Bundevu (lat. Cucurbita pepo) svi znamo kao tradicionalni simbol čuvene Noći veštica, a njene semenke su omiljena grickalica omladine širom sveta. No, narandžasti, mesnati deo ove biljke (koji je dobio boju zahvaljujući beta karotenu) nekako kao da je zapostavljen, a može se koristiti u ishrani na zaista mnoge načine, a ne samo kao dekoracija.
Ovo jesenje povrće spominje se još u Starom zavetu, koristili su ga još i Stari Egipćani, a u Evropu je došlo kada su ga Španci preneli iz Meksika.
Slatkasti, mesnati deo bundeve upravo zbog beta karotena pomaže u lečenju psorijaze, a ako imate kožu sklonu aknama možete ublažiti stanje tako što ćete plod bundeve iskoristiti za pravljenje jednostavne maske za lice. Ovo povrće je i odličan diuretik, smiruje nadražen želudac i creva, čuva bubrege i smanjuje upale žuči. Pored toga, bundeve sadrže i niz drugih korisnih vitamina kao što je vitamin C.
Posebno su zdrave semenke bundeve, jer sadrže ogromnu hranljivu vrednost i oblijuju belančevinama i ugljenim hidratima, kao i gvožđem, kalijumom i kalcijumom.
Što se tiče recepata, od bundeve možete praviti ukusan pire, možete je pohovati, sitno iseckati i kuvati u čorbi, a bundevu možete i uzduž narezati, izbaciti deo sa semenkama i puniti sirom ili drugim povrćem i tako ispeći u rerni. Odlično se slaže sa začinima kao što su peršun, majčina dušica i lovorov list, a ako odlučite da napravite slatku pitu od bundeva, obavezno dodajte i malo cimeta, sigurno nećete pogrešiti.
