Ne samo što čini hranu ukusnijom, već nam je so kao začin neophodan za život. So je bogata natrijum jonom koji pomaže organizmu da izvrši veliki broj osnovnih zadataka, uključujući i održavanje tečnosti u krvnim zrncima i pruža pomoć tankom crevu da apsorbuje hranljive materije. Naš organizam ne može da proizvede so, stoga nam je neophodna.
Egipćani su prvi napominjali koliko je so zaista značajna. Natrijum izvlači bakterije koje hranu čine dodatno vlažnom, suše je i stvaraju mogućnost da npr. meso sačuvate bez hlađenja na duži vremenski period.
Jedna od pokrajni u Kini imala je slano jezero Junčeng i procenjuje se da su se vodili ratovi za kontrolu nad rezervama soli već 6000 godine pre nove ere. Egipćani su so dobijali iz močvara Nila. Čak je i u američkoj istoriji, tokom građanskog rata, so bila dragocena roba. Tada se koristila ne samo za jelo, već i kao zaštitno sredstvo za kožu pre izlaganja suncu, pa čak i za bojenje odeće. Okean je bio jedini pouzdani izvor soli za jug, čiji su kapaciteti toliko cenjeni da su postali rane mete mnogih.