Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Da li bezalkoholna pića izazivaju depresiju?

Američka akademija za neurologiju objavila je studiju, objašnjavajući korelaciju između konzumiranja bezalkoholnih pića i depresije. Učestvovalo je više od 263.000 ispitanika uzrasta od 50 i više godina, pa se pokazalo da je grupa onih koji su konzumirali do 4 čaše bezalkoholnih pića dnevno razvili veću šansu za pojavu depresije (čak do 30 odsto). Nasuprot tome, ljudi koji piju četiri šoljice nezaslađene kafe dnevno imaju 10 odsto manje šanse da razviju bilo kakav oblik depresije ili anksioznosti.

915

Energetske i hranljive vrednosti: kivi

Kivi vodi poreklo iz Kine, odakle su ga misionari početkom 20. veka odneli na Novi Zeland, zatim se proširio na čitavu planetu. Riznica je vitamina i ne bi trebalo zaboraviti činjenicu da sadrži više vitamina C od pomorandže. Jača imuni sistem, štiti od brojnih upala i infekcija, reguliše stres, povoljno utiče na rad organa za varenje kao i na zdravlje očiju.

Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):

Energetska vrednost: 61 kcal

Ugljeni hidrati: 14,66 g

Proteini: 1g

Masti: 0,52 g

Holesterol: 0 mg

Dijetalna vlakna: 3 g

Niacin: 0,34 mg

Vitamin A: 87 IU

Vitamin C: 92,7 mg

Vitamin K: 40,3 µg

Natrijum: 3 mg

Kalijum: 312 mg

Kalcijum: 34 mg

Gvožđe: 0,31 mg

Magnezijum: 17 mg

Cink: 0,14 mg

1428

Tritikale – hibrid pšenice bogat manganom

Tritikale je nastao ukrštanjem pšenice i raži. Nastao je krajem 19. veka u Škotskoj i Nemačkoj. Namera je bila stvoriti viskokvalitetnu pšenicu tolerantnu na brojne bolesti. Ono što je naknadno otkriveno jeste da sadrži više vitamina i minerala u odnosu na druge vrste. Zbog visokog sadržaja vlakana i mangana može uticati na uravnoteženje nivoa šećera u krvi. Ukoliko je redovno konzumirate povećaćete efikasnost apsorpcije hranljivih materija i sprečićete nadimanje, grčeve i druge ozbiljnije poremećaje digestivnog trakta. Utiče i na efikasnost opštih telesnih funkcija, a izvor mangana, folne kiseline su od suštinskog značaja za proizvodnju ćelija. Mangan je najzastupljeniji od svih minerala i ima ga 300 odsto više u odnosu na preporučeni dnevni unos.

1220

Kuhinja Kine – hrana koja govori drevnim kineskim jezikom

Kao jedna od najpoznatijih kuhinja na svetu, kineska hrana je sinonim za kvalitet, ukus i egzotično kulinarsko iskustvo. Mnogo je neobičnih delikatesa koji dolaze iz drevne Kine, a u kojima uživaju gurmani širom sveta.

Pre nego što se osvrnemo na zanimljivosti o specijalitetima kineske kuhinje, podsetimo se nakratko da je Kina „domovina“ brojnih izuma bez kojih bi teško bilo zamisliti život. Kompas, papir, svila, barut i čaj samo su neki od pronalazaka koje dugujemo mudrim ljudima iz ove azijske zemlje.

Zahvaljujući tehnici štampanja na drvenim blokovima otkrivenoj u 2. veku pre nove ere, kao i otkriću štampača pokretnog tipa nekih 200 godina kasnije Kinezi imaju jednu od najstarijih književnosti. Zbog specifičnosti jezika i pisma, pravo umeće je potrebno da se prevede tekst sa kineskog na bilo koji drugi jezikh3>. No, upravo zbog poznavalaca kineskog jezika svet danas može da uživa u vrhunskim umetničkim delima, praktičnim izumima i, naravno, ukusnim jelima pripremljenim po tradicionalnim receptima naroda Kine.

Zašto u Kini nikad ne možete pojesti isto jelo, koje su to osnovne namirnice u kineskoj kuhinji i kakva se sujeverna simbolika krije iza pojedinih jela? Pročitajte.

Kineska hrana je jedna od najzdravijih na svetu

Tradicionalna kineska hrana mora uvek biti sveža. Većina jela priprema se od velike količine povrća, morskih plodova, bilja i začina. Svaki sastojak je ručno odabran, i to s ciljem da deluje lekovito. Kinezi retko jedu konzervisanu i zamrznutu hranu.

Bilo da su kuvani na pari, dinstani ili prženi, domaći kineski obroci su bogati hranljivim sastojcima i imaju malo masti.

U Kini postoji osam kulinarskih tradicija

Kinezi prate toliko mnogo stilova kuvanja, ali kineski stručnjaci za hranu su identifikovali osam kulinarskih tradicija kao najbolje. U pitanju su Anhui, kantonska, Fudžian, Hunan, Đangsu, Šandong, Sečuan i Džeđijang kuhinja. Na ove se tradicije ugledaju eksperti kulinarstva u restoranima, ali se po jedinstvenim modelima i receptima priprema i hrana u domaćinstvima širom Kine.

Pročitajte i: h3>5 najpopularnijih svetskih kuhinjah3>.

Nikada ne jedete isto jelo dvaput u Kini

Kina ima 34 provincije i svaka provincija ima svoju kulinarsku tradiciju. Pored toga, Kinezi mogu da mešaju sastojke na mnogo načina jer imaju mnogo metoda kuvanja. Primera radi, piletina može da se kuva na pari, dinsta, pržena, pečena, u sojinom sosu, bude slatko-kisela i još nebrojeno mnogo kombinacija.

Na izvestan način, čak i da pripremaju isto jelo, u Kini su uvek „u iskušenju“ da nešto izmene, dodaju neki novi sastojak ili začin i eksperimentišu. Prema tome, svaki je obrok jedinstven u pravom smislu te reči.

Rezanci, supa i pirinač su osnovne namirnice

Na severu Kine, gde je hladnije i suvo, ljudi vole da jedu knedle, rezance i lepinje na pari. Na jugu, činije h3>pirinčah3> ili pirinčanih rezanaca su osnovni sastojak svakog obroka. Zanimljivo je da se u južnim krajevima Kine retko jede pšenica. Ipak, može se reći da su rezanci, pirinač i supa sveto kulinarsko trojstvo Kineza.

Zimska supa od dinje je jedna od najpopularnijih supa u Kini. Za razliku od naše tradicije i prakse u zapadnim zemljama, supa se u Kini služi poslednja.

Tradicionalna kineska hrana je skoro potpuno bez mlečnih proizvoda

Ukoliko ne možete da zamislite obrok bez mlečnih proizvoda može vam biti malo teško da se naviknete na kinesku kuhinju. Autentična kineska jela retko u svom sastavu imaju mlečne masti kao što su kajmak, puter ili sir. Međutim, ako jedete vani u većim gradovima kao što su Šangaj i Peking, možete naići na neke specijalitete koji sadrže mlečne sastojke.

Štapići za jelo i meka hrana podeljena u zalogaje

Viljuška i nož nisu čest pribor Kineza. Zapravo, u Kini se ovo smatra „varvarskim“. Umesto toga, ljudi koriste štapiće za jelo. Međutim, h3>štapići za jeloh3> ne mogu da seku meso (a ni druge namirnice), tako da se kineska hrana priprema tako da bude veoma meka ili da bude veličine zalogaja. U Kini se godišnje koristi 45 milijardi pari štapića.

Zanimljiva činjenica: Nećete videti Kineza koji vertikalno na hrani koristi štapiće. To je tabu u Kini jer simbolizuje smrt i sahrane.

Serviranje hrane kao umetnost

Kinezi veruju da je „prvi zalogaj u očima“ i zbog toga mnogo polažu na serviranje hrane i dizajniranje tanjira. Mnogo dekorativnog bilja, rezbarenje i rendanje povrća, pravljenje šara – sve to možete videti u restoranima, ali i u kineskim domovima. Može se reći da se jednaka pažnja poklanja pripremi i prezentaciji hrane.

Svaka hrana ima sujeverni simbol

U Kini uvek postoji sujeverje ili neka simbolična tradicija za većinu namirnica i jela. Postoji određena hrana koju treba da jedete tokom festivala ili važnih životnih događaja da biste dobili blagoslove. Primera radi, knedle u obliku štapića koje se jedu u noći dočeka Nove godine mogu vam doneti bogatstvo.

Sezonsko voće kao dezert

Iako se u savremenom društvu sve više mladi okreće kolačima i drugim slatišima, h3>tradicionalni kineski obrocih3> i dalje imaju sezonsko voće koje se služi kao desert. Voće se obično služi posle svakog obroka. Neke od omiljenih voćki koje se poslužuju i rado jedu su kineska kruška, breskve i mandarine.

Kina je domovina čaja

Kada se pomisli na čaj uvek je prva asocijacija Kina. Veruje se da je čaj potekao iz provincije Junan tokom dinastije Shang pre nekih 3.000 godina. Kineski trgovci putovali su jugozapadnim regionom Kine i naišli na ljude koji su žvakali lišće kao lek. Danas je h3>čajh3> drugi najkonzumiraniji napitak u Kini.

Sladoled i rezanci su izmišljeni u Kini

Veruje se da je prvi sladoled napravljen upravo u Kini u 2. veku pre nove ere, a ne na Zapadu. Naime, smatra se da je kineski car Čeng Tang toliko uživao u sladoledu da je bio strogo čuvana kraljevska tajna se dok Marko Polo nije odneo recept i ideju u Italiju.

Pored sladoleda još jedan je specijalitet za koji se mislilo da je iz Italije a koji ima kinesko poreklo. Naravno, u pitanju je testenina! Arheolozi su u Kini otkrili 4.000 godina staru činiju netaknutih rezanaca.

Ako smo vam zagolicali nepce, pogledajte h3>u našoj bazi recepatah3> neke od najlakših načina da i sami pripremite ukusna kineska jela!

724

Gozbe na dvoru Henrija VIII

Vladar Engleske od 1509. do 1547, Henri VIII, bio je poznat po svom nezajažljivom apetitu. Uživao je u banketima skoro koliko i u ženidbama (ženio se 6 puta), a kuhinja njegovog dvora zauzimala je 55 soba, u njoj je radilo 200 ljudi, jer su se obroci sastojali od 14 jela za 600 ljudi, koliko ih je na dvoru bilo. U nastavku slede tipična jela sa jedne takve gozbe.

Pečenje sa ražnja, obično svinja ili divlja svinja, služilo se za svaki obrok. To je bio izraz izuzetnog bogatstva, jer su samo imućni ljudi jeli meso čitave godine, oni još bogatiji su to meso pekli, jer se tako trošilo mnogo goriva, a samo izuzetno bogati mogli su sebi da priušte dečaka koji će vrteti ražanj po ceo dan. Godišnje, na tom dvoru se jelo oko 1240 volova, 8200 ovaca, 2330 jelena, 1870 svinja i 53 divlje svinje.

Grilovani dabrovi repovi bili su popularni petkom, jer je to dan posta. Zgodno, oni su ovu hranu klasifikovali kao ribu.

Kitovo meso, još jedna poslastica petkom. Ovo meso bilo je poprilično jeftino, zbog količine kitova u Severnom moru. Obično se služilo pečeno.

Pečeni paun, delikates služen sa sve perjem (ono je prethodno bilo iščupano, pa vraćeno kada bi se ptica ispekla).

Iznutrice raznih životinja takođe nisu bile retkost. Nijedan deo životinje se nije bacao, tako da su iznutrice bile zapravo veoma popularne, posebno u kombinaciji sa sirćetom.

Pečeni labud bio je rezervisan za posebne prigode, uglavnom zbog toga što su labudovi bili smatrani previše plemenitim za svakodnevnu konzumaciju. Ova ptica često je služena sa zlatnom krunom na glavi. I danas je u Engleskoj na snazi zakon kojim nijedan labud ne sme biti pojeden bez dozvole kraljice.

Povrće je smatrano hranom za siromašne, stoga za njega na dvoru nije bilo mnogo mesta.

Marcipan, kolač od badema, šećera i belanaca, začinjen cimetom povremeno je služen na kraju obroka, iako dezerti nisu bili česta pojava u Engleskoj sve do XVIII veka.

Sva ova hrana iziskivala je ogromne količine pića – pivom koje se godišnje pilo tamo mogao bi se napuniti jedan olimpijski bazen, a vinom bi se moglo napuniti 1500 kada.

2271