Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Svinjetina

Uprkos lošem glasu koji je prati poslednjih godina, svinjetina uopšte nije nezdravo meso. Svinjetina sadrži 6 vitamina (vitamin B1, B2, B3, B5, B6, B12), 4 minerala (fosfor, magnezijum, gvožđe i cink) i odličan je izvor proteina.

Svinjetina je jedan od najboljih izvora tiamina (vitamin B1). Ovaj vitamin odgovoran je za metabolizam ugljenih hidrata, bitan je za obnavljanje mišićnih tkiva i apetit.

Ova vrsta mesa je, uz mleko, najznačajaniji izvor riboflavina (vitamin B2). Riboflavin igra mnoge značajne uloge u organizmu, od međućelijske razmene, pa do poboljšanja stanja kože i očiju.

Niacin (vitamin B3) ključan je za oslobađanje energije iz ugljenih hidrata, proteina i masti, kao i za pravilno funkcionisanje digestivnog trakta i nervnog sistema. Jedna šnicla (100 gr) krtog svinjskog mesa zadovoljava 47% preporučenog dnevnog unosa ovog vitamina.

B5 je neophodan u sintezi hemoglobina, a može se, doduše u manjoj meri, pronaći u svinjetini.

Vitamin B6 odgovoran je za normalno funkcionisanje centralnog nervnog sistema i za metabolizam ugljenih hidrata i proteina. U velikoj se količini može naći baš u ovoj vrsti mesa.

Vitamin B12 pomaže u obnavljaju crvenih krvnih zrnaca, i u metabolizmu svih vrsta ćelija, a jednom šniclom zadovoljićete gotovo 40% dnevne potrebe za ovim vitaminom.

Fosfor ojačava kosti i zube i održava energetsku ravnotežu u organizmu.

Magnezijum je još jedan od neophodnih minerala za pravilno formiranje kostiju.

Gvožđe se lakše apsorbuje iz mesa nego iz povrća, voća ili suplemenata, a svinjetina je jedan od najboljih izvora ovog minerala. Odgovorno je za optimalan nivo energije u organizmu.

Cink je najvažniji mineral za održavanje otpornog imunog sistema, poboljšava otpornost na infekcije, ojačavaju jačine i gustine kostiju. Svega jedna šnicla dnevno dovoljna je za 36% dnevne preporučene količine cinka.

Jedna šnicla krte svinjetine sadrži 29 grama proteina. Belančevine su osnovna gradivna jedinica mišića, a svinjetina je bogata kvalitetnim proteinima koji sadrže svih 9 esencijalnih aminokiselina.

Kalorijska vrednost 100 grama svinjetine je oko 200 kalorija, tako da je ovo meso preporučljivo i onima koji vode računa o svom dnevnom kalorijskom unosu.

4296

Energetske i hranljive vrednosti: karfiol

Karfiol pripada porodici kupusa, ima snažna antioksidativna svojstva, bogat je vitaminom C kao i magnezijumom. Čisti toksine iz organizma, čuvar je srca i krvnih sudova. Odličan je saveznik u borbi protiv prehlada i gripa. Od svih hranljivih sastojaka, najviše sadrži vodu.

Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):

Energetska vrednost: 25 kcal

Ugljeni hidrati: 4,97 g

Proteini: 1,92 g

Masti: 0,28 g

Holesterol: 0 mg

Dijetalna vlakna: 2 g

Niacin: 0,51 mg

Vitamin A:

Vitamin C: 48, 2 mg

Vitamin E: 0,1 mg

Vitamin K: 15, 5 mg

Natrijum: 30 mg

Kalijum: 299 mg

Kalcijum: 22 mg

Gvožđe: 0,42 mg

Magnezijum: 15,3 mg

Cink: 0,27 mg

1323

Saksijsko uzgajanje bilja: ruzmarin

Ruzmarin je veoma otporna začinska biljka čiji uzgoj zahteva veoma malo nege. I ovoj biljci je potrebna sunčeva svetlost i to od 6 do 8 sati dnevno. Saksiju je neophodno povremeno rotirati kako bi svi delovi biljke imali dovoljno svetlosti. Zaliva se umereno, tek nakon što se zemlja u saksiji potpuno osuši. I ova biljka najbolje uspeva u saksijama sa drenažnim rupicama. Sadi se u zemlji kojoj se dodaje nešto peska. Orezujte ga makazama ukoliko krene da razvija suve grane. Orezivanjem će biljka poprimiti i željeni oblik.

859

Kako vrućina utiče na ishranu?

Vrelo vreme tera telo da više radi i sagoreva više kalorija, srce kuca brže, kako bi distribuiralo više krvi, jetra i bubrezi rade prekovremeno, a gubimo vodu znojenjem mnogo brže nego u toku zimskih meseci.
Svi ovi faktori utiču na zdravlje i leti nisu retke nesvestice, mučnina ili srčani problemi kao posledica ekstremnih uslova kojima je telo izloženo. Ovo se češće dešava starijim ljudima, ali ni mladi nisu pošteđeni. Najrizičnija kategorija su naravno deca, jer ona nemaju dobro razvijen termoregulacioni sistem, tako da im je i mnogo kraće izlaganje visokim temperaturama problem.

Kada je telo izloženo ovakvim uslovima, ono postavlja prioritete među svojim funkcijama. Rashlađivanje i zaštita vitalnih organa preuzimaju primat, dok je varenje sekundarno, što treba imati na umu kada birate šta ćete jesti tokom vrelih leta.

Namirnice bogate vodom (lubenica, dinja, borovnica, krastavac i sl.) su takođe odličan izbor leti, jer se obično lako vare, ne sadrže puno kalorija, tako da olakšavaju funkcionisanje čitavog organizma, koji ne mora da troši mnogo energije kako bi preradio hranljive materije koje ste uneli.
Voda postaje posebno važna, ali treba imati na umu da nikako nije dobro piti više od litar i po na sat vremena, jer voda "spira" elektrolite koji su nezamenljivi u funkcionisanju organizma, tako da je dobra ideja konzumirati i sportske napitke sa dodatkom elektrolita.

Čak iako se aktivno bavite sportom, nemojte podceniti opasnosti kojima se izlažete leti. Pravilna ishrana, hidratacija i obazrivost ključni su pojmovi u preživljavanju letnjih meseci.

1943

Mandarina

Mandarina (lat. citrus reticulata) je citrusno voće poreklom iz Jugoistočne Azije. Neki podaci govore da se u Kini koristila još pre tri hiljade godina, dok je tek u devetnaestom veku preneta u Evropu i Ameriku. Iako vlada mišljenje da je dobila naziv po narandžastoj kori i mesnatom delu koje je iste nijanse, ime je zapravo dobila po narandžastoj boji mandarina - drevnih kineskih javnih službenika. Izuzetno podseća na pomorandžu, s tim što je sitnija i tanje kore pa se lakše guli. Kao i svo drugo citrusno voće, i mandarine su izuzetno bogate vitaminom C, te su najbolji saveznik u borbi protiv gripe tokom hladnih zimskih dana. Takođe, sadrže i sinefrin koji smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi ali i flavanoide koji sprečavaju mnoge vrste raka. Koliko su zdrave za organizam, toliko su dobre i za lepotu, jer zbog svog diuretičkog svojstva smanjuju celulit i podstiču metabolizam, a malo ljudi zna da sok od mandarine mnogo bolje čisti kožu od akni nego mnogo poznatiji sok od limuna. Što se tiče primene u ishrani, mogu se jesti sirove, može se praviti sok od njih, džem, kompot, može se dodavati u salate. Iako su zimsko voće, od njih se može napraviti ukusan sladoled, ili se jednostavno mogu iskoristiti kao dekoracija na voćnom kupu. Zbog svoje specifične arome, poznat je trik da se kora mandarine ostavi pored šporeta, čime se dobije prirodan i aromatičan osveživač prostora.

2303