Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Pohvala sardini

Postoji koncenzus među nutricionistima da bismo svi trebali da jedemo manje mesa i više ribe. Za većinu ljudi to znači više tune, lososa ili sl. Međutim, sa tom ribom postoji problem - obe su velike vrste, treba im nekoliko godina za uzgoj, godina tokom kojih se u velikom broju desi da upiju više žive nego što je zdravo, zato postoje nedeljni limiti konzumiranja ove ribe (posebno za decu i trudnice).

I za ovo postoji rešenje - sardine. Ovi potcenjeni rođaci haringe su nešto što često preskačemo u supermarketu, na sopstvenu štetu.

Ono što treba da znate o sardinama - mogu se jesti sa sve kostima, obično se jedu iz konzerve (ali mogu se naći i grilovane, posebno u području Mediterana). Zahvaljujući tome što su male i što im se ishrana sastoji od planktona, sardine ne sakupljaju teške metale u sebi.
Što se hranljivih materija tiče, sardine su hit. Bogate su omega-3 masnim kiselinama, vitaminom D, vitaminom B12, proteinima (jedna konzerva sardina zadovoljava gotovo polovinu dnevnog preporučenog unosa), njihove mekane kosti pune su kalcijuma.

Negativno je to što konzervisane sardine sadrže dosta soli i holesterola.

Imajte ovo na umu sledeći put kad budete krenuli u kupovinu.

2601

Magnezijum

Magnezijum je izuzetno bitan zbog funksionsanja organizma. Igra bitnu ulogu u održavanju osmotskog pritiska u krvi i drugim tkivima i u prosleđivanju impulsa u nervnom sistemu.

Dnevne potrebe za magnezijumom su 300-400 mg ili 6 mg po kilogramu telesne težine. Na primer žena od 50kg treba da unese dnevno 300 mg magnezijuma. Uglavnom te količine se nadoknade preko raznovrsne ishrane.

Posledice nedovoljnog usnosa magnezijuma su nagla vrtenja u glavi, opadanje kose, lomljenje noktiju, krvarenje i lomljenje zuba, glavobolje, migrene, grčevi i bolovi u mišićima…

Namirnice koje su bogate magnezijumom su: semenke dinje, kakao, stabiljka peršuna, soja, koštunjavo voće pogotovo orasi,bademi, boranija, brokoli, spanać, banane…

4971

Važnost vitamina D

Glavna funkcija vitamina D je pomaganje organizmu da apsorbuje kalcijum i fosfor, minerale neophodne za čvrstinu kostiju. Osim toga, vitamin D kontroliše da li se minerali "uzimaju" iz kostiju, ili se tamo skladište.

Nedostatak vitamina D izaziva rahitis i slabljenje kostiju, a hrana bogata ovim vitaminom jesu žumanca, puter, džigerica, riba, pečurke i, naravno, mleko. Telo sintetiše vitamin D, uz dovoljnu količinu izloženosti sunčevoj svetlosti.

Prevelika količina vitamina D je otrovna, jer se kalcijum skladišti u bubrezima, čime izaziva nepopravljivu štetu.

1682

Jagoda

Jagoda (Fragaria × ananassa) je opšte poznata hibridna vrsta. Kultiviše se širom sveta zbog svog voća. Ima karakterističnu aromu, jarko crvenu boju, sočnu teksturu i vrlo je slatka. Konzumiraju se u masovnim količinama širom sveta, sirove ili u formi džema, soka, sladoleda, milkšejkova i kao aditiv čokoladi. Veštački zaslađivači i ukusi na bazi jagode se takođe koriste u širokom spektru produkata kao što su šminke, slatkiši, sapuni, parfemi i mnogi drugi. Prve baštenske jagode su kultivisane u Francuskoj tokom 1750ih ukrštanjem Fragaria virginiana sa istoka Severne Amerike i Fragaria chiloensis, koja je donešena iz Čilea od strane Amedija Frans Frezijera 1714. Kultivacija pitomih odnosno baštenskih jagoda je zamenila u komercijalnoj produkciji šumske jagode, koje su prve pritimoljene tokom početka 17-og veka. Ovo voće je od tada zauzelo mesto omiljenih poslastica širom sveta. Jagode i šlag su poznati dezert na Vimbldonu. U Švedskoj se tradicionalno suše tokom letnje dugodnevnice. Koristi se vrlo često u kolačima, tortama i naravno, pitama. U Grčkoj, jagode se obično poprskaju šećerom pa umaču u Metaksu, poznati grčki brendi, pa se potom serviraju kao dezert, dok su u Italiji uobičajni dodatak za gelato, famozni italijanski sladoled. Određeni procenat ljudi pati od anafilatičke reakcije na jagode, odnosno alergije koja se manifestuje osipom ili upalama na koži i u težim slučajevima može uzrokovati disajne probleme. Par studija su direktno sprovedene nad zdravstvenim efektima jagoda na zdravlje. Ograničena istraživanja ukazuju da unos jagoda može biti povezan sa smanjenjem rizika kardiovaskularnih bolesti, kao i da fitonutrienti u voću mogu imati protivupalna i antikancerogena svojstva. Još par istraživanja ukazuju da smanjuju nivo holesterola u krvi, kao i da umanjuju skokove u krvnom šećeru i masnoćama nakon unosa hrane bogate šećerom i holesterolom. Jagode imaju nizak broj kalorija i masnoća, ali su bogate antocijaninima i elagijskom kiselinom. Imaju izraženo antioksidantno svojstvo. Bogate su vitaminom C, celim kompleksom B vitamina, vitaminom A i E, beta-karotinom i luteinom od kojih svi smanjuju štetna dejstva slobodnih radikala, koji igraju bitnu ulogu u starenju i velikom broju bolesti. Takođe sadrže jod, flor, kalijum i mangan, od kojih svaki ima ulogu u krvnoj slici, formiranju i zarastanju kostiju i zuba. Danas je ovo voće u kulturi često povezano sa senzualnošću, željom i seksipilom.

1793

Pet namirnica koje treba jesti posle trčanja

Kratko vežbanje zapravo i ne zahteva neku posebnu korekciju u ishrani, međutim, kada pretrčite duže od pola sata, neophodno je organizmu nadoknaditi ono što je potrošeno i omogućiti mišićima da se obnove na odgovarajući način, što će biti učinjeno konzumiranjem ugljenih hidrata i proteina. Ukoliko trčite više od sat vremena, te hranljive supstance treba da budu u određenoj proporciji (4:1).
Naravno, nakon vežbe treba i da se počastimo nečim što ima pristojan ukus, a u ovom tekstu saznaćete kojih su pet namirnica idealne za jelo nakon napornog trčanja.

Ovsena kaša - sjajna je za posle trčanja jer sadrži ugljene hidrate, proteine i vlakna. Iako je sama kaša pomalo bezukusna, može joj se dodati voće što će je svakako učiniti boljom, uz sve zdravstvene benefite koje sadrži.

Jogurt - prepun je proteina i poznato je da poboljšava izdržljivost, a možete mu dodati med, voće ili bademe, ukoliko ne volite ukus samog jogurta.

Pileće belo meso - osim što je puno proteina, ovo meso ne sadrži mnogo masti i lako se kuva.
Banana - sportistima su neophodni ugljeni hidrati, jer se ponašaju kao gorivo za teške fizičke napore.

Banana je puna ugljenih hidrata, a da biste dobili najbolje rezultate, konzumirajte je sa mlekom ili nekim drugim izvorom proteina.

Bademi - puni antioksidanasa, smanjuju holesterol, puni su vlakana i odličnog su ukusa. Ukoliko vam se više sviđa da ih jedete u kombinaciji sa nečim, odlično se slažu sa salatama, jogurtom ili voćem.

1687