1. Da li ste znali da kineska hrana ima pet ključnih ukusa koji moraju biti izbalansirani prema tradicionalnoj kineskoj medicini? Slatko, kiselo, slano, gorko i ljuto. Širom Kine, ukusi hrane se umnogome razlikuju. Sečuan kuhinja je ljuta, u Hong Kongu je slatka ili slana, severna kuhinja je slana, a južna je kisela.
2. Turisti su vrlo često šokirani onim što se može naći na tradicionalnoj kineskoj trpezi. Psi, insekti, škorpije, zmije, pacovi, uši, glava, srce, pluća, kuvana krv svinmja...
3. Njihova trpeza bogata je voćem i povrćem, u količinama na koje možda svi nisu navikli. Posebno je zanimljivo što za neke vrste povrća i voća verovatno niste nikad čuli.
4. Ukoliko se opredelite da okusite neku od životinja, nemojte se iznenaditi ako vam je posluže sa sve kostima. Kod njih nema otpada, kosti su jednako jestive i hranljive koliko i meso.
5. Naravno,dobro je poznato da Kinezi ne jedu noževima i viljuškama čiju upotrebu vide nasilnom i varvarskom - već štapićima.
6. U Kini se godišnje iskoristi 45 milijardi pari štapića. Većina štapića služi za jednokratnu upotrebu, a proizvedeni su uglavnom od bambusa.
7. Postoji desetine načina za pripremu kineske hrane. Na primer, riba može da se pari, kuva, prži, dinsta, marinira u slanoj vodi, kiseli u sirćetu, u soja sosu ili slatko kiselom sosu...
8. Vrlo često nazivi jela nemaju nikakve veze sa njegovim sastojcima. U tim slučajevima imajte turističkog vodiča ili prevodioca uz sebe, kako se ne biste iznenadili serviranim jelom za stolom nakon porudžbine.
9. Sujeverje i tradicija nalažu da se određene namirnice moraju jesti tokom određenih kulturnih događanja. Namirnice imaju svoju simboliku i značenje na osnovu oblika, boja...
10. Hrana se međusobno deli. Svako uz sebe ima svoju činiju pirinča, a glavno jelo je posluženo na sredini stola i svi međusobno dele.