Nova tehnologija, koja će se uskoro pojaviti na tržištu, obećava efikasan, ali i pomalo degutantan način gubljenja kilograma. Naime, hrana bi trebalo da se direktno ispumpa iz stomaka korisnika.
Aspire Bariatrics LLC, koji se nalazi u Pensilvaniji trenutno pokušava da patentira AspireAssist, cev koja se implantira u stomak i koja vadi sadržaj van tela, a koja dozvoljava ispumpavanje oko 30 posto obroka nakon konzumiranja. Time se, kako tvrde dizajneri, sprečava apsorpcija prekomernih kalorija.
U detaljima patenta je naveden i slučaj žene srednjih godina, koja je imala oko 100 kilograma, a koja je tokom 59 nedelja izgubila skoro 40 kilograma. Nakon svakog obroka ona bi popila 1,5 l vode, a onda bi uz pomoć cevi i šprica iz svog stomaka izvlačila polusvarenu hranu.
U zahtevu za patent je navedeno i nekoliko vrsta hrane koje mogu začepiti cev, a među njima su karfiol, brokoli, kineska hrana, grašak, pereci, čips i biftek.
Izvor: b92 (klix.ba)
Ulje od bundevinog semena gradi svoju poziciju na tržištu već neko vreme i stiče dobru reputaciju.
Hladno ceđeno ulje od bundevinog semena ima brojne pristalice među ljubiteljima zdrave hrane, koji ga koriste kao masku za kosu, kao ulje za negu kože ili u ishrani.
Ovo ulje je bogato vitaminima A i E, cinkom, omega 3 i omega 6 masnim kiselinama, kao i antioksidantima. Osim toga, ono poseduje koncentrovane doze minerala koje utiču na hormonsku ravnotežu i reproduktivno zdravlje.
Sajam etno hrane i pića na kome će biti predstavljeno 1.500 proizvoda iz 26 regiona Srbije, otvoren je od 26.11. na Beogradskom sajmu.
Zbog visokog sadržaja fruktoze, najbolje je da jedete voće u jutarnjim časovima jer tada telo ima najjači podsticaj za funkcionisanje. Ako jedete voće uoči samog spavanja, visok nivo šećera ometaće vaš san. Voće se lako vari i trebalo bi ga jesti onda kada vam je energija najpotrebnija, dakle ujutru ili pre ručka.
Nakon konzumiranja voća, sačekajte jedan do dva sata kako se ne biste osećali naduveno ili imali gasove, a i kako bi vaša creva bila spremna za naredni izvor hrane.
Keleraba (lat. Brassica oleracea) je poreklom iz severnih krajeva Evrope, tačnije smatra se da je prvi put kultivisana na obalama Severnog mora. Zato nije ni čudo što se ubedljivo najviše gaji i uzgaja u Nemačkoj. Ovo povrće je ustvari pripitomljena vrsta kupusa, pa čak i njen naziv u prevodu znači "kupus-repa".
Najčešće je zelenkaste ili bledo ljubičaste boje koju joj daje sastojak antocijan i u ishrani se najčešće koristi u sirovom obliku kao salata, ali se baš kao i na primer krompir, može kuvati, dinstati ili peći. Pre svake pripreme potrebno ju je oguliti, a list i stabljika se takođe mogu skuvati u slanoj vodi i dodati bilo kojoj čorbi ili varivu. Kelerabu je najbolje kombinovati sa maslinovim uljem ili mlečnim proizvodima kao što su jogurt ili pavlaka, dok neki preferiraju limunov sok.
Keleraba je ne samo ukusna, već i izuzetno zdrava jer reguliše nivo lošeg holesterola u krvi, daje energiju i leči anemiju, ali i jača kosti i generalno štiti organizam od uticaja slobodnih radikala. I njeno lišće je takođe zdravo jer je tu skoncentrisana najveća količina beta karotena i vitamina A i K.
Bitno je napomenuti to da je kelerabu poželjno držati na što hladnijoj temperaturi, kao i to da ju je najbolje što manje termički obrađivati kako ne bi izgubila sav vitamin C.
