U narodnoj medicini mnogih evropskih naroda lipa se koristila kao lek za razne zdravstvene tegobe. Po legendi, zraci sunca su „uhvaćeni“ u cvetu lipe, pa kada neko popije topao lipov čaj, toplota sunca ulazi u telo, uzrokujući znojenje.
Lipov cvet je blagog i prijatnog mirisa, sladunjavog i pomalo oporog ukusa. U lipovom cvetu ima sluzi, tanina, etarskog ulja, heterozida, šećera, gume, voska, žute boje, manitola i tartarata.
Cvetovi lipe od davnina se koriste za smirivanje i opuštanje nervnog sistema.
Lipa se preporučuje i za probleme sa jetrom, i to ne cvet, već unutrašnji deo kore, jer deluje kao blagi koleretik, što znači da podstiče stvaranje, lučenje i protok žuči kroz jetru.
Čaj od lipovog cveta je od davnina poznat kao „nektar kraljeva“, što zbog slatkog ukusa, što kao lek.
Čaj od lipe preporučuje za snižavanje temperature u slučajevima gripa ili prehlade.
U narodnoj medicini se lipa koristi i kao prijatan napitak, za poboljšanje izlučivanja mokraće iz organizma, kao blago sredstvo protiv grčeva i za umirenje. Koristi se i za izradu kozmetičkih preparata.
Mnoge žene koriste lipu tokom menopauze za smanjivanje nervoze i problema sa snom.
