcija pluća. Ovo je prva studija koja povezuje masnu hranu i zapaljenja disajnih puteva. Preliminarni rezultati ukazuju da četiri sata nakon obroka ljudi koji su jeli masnu hranu imaju problema sa disajnim putevima, kao i da ne reaguju dobro na lekove za astmu.
Rasprostranjenost astme se znatno proširila u proteklih nekoliko decenija, a ovo istraživanje pokazuje da je jedan od faktora i način ishrane bogat mastima. Masna hrana izaziva odgovor imunog sistema u celom telu.
Obrok korišćen u ovoj studiji sastojao se od hamburgera i pomfrita (ukupno oko 60 grama masti i 1000 kalorija). Prosečan čovek ne bi trebalo da unosi više od maksimalno 35% kalorija čiji su izvor masti. Funkcija pluća merena je pre i posle jela, a istraživači su otkrili da astmatičarima koji su pojeli ovaj obrok nije mnogo pomogao ni inhalator (samo 1% ispitanika je osetilo olakšanje).
Evo još jednog razloga zbog kojeg ne treba često konzumirati hranu zasićenu mastima.
