The Future of Food je još jedan u nizu dokumentaraca koji se bave tematikom GMO hrane u Americi, ali ono što ga izdvaja od drugih jeste činjenica da je ovaj film, za razliku od mnogih drugih iz ove branše, pokupio izuzetno pozitivne kritike stručnjaka i filmoljubaca širom sveta, kao i visoke ocene na mnogim portalima.
Režiran od strane Debore Kuns Garsija, ovaj film skreće pažnju na glas poljoprivrednika u SAD, Kanadi i Meksiku koji se ne slažu sa trenutnom globalizacijom GMO hrane koju drže velike monopolističke kompanije, koje im ujedno otimaju zemlju i primoravaju ih da uzgajaju genetski modifikovana semena.
Takođe, ovaj film na izuzetno zanimljiv a opet argumentovan način prikazuje izumiranje tradicionalnog načina uzgoja žitarica, voća i povrća i kritikuje velike korporacije kao što je Monsanto zbog malih ekoloških standrarda pri uzgoju i nebrige o zdravlju konzumenata te hrane.
Na kraju filma, na nama je da odlučimo da li želimo da dozvolimo da nam politika i nekolicina krupnih korporacija diktira režim ishrane, ili da li želimo da sami biramo zdrave, ekološke i raznovrsne namirnice za koje znamo odakle dolaze i kakvog su kvaliteta.
Suve smokve su uvek zdrava opcija jer samo jedna čaša sadrži 241 mg kalcijuma.
Jedna šolja crnog pasulja sadrži 294 mg kalcijuma, kao i 29 g vlakana i 39 g proteina.
Šoljica kelja sadrži 101 mg kalcijuma.
Šolja brokolija pruža vam 300 mg kalcijuma.
Jedan od najboljih izvora su bademi sa 378 mg po šoljici.
Lovor (Laurus nobilis) je mediteransko drvo sa zimzelenim listovima, koji su u sušenom obliku nezaobilazan pojačivač ukusa mnogih domaćih čorbi, variva, gulaša, ali se odlično kombinuje i sa mesom i ribom. Krasi ga nenametljiv, ugodan miris i ukus, ali ga ipak ne treba stavljati previše, dovoljni su jedan ili dva lista ove začinske biljke da ulepšaju svako jelo. Odličan je i za kiseljenje zimnice, pogotovo krastavaca, paprike i cvekle. Iako je poreklom iz Male Azije, lovor se u staroj Grčoj smatrao svetom biljkom, te i danas postoji tradicija da se od njega najuspešnijim olimpijcima plete venac koji simbolizuje pobedu. Nije ni čudo što Lovorov list krasi ovakav status, od davnina je poznato da je bogat vitaminima A i C i vlaknima, te je dobar za probavu, jača apetit i smanjuje rizik od raka. Ne dopušta razvoj bakterija, pa služi i za konzerviranje hrane.
Uzgoj ovog, ali i drugog začinskog bilja je veoma jednostavno. I bosiljku je neophodan dobar izvor sunčeve svetlosti. Osetljiv je na niske temperature zbog čega bi trebalo voditi računa i o sobnoj temperature vode kojom ćete ga redovno zalivati. Zbog plitkog korena, iziskuje dosta vode. Osim saksije, možete ga zasaditi i u plastičnoj flaši, važne su jedino rupice za drenažu. Voda ne sme doći u dodir sa lišćem, a neophodno je i biljku orezivati s vremena na vreme kako bi nicali novi izdanci. Za adekvatno klijanje semena potrebna je i adekvatna temperature pa saksiju prekrijte folijom. Kada niknu prvi izdanci, foliju sklonite.
Kanadski ljutić je biljka čiji se sušeni koren koristi za proizvodnju lekova. Efikasan je za lečenje infekcija gripa i respiratornog trakta. Neretko se koristi za bolove u stomaku, dijareju, lečenje čireva, hemoroida i nadutosti. Na pojedinim američkim univerzitetima su u toku studije koje nastoje da dokažu efikasnost upotrebe kanadskog ljutića u lečenju poremećaja jetre, sindroma hroničnog umora, žutice, gonoreje i poremećaja ishrane. Preporučuje se svima koji imaju problema sa ekcemima, kao i infekcijama oka. Dokazano je da može sprečiti bakteriju ešerihiju da se zadrži na zidovima urinarnog trakta. Smanjuje šećer u krvi i „loš“ holesterol.
