-
Pravila bezglutenskog režima ishrane i par ukusnih recepata
Celijakija ili glutenska enteropatija je hronična bolest sistema za varenje koju karakteriše trajna nesposobnost organizma da razgrađuje gluten iz hrane u tankom crevu. Celijakija pripada grupi autoimunih gastroenteroloških bolesti i može biti urođena ili stečena (razvijena). Prilikom utvrđivanja da li osoba boluje od celijakije neophodno je pogledati genetsku predispoziciju (sklonost ka celijakiji se nasleđuje). Međutim, ova bolest može biti „tiha“ ili „prikrivena“, bez ikakvih simptoma, te ju je često teško prepoznati. Klasični simptomi celijakije kod najvećeg broja obolelih su sledeći:
- Gubitak apetita,
- Povraćanje,
- Nadutost,
- Povećan stomak,
- Dugotrajan proliv i učestale stolice,
- Masna i svetla stolica, veoma neprijatnog mirisa,
- Promene raspoloženja i poremećaji raspoloženja kao i depresivna stanja,
- Umor i slabost,
- Povećan stomak,
- Kožna oboljenja ili dermatitis,
- Zatvor u određenim slučajevima,
- Anemija,
- Gubitak telesne mase,
- Kod dece obolele od celijakije prisutna je malapsorpcija i nedovoljna razvijenost.
Jedini lek za celijakiju je kompletno izbacivanje glutena i glutenskih namirnica iz ishrane. Dakle, zabranjene namirnice su: pšenica, ječam, ovas, raž, i industrijske prerađevine koje sadrže ove namirnice (čak i u tragovima). Bezglutenska ishrana podrazumeva: sveže voće i povrće (kuvano ili spremljeno u uslovima bez kontakta sa glutenskim namirnicama, konzervisano sa dozvoljenim, bezglutenskim konzervansima), meso (čista svih vrsta osim sušenog i pohovanog u glutenskom brašnu; treba biti oprezan pri konzumiranju mesnih prerađevina, jer mnoge šunke, kobasice i salame mogu sadržati gluten – obavezno čitati sastav), mahunarke, dozvoljena žita i semenke (kukuruz, pirinač, proso, kinoa, kuskus, lan, heljda, sirak, amarant, tapioka), mlečni proizvodi (osim jogurta koji sadrže pšenični skrob), masnoće kao što su životinjske masti, maslac, kajmak (margarin i majonez mogu sadržati nedozvoljene aditive). Treba biti naročito oprezan prilikom konzumacije začina, pića, suplemenata i lekova, i obavezno čitati sastav. Takođe, mnoge namirnice koje same po sebi nemaju gluten, prilikom industrijske obrade dolaze u kontakt sa glutenskim namirnicama te postoji opasnost od kontaminacije (ukoliko se u jednom pogonu obrađuju bezglutenske i glutenske namirnice). Čips, na primer, ne sadrži gluten, ali prilikom industrijske obrade može biti kontaminiran.
Ljudi koji prelaze na bezglutenski režim ishrane mogu često biti očajni zbog toga što su bezglutenski proizvodi mahom teško dostupni ili skupi u našem regionu. Samostalno napraviti bezglutenski hleb je, na primer, veoma težak poduhvat, budući da su čista bezglutenska brašna (pirinčano, kukuruzno...) veoma „teška“ te hleb ispadne tvrd i nedovoljno vazdušast. Takođe treba napomenuti da pekarski kvasac spada u nedozvoljene namirnice, te bezglutenski hleb može izgledati nedostižno. Postoje mešavine brašna koje su bezbedne za upotrebu, a moguće je pronaći ih u prodavnicama zdrave hrane ili po bolje snabdevenim mega marketima.Nudimo vam nekoliko recepata koji mogu olakšati vaš prelazak na bezglutenski režim.
Hleb od heljde:
500g heljdinog brašna, 350 ml mlake vode, 2 kašike ulja, 2 kašike suvog bezglutenskog kvasca, 2 kašike šećera, 1 kašika soli, 1 kašika jabukovog sirća, 2 jaja.
Kvasac i šećer pomešati u vodi, ostaviti da odstoji 10-tak minuta; 2 jaja ulupati; dodati ulje i promešati. U heljdino brašno dodati so, smešu sa jajima, sirće i smešu sa kvascem. Presuti u kalup. Prekriti folijom obloženu uljem dok naraste. Peći 25 – 30 minuta na 190 – 220 stepeni.Brownies:
1 šolja bezglutenskog mixa za hleb i peciva (u nedostatku ovog brašna, moguće je zameniti pirinčanim i kukuruznim brašnom), pola kašike gustina, ½ šolje kakao praha, prstohvat soli, prstohvat sode bikarbone, 5 kašika margarina, 2 kašike jogurta, 1-2 šolje šećera (ovisno od preferiranja), 2 jaja.
Sastojke sjediniti, peče se 12 minuta u kalupu za sitne kolače.Keksići od kokosa:
2 belanca od većih jaja malo ulupati da zapeni, sipati 6 ravnih kašika šećera u prahu (može i manje), dobro promešati. Dodati 12 punih kašika kokosa. Mešati; masa mora biti kompaktna. Napraviti loptice i staviti na pek papir. Peče se oko 20 minuta na 170 stepeni.Pizza iz tiganja:
120 g bezglutenskog mixa za hleb i peciva, 250 ml vode, 2 kašike ulja, prstohvat soli, materijal za pizzu – po želji, kačkavalj, šunka, pečurke, kečap...
Sastojci se pomešaju i stave u nelepljiv tiganj. Poklopiti. Peći oko 5 minuta, zatim preokrenuti i onda staviti kačkavalj, kečap i druge sastojke. Ponovo poklopiti i peći dok se kačkavalj ne rastopi.2965 -
Arapska tradicionalna kuhinja - začini, začini, začini....
"Tafathalo" na arapskom znači "učinite mi tu čast" i predstavlja poziv da se osoba pridruži obroku.
Arapska tradicionalna kuhinja je pre svega kombinacija turske, bliskoistočne i indijske kuhinje. Na nju su uticale i razne seobe Arapa kroz vekove, pa je sada pod snažnim uticajem i tradicionalnih kuhinja zemalja poput Španije, Italije, Francuske i Grčke.
Sastojci i začini koji se najčešće koriste jesu: cimet, kari, riba (u primorskim krajevima), beli luk, jagnjetina, pirinač, susam, šafran, origano, kumin. Uz gotovo dve trećine jela se služi i neki ljuti sos, od povrća se najviše koriste krastavci, plavi patlidžan, paradajz i mahunasto povrće, a što se tiče voća, Arapi najviše vole citruse. Dakle, tipično arapsko jelo izgledalo bi ovako: jagnjetina ili piletina poslužena sa pirinčem ili kus-kusom i dinstanim povrćem koje je začinjeno gore navedenim začinima ili sokom od limuna.
Iako Arapi ne konzumiraju svinjsko meso i alkohol, u Iraku, Libanu, Egiptu i Siriji (gde je veliki procenat nemuslimanskog stanovništva) se tu i tamo mogu naći neki marketi sa alkoholnim napicima i jelima od svinjetine.
Čaj je nezaobilazno piće na trpezi svake arapske porodice, konzumira se čak duplo više nego kafa.
Što se tiče hleba, on je jako cenjen u ovoj kuhinji. Naime, ako iko primeti parče hleba na ulici, tradicija i red nalažu da se skloni sa puta kako ne bi bilo zgaženo. Arapi ne prave vekne hleba na kakve smo mi navikli, već okrugle, tanke lepinje. Od mlečnih proizvoda, dosta se konzumiraju jogurt od ovčijeg mleka i kozije mleko. Suncokretovo ulje nije toliko popularno, Arapi preferiraju maslinovo ili susamovo ulje.Zanimljivo je to što su Arapi toliki gurmani da pored glavnog jela, uvek spreme i mezzah - tacne sa posebno spremljenom hranom koja dodatno nadopunjuje glavno jelo - da niko ne ostane gladan! :)
8503 -
Prirodni lek za dijabetes tipa 2
Dijabetes je hronični poremečaj metabolizma koji je uglavnom uslovljen naslednim faktorima, a karakteriše ga trajno povišeni nivo glukoze u krvi. Dijabetes tip 2 može biti uzrokovan fizičkom neaktivnošću, lošom ishranom, a uobičajeni simptomi uključuju prekomernu žeđ, često mokrenje, smanjenu težinu, umor, sporo zarastanje rana i promene na koži. Pojedine biljke mogu vam pomoći u poboljšanju funkcije pankreasa, a koriste se kao zamena za šećer, pri čemu regulišu nivo glukoze u krvi.
Beli luk, stevia i sladić mogu pomoći u kontrolisanju novoa šećera u krvi. Sladić je i do 50 puta jača od šećera, ali ne izaziva promene nivoa glukoze. Ipak, neophodno je posavetovati se sa lekarom i ustanoviti pravilnu dozu, kao i potencijalne neželjene efekte usled interakcije sa nekim od lekova.
2901 -
Simptomi nedostatka vitamina E
Nizak nivo vitamina E može izazvati mišićnu slabost. Od suštinskog je značaja za centralni nervni sistem. Njegov nedostatak rezultira oksidativnim stresom koji utiče na otežano hodanje i koordinaciju. Takođe može doći do oštećenja određenih neurona što dalje prouzrokuje otežanu sposobnost prenosa signala. Prouzrokuje i pogoršanje vida i oslabljenost imunog sistema.
1033 -
Brusnica
Ovo voće poreklom iz Severne Amerike najpopularnije je u zimskim danima, kada se od njega pravi ukusan i zdrav čaj, ali se zbog svojih lekovitih svojstava sve češće konzumira i sirovo, kao fil u pecivu, zatim u raznim džemovima, sokovima, pitama, i drugim kolačima i tortama. To je okruglo, bobičasto voće crvene boje i gorko - kiselkastog ukusa iz familije Ericaceae. Smatra se da su je prvi uzgajali još Indijanci i da se vremenom počela uzgajati i u Evropi. Tako sada postoje dve osnovne vrste brusnica: Američka brusnica (Vaccinium macrocarpon Cranberry), koju krase krupniji plodovi i Evropska brusnica (Vaccinium vitis-idaea). Iako se najviše koristi u raznim poslasticama, sok od svežih brusnica je najzdraviji i njega treba najviše konzumirati. Naime, neka istraživanja pokazuju da sok od ovog bobičastog voća izuzetno uspešno leči infekcije urinarnog trakta, kamen u bubregu, kao i da zbog Proantocijanidina, jedinjenja koja sadrže u sebi, pospešuju izbacivanje ešerihije koli iz bešike. Pored svega toga, bogate su vitaminom C i antioksidansima pa čuvaju srce, podižu nivo dobrog holesterola i jačaju imunitet. Zanimljivo je da se ispiranjem usne duplje sokom od brusnica ublažava i upala desni.
1387
