Beli hleb – Utiče na porast šećera u krvi što dalje izaziva upale.
Gazirana pića – Borba tela protiv infekcija uzrokuje zamor. Dodatni šećeri u gaziranim pićima pogoršavaju upale.
Sir – Mlečni proizvodi utiču na povećano lučenje sluzi.
Krekeri – Izbegavajte rafinirane proizvode od belog brašna jer šire upalne procese i otežavaju varenje.
Pica – Pored obrađenog mesa, zasićenih masti i velikih količina soli, pica izaziva oksidativni stres i onemogućava telu da se bori protiv upala.
Suvo grožđe – Neko izbegava suve plodove iz straha da su bogate kalorijama i šećerom. Ipak, brojni nutricionisti tvrde da je suvo grožđe odličan izbor kada je užina u pitanju jer ne sadrži dodatni šećer. Samo se pridržavajte odgovarajuće količine – dve supene kašike dnevno.
Kokosovo brašno – sadrži veći broj kalorija u odnosu na sve ostale vrste. Ipak, u odnosu na druge, kokosovo brašno sadrži više proteina i vlakana zbog čega je manja mogućnost podizanja šećera u krvi.
Crna čokolada – Istraživanja sugerišu da crna čokolada snižava krvni pritisak i povoljno utiče na holesterol. Zato uživajte u umerenosti! Preporučeni unos je jedna tabla dnevno.
Paradajz pruža znatne količine vitamina C, kalijuma, likopena i drugih hranljivih sastojaka. Količina kalorija zavisi od boje i veličine paradajza. U proseku sadrži 44 kalorije, ukoliko je bledo crvene boje ima 18 kalorija, dok žuti paradajz srednje veličine sadrži 32 kalorije. Broj kalorija se povećava ukoliko se paradajz prži na ulju za potrebe dodatka određenim jelima.
Ne može se sa tačnošću tvrditi odakle potiču maline, danas su rasprostranjene po celom svetu i broje 195 vrsta. U Evropi se gaji od početka 17. veka. Navodno, prvi pisani tragovi koji ukazuju na maline nalaze se u knjizi engleskog autora o herbalnoj medicini iz 1548. godine. Bogate su folnom kiselinom koja može da spreči oštećenja nervnih vlakana kod novorođenčadi. Kod upala, maline slično deluju kao i aspirin. Ubrzavaju sagorevanje masti i imaju snažno antioksidativno dejstvo.
Energetska i hranljiva vrednost (na 100 g):
Energetska vrednost: 52 kcal
Ugljeni hidrati: 11,94 g
Proteini: 1,2 g
Masti: 0,65 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 6,5 g
Niacin: 0,59 mg
Vitamin A: 33 IU
Vitamin C: 26,2 mg
Vitamin K: 7,8 µg
Natrijum: 1 mg
Kalijum: 151 mg
Kalcijum: 25 mg
Gvožđe: 0,69 mg
Magnezijum: 22 mg
Cink: 0,42 mg
Bokvica je višegodišnja zeljasta biljka, širokih jajastih listova koji su smešteni pri dnu uspravne stabljike. Raste kao samonikla biljka na pasnjacima, livadama, pored puteva i slično.
Bokvica se u tradicionalnoj medicini koristi kao sredstvo za lečenje hemoroida, kožnih oboljenja, zaustavljanje krvarenja, suzbijanje vaginalnih infekcija.
Listovi bokvice sadrže tanine koji mogu ublaziti preterano menstrualno krvarenje.
Bokvicu se koristi za oblaganje rana i čireva po koži, za razne upale i otoke, dok se lekovit čaj ili sirup koristio za lakše iskašljavanje i izbacivanje šlajma.
Ako stavite list bokvice u cipele, izlečićete žuljeve, a u fitokozmetici sok od bokvice poznat je kao efikasno sredstvo za uklanjanje akni i bubuljica.
Zgnječite nekoliko listova bokvice i stavite ih na zagnojeni nokat. Već drugog dana rezultati će biti iznenađujuće dobri.
Bokvica se prvenstveno upotrebljava za lečenje disajnih organa, kod jakog kašlja, plućne astme i tuberkuloze pluća. Bokvica je dobar čistač krvi, želuca i pluća.
