-
Meso možda ublažava posledice starenja
Skora studija sprovedena u Japanu otkrila je da su muškarci koji su jeli proteina životinjskog porekla pokazali najmanje pogoršanja u fizičkim i kognitivnim funkcijama, u poređenju sa onima koji su jeli manje mesa. Ovo zvuči zbunjujuće, jer često čujemo samo loše stvari o mesu, proteini životinjskog porekla su daleko koncentrisaniji. Proteine naravno možete naći i u drugim namirnicama, ali ćete dnevnu dozu ovog važnog hranljivog sastojka najlakše uneti mesom.
Ljudskom organizmu potrebni su proteini zbog gubljenja mišićne mase izazvane starenjem. Gubljenje mišićne mase je problem, jer se uz to gubi i koštana masa, što se posledicu ima krtost kostiju i razne druge probleme.
Što smo stariji, treba da jedemo sve više proteina, a cilj treba da bude između 6 i 8 grama proteina dnevno (a bar pola od te količine treba da bude životinjskog porekla).Ovo ne važi za osobe sa bubrežnim problemima i oni treba da se posavetuju sa svojim doktorom u vezi sa unosom proteina.
1319 -
Endivija
Endivija (lat. Cichorium endivia) je ustvari vrsta zelene salate poreklom iz Indije koja se dosta retko konzumira u našim krajevima. Ima slična svojstva kao i cikorija, a danas su najrasprostranjenije dve vrste endevije: ona tamnija sa nazubljenim listovima i bataviljska sa širokim, ravnim lišćem.
Upravo je zeleno lišće ovog povrća najzdravije za ishranu, ali se treba koristiti samo kad je mlado, jer vremenom gubi gotovo sve zdrave sastojke od kojih najviše ima vitamina C i beta karotena. Upravo zbog beta karotena, endivija je snažan antioksidant, a pored toga, bogata je i hranljivim vlaknima pa je dobra za probavu, varenje i izbacivanje toksina iz organizma.
Ono što je bitno napomenuti jeste to da je endiviju korisno staviti na meni onima koji pate od dijabetesa, jer zbog visokog sadržaja insulina reguliše nivo šećera, holesterola i triglicerida u krvi.
Endiviju možete koristiti u raznim salatama i varivima, a ako vam smeta njen gorak ukus, ublažićete ga tako što ćete je kombinovati sa kuvanim krompirom ili jajetom, cveklom, limunovim sokom ili začinima kao što su mirođija ili peršun.
2312 -
Šta je molekularna gastronomija?
Šta je molekularna gastronomija?
Molekularna gastronomija je grana nauke o hrani koja se fokusira na fizičke i hemijske procese koji nastaju prilikom kuvanja. Ovi procesi i interakcije se istražuju i manipulišu kako bi se dobili ukusni, funkcionalni i umetnički rezultati. Tehnike molekularne gastronomije obično primenjuju restorani ili se eksperimentiše kod kuće.
Molekularna gastronomija VS nauka o hrani
Nauka o hrani je šira disciplina koja obuhvata i molekularnu gastronomiju. Poput molekularne gastronomije, nauka o hrani se takođe bavi fizičkim, biološkim i hemijskim sastavom sastojaka. Međutim, bavi se time kako se sastav odnosi na proizvodnju, ishranu, kvarenje i bezbednost hrane na nivou industrijske i masovne proizvodnje hrane. S druge strane, namera molekularne gastronomije je kulinarsko razumevanje i eksperimentisanje tokom pripreme jela u restoranima ili domovima.
Kako funkcioniše molekularna gastronomija?
Molekularna gastronomija funkcioniše na bazi interakcije različitih sastojaka koji izazivaju različite efekte. Svaki recept ima osnovne fizičke, biološke i hemijske mehanizme koji čine da jelo “ispadne” onako kako je zamišljeno. Na primer: sufle se „naduvava“ umesto da postane poput palačinke kao rezultat proteina koji čine belance. Kada se belanca umuti, stvaraju se sitni vazdušni mehurići koji se zagrevanjem šire. Kombinacija zagrevanja i stvrdnjavanja proteina jajeta i vazdušnih mehurića izaziva naduvavanje.
Sufle je uobičajen recept, ali molekularna gastronomija takođe nastoji da identifikuje nove i inovativne mehanizme i rešenja.
U nastavku o receptima molekularne gastronomije…
Izvor: webstaurantstore.com
1152 -
Lovorov list – efikasan u tretiranju dijabetesa tipa 2
Postoje nezvanični dokazi koji ukazuju na to da lovorov list može pružiti pogodnosti osobama sa dijabetesom. U studiji objavljenoj u časopisu „Journal of Biochemical Nutrition“, pacijenti sa dijabetesom tipa 2 uzimali su tri grama lovorovog lista kao dodatak ishani tokom 30 dana. Svaka od tri grupe ovih pacijenata imale su niži nivo glukoze i smanjen nivo holesterola u krvi na kraju ispitivanja. Lovorov list bogat je vitaminima A, C i B6, manganom, gvožđem i kalcijumom. Najbolji način skladištenja je zamrzavanje zbog očuvanja arome.
1245 -
Peršun – među najstarijim začinima sveta!
Peršun potiče iz južne Evrope i sa Mediterana. U upotrebi je više od 7.000 godine zbog čega spada u grupu najstarijih začina. Njegov biohemijski profil spada među najcenjenije. Anelgetik je, pa se zbog svojih aktivnih jedinjenja koristi za ublažavanje bolova. U Jordanu i Maroku, peršun je korišćen za lečenje dijabetesa. Poznat je po svojim antioksidativnim svojstvima. Sadrži i trepenoide, polifenole, aromatične kiseline i karotenoide koji eleminišu slobodne radikale zbog čega se neretko koristio za detoksikaciju organizma.
1023
