Ukoliko koristite svež bosiljak, koji je nezaobilazan sastojak brojnih tradicionalnih italijanskih jela, evo nekoliko korisnih saveta za njegovo pravilno čuvanje.
Čuvajte ga u čaši vode, poput cveća, i odložite u frižider. Na taj način će ostati svež i do nedelju dana.
Drugi način - skladištenje slično zelenoj salati. Listove stabljika postavite na papirni ubrus ili kuhinjsku krpu koju ćete staviti u plastičnu vreću. Ova metoda održava listove hidriranim.
Zamrzavanje za duže skladištenje – isprite bosiljak u hladnoj vodi, a zatim ga odložite u zamrzivač u plastičnoj vreći gde može trajati i do godinu dana.
Pirinač i pasulj su dva uobičajena i sveprisutna prehrambena proizvoda. Idući kroz istoriju, ove dve namirnice provlače se kroz najrazličitije kulture i tradicije. Pirinač se svakako najviše vezuje za azijsku kulturu, dok je kombinacija pirinča i pasulja potekla iz zapadne Afrike. Ne bi trebalo zaboraviti da je pre 18. veka pirinač smatran luksuznom robom, a sinonim za “jeftinu hranu” ili “hranu za siromašne” postaje sredinom 20. veka.
Kombinacija pirinča i pasulja ispunjava sve vaše dnevne potrebe kada je reč o proteinima, ugljenim hidratima, mineralima i vitaminima. Prisustvo proteina je mnogo dominantnije u pasulju u odnosu na pirinač. Beli pirinač je idealan izvor ugljenih hidrata i obezbeđuje dovoljne količine energije za telo. Dijetetska vlakna se u većem broju nalaze u pasulju pri čemu štite srce, smanjuju krvni pritisak i povećavaju apsorpciju glukoze u krvotoku. Kompleks B vitamina koji uključuju tiamin, riboflavin, niacin, piridoksin, pantotensku kiselinu, folnu kiselinu – sadrže i pasulj i pirinač. Ovi vitamini rade zajedno kako bi regulisali hemijske reakcije unutar tela i pretvorili hranu u energiju.
Nivo šećera u krvi se povećava onda kada vaše telo ne može proizvesti dovoljno insulina ili ga ne može efikasno obraditi. Kao rezultat toga, može osetiti vrtoglavicu i umor, a u ekstremnim slučajevima može doći do dijabetesa. Brojni su faktori koji utiču na visok nivo šećera u krvi, pri čemu je princip loše ishrane s prekomernim unosom šećera i ugljenih hidrata jedan od njih. Ipak, može se javiti i kao rezultat stresa, nedostatka fizičke aktivnosti, genetike... Određene namirnice mogu vam pomoći da snizite nivo šećera u krvi.
Cimet – Prema nutricionisti Ričardu Andersonu, samo jedna kašičica cimeta dnevno može pomoći u smanjenju nivoa šećera u krvi.
Riba – Zahvaljujući omega-3 masnim kiselinama.
Vlakna – Između 25 do 50 grama vlakana dnevno može značajno poboljšati nivo šećera u krvi.
Beli luk - Sadrži jedinjenja koja imaju efekte slične insulinu.
Višnje – Utiču na otpornost na insulin i smanjuju nivo šećera u krvi.
Crveno vino – Sprečava apsorpciju glukoze u crevima.
Za šta se upotrebljava propolis?
Terapija medom i pčelinjim proizvodima (propolis, matični mleč, polen) naziva se apiterapija. Propolis je prirodni proizvod koji se tradicionalno koristi preko 2000 godina. Proizvode ga pčele, njime oblažu tavanicu košnice i na taj način je dezinfikuju.
Propolis se koristi kod:
Propolis se primenjuje i u preventivi kod upalnih procesa uha, grla, nosa, usne duplje, gornjih disajnih puteva, za podizanje opšte otpornosti organizma. Propolis se može koristiti kao prva linija odbrane kod bakterijskih infekcija, pre nego što se pribegne antibiotskim lekovima. Uzroci prehlada i gripa nisu bakterije, nego virusi, pa je u tom slučaju bolje koristiti propolis, jer on ima antivirotsko dejstvo. Pošto se često mešaju virusne i bakterijske infekcije, a antibiotici nepotrebno koriste i kod virusnih infekcija (antibiotici ne deluju na viruse), najbolje bi bilo prvo se odlučiti za upotrebu propolisa, jer on ima šire dejstvo, a potom, ako treba, pribeći antibioticima.
Kako deluje propolis?
Propolis ispoljava:
Kako se uzima propolis?
Kapi propolisa 10% rastvor, se obično koriste na sledeći način: oko 20 kapi se nakapa u vodu, na kašičicu meda ili kocku šećera i uzima 2-3 puta dnevno. Ako se koriste kapi (tinkture) veće koncentracije propolisa, doze su manje (npr. 30% rastvor maksimalno 2 puta po 8 kapi). Kod primene spreja za usta, potrebno je propolis naprskati direktno na bolno mesto ili na ranice, u slučaju afti. Od propolisa se može napraviti i rastvor za ispiranje usta kod infekcija. Sprej za nos na bazi propolisa, koristi se nekoliko puta dnevno po potrebi, a za razliku od lekova ne dovodi do stvaranja navike posle duže upotrebe. Gel propolisa se koristi kod površinskih rana, posekotina, ekcema, herpes virusa, a maže se 2-3 puta u toku dana. Masti na bazi propolisa i lekovitog bilja se koriste kod suve kože, za regeneraciju kože, kod hemoroida. Vaginalete propolisa se primenjuju kod pojačanog vaginalnog sekreta i kao vaginalni antiseptik.
U kojim slučajevima se ne sme koristiti propolis?
Kod postojanja alergije na pčele ili pčelinje proizvode.
Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri primeni propolisa?
Propolis može dovesti do pojave alergijskih reakcija, a osobe alergične na druge pčelinje proizvode su sklonije pojavi alergije na propolis. Lokalno primenjen propolis može dovesti do kontaktnog dermatitisa.
Izvor: prirodnilek.com
Kozji sir varira u ukusu i teksturi, od mekanog mladog, do tvrdog i slanog i razlikuje se u sadržaju hranljivih materija u zavisnosti od načina obrade. Ipak, svaki je bogat zdravim mastima, proteinima i mineralima. Oko 28 grama kozjeg sira pruža:
Kalorije: 102 g
Proteini: 6 g
Masti: 8 g
Vitamin A: 8 odsto preporučenog dnevnog unosa
Vitamin B2: 11 odsto preporučenog dnevnog unosa
Kalcijum: 8 odsto preporučenog dnevnog unosa
Fosfor: 10 odsto preporučenog dnevnog unosa
Bakar: 8 odsto preporučenog dnevnog unosa
Gvožđe: 3 odsto preporučenog dnevnog unosa
Takođe je dobar izvor selena, magnezijuma i niacina.
