Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Kafa, kafa, kafica

Kafa ili arapski kahva, latinski coffea je napitak bez koga mnogi ne započinju dan. Obično se služi topla ali u toplim letnjim danima prija hladna uz dodatne kockice leda ili čak kugle sladoleda.
Kratko nakon konzumacije ovog napitka dolazi do blage nervne stimulacije što pojačava budnost, uzrokuje osećaj toplote, nesanicu, ubrzani rad srca itd.
U našim krajevima ranije je bio poznat samo jedan način pripreme kafe - takozvana turska kafa. Danas kako kod nas tako i u svetu postoje mnogi načini pripreme ovog napitka neki od najpoznatijih su: tuska kafa, filter kafa, espreso, instant kafa, irska kafa, kapućino, makijato...
Biljka kafe je iz roda niskog drveća iz familije Rubiacceae (latinski). Postoje oko 40 vrsta ove biljke dok samo tri daju kafu, a to su Arabica, Liberica i Stenophylla.
Najzastupljenija i najkvalitetnija na tržištu je Arabika sa nekih 80%. Raste u Brazilu, bere se jednom godišnje od maja do avgusta.
Arapi su dugo ljubomorno čuvali tajnu uzgajanja i pripremu kafe ali su Indusi ipak uspeli da prošvercuju i krenu da uzgajaju u Indiji. 1555 godine Sirijci su prvi put doveli kafu u Carigrad i u tom periodu je otvorena prva kafana. U 17 veku kafa je dospela u Mletačku republiku i proširila se celom Evropom.
Evo još nekih zanimljivosti vezano za ovaj čudesni napitak:
-Veruje se da je kafu prvi otkrio neki Etiopljanin koji je primetio da su njegove koze veoma živahne kada jedu crvene bobice nekog žbuna. Kada ih je i sam probao osetio je isto.
-U svetu se godišnje proizvede količina od 5.700.000 tona sirove kafe godišnje na površini od oko 1.070.000 ha
- Najskuplja kafa na svetu je sorta Kopi Luwak koja je izuzetno retka i godišnje se proizvede oko 250 kg a prodaje se 100gr. za 75 američkih dolara.
-Tokom prženja ploda kafe razvija se preko stotinu aroma.
-Na planeti se popije više od 400 milijardi kafa godišnje.
-Prva pržionica kafe na Balkanu proradila je u Hrvatskoj u Zagrebu 1892 (Frank kafa).
-Bah je u čast kafi komponovao kantatu koja se zvala "Kafa".
-Onore de Balzak je često naglašavao da mu kafa daje inspiraciju i ispijao je i do 60 šoljica dnevno.
-Mnogi lekovi protiv glavobolje koji se izdaju bez lekarskog recepta zasnovani su na kofeinu.
-U mnogim arapskim domovima služenje kafe gostima se podrazumeva i odbijanje može biti protumačeno kao odbijanje gostoprimstva i nepoštovanje domaćina. Često vas neće ni pitati da li želite jednostavno će je staviti ispred vas.

6528

Zašto muškarci mršave brže od žena?

Nije u pitanju to da se muškarci više trude, ili da žene nisu sposobne da se pridržavaju dijete, već u tome da su razlike u građi tela muškaraca i žena.

Broj kalorija koje su potrebne telu za normalno funkcionisanje zavisi od nekoliko stvari - veće telo troši više kalorija (što ide u korist muškarcima), kompozicija tela takođe igra bitnu ulogu (kilogram mišića dnevno sagoreva 28 kalorija, dok ista količina masti sagoreva svega 4), tako da što si mišićaviji, više ćeš kalorija trošiti. Još jednom, većina muškaraca ima više mišića nego većina žena.
I najzad, kada vežbaju muškarci troše više kalorija, kao posledica prethodne dve stvari.

Zbog svega ovoga, kada muškarac krene na dijetu, čak i da smanji dnevni unos kalorija za celu 1000, opet će moći da unese oko 1500 kalorija, a mršaviće, dok žene moraju mnogo rigoroznije da pristupe ograničavanju ishrane, sa lošijim rezultatima.

1759

Evo zašto treba biti ljubitelj čaja

Iako je često mišljenje da čaj služi samo da se ugreješ nakon ledenog zimskog dana, studije pokazuju da je njegova uloga u očuvanju zdravlja mnogo veća nego što smo ranije slutili. Čaj pomaže u ublažavanju simptoma nekoliko bolesti, a u ovom tekstu ćemo pokazati za šta je sve ovaj napitak koristan i zašto treba da postanete ljubitelj čaja, ako to dosad niste bili.

Čaj pomaže u prevenciji od razvitka kardiovaskularnih bolesti i snižava nivo LDL holesterola.

Čaj je delotvoran u prevenciji i lečenju degenerativnih neuroloških oboljenja, poput Alchajmerove bolesti. Polifenoli iz čaja sprečavaju degeneraciju neurotransmitera, a dve šolje zelenog čaja dnevno poboljšaće vam pamćenje i sposobnost za učenje.

Antioksidanti iz zelenog čaja delotvorni su u poboljšanju imunog sistema, a ovaj čaj treba da konzumiraju ljudi koji imaju infekcije izazvane stafilokokom i streptokokom, kao i osobe koje pate od upale pluća.

Čaj poboljšava čvrstinu i izdržljivost kostiju, tako da je odličan u prevenciji osteoporoze.

1539

Zašto je bolje piti kafu bez šećera?

Oni koji svakodnevno konzumiraju kafu bez šećera imaju povećanu memoriju u odnosu na druge. Ako želite da zaštitite svoje srce, sa kafom ne možete pogrešiti, dokazano je! Svakodnevnom konzumacijom možete eliminisati neke od glavnih uzročnika brojnih srčanih oboljenja. Kofein jača metabolizam i sprečava masti i holesterol da zapuše arterije i uzrokuju ozbiljnije probleme kao što su moždani ili srčani udar. Pokazalo se da kafa bez šećera može povećati fizičke performanse za oko 11 do 12 odsto. Utiče na nivo adrenalina koji je povezan sa boljom koncentracijom i refleksima. Igra ulogu i u podizanju energije. Poboljšava proces sagorevanja masti, a zahvaljujući antioksidantima štiti telo od slobodnih radikala.

3656

Španska tradicionalna kuhinja - spoj zapadnoevropske, mediteranske i afričke kuhinje

Španska kuhinja je kuhinja tipične mediteranske zemlje, ali sa mnogo zapodnoevropskog i afričkog uticaja. Mnogi narodi, uključujući Kelte, Rimljane, Vizigote i Mavare, su nastanjivali Iberijsko poluostrvo i to je odigralo značajnu ulogu u raznovrsnosti tradicionalne kuhinje Španaca.
Rimski, a posredno i grčki uticaj, se vidi kroz centralno mesto koje masline imaju u svakodnevnoj ishrani, dok mnogi ne znaju da su neka jela, uglavnom pite, slične kuhinji u Irskoj i Škotskoj jer su ih doneli Kelti. Mavarski uticaj je možda najjači i ogleda se u koriščenju raznih začina (kim,šafran), meda, badema i citrusnog voća.

Sa obzirom na klimu i reljef, Španija je pogodno mesto za gajenje voća i povrća, kao i za stočarstvo. Popularni su suhomesnati proizvodi kao što su šunke i kobasice, koje se ne razlikuju mnogo od onih sa balkanskih prostora. U svim oblastima Španije su takođe zastupljeni razni sirevi, pirinač, orašasti plodovi, jaja i beli hleb, a obavezni sastojci gotovo svakog obroka su beli luk i maslinovo ulje. Sa obzirom na povezanost sa Sredozemnim morem i Atlantskim okeanom, u ishrani su zastupljeni i morski plodovi i različite vrste ribe.

Najpoznatije špansko jelo je bez sumnje paelja, nastalo u Valensiji, na obalama Sredozemnog mora. Baza paelje je pirinač i postoji mnogo varijacija ovog obroka, ali uglavnom se pravi sa morskim plodovima, povrćem ili pilećim i zečjim mesom. Obavezni sastojci su i crni luk, vino, slatka crvena paprika i šafran.

Svaka oblast u Španiji ima neke specifične obroke. Na primer za Andaluziju je specifična hladna paradajz čorba i pržena riba. Katalonija se odlikuje raznim jelima koja su kombinacije morskih plodova, mesa i lokalnog voća. U Baskiji su zastupljeni razni omleti, a od ribe se najviše jedu bakalar i jegulje. Asturijska kuhinja se bazira na jelima od pasulja, dok meso igra centralnu ulogu u unutrašnjim oblastima poput Kastilje. Obrok koji se provlači kroz sve oblasti je omlet sa krompirom.

U Španiji se svaki praznik odlikuje specifičnim jelima. Božić je, na primer, vreme za specijalnu porodičnu večeru gde se na trpezi nalazi čorba od crnog luka i badema, riba i meso iz rerne, crveni kupus i jabuke. Dezert uglavnom podrazumeva raznovrsno voće, sireve i slatkiše, kao toplu čokoladu koja je omiljeni napitak Španaca.

2470