-
Pet zanimljivih istorijskih činjenica u vezi sa hranom
Prema etiopljanskoj legendi, moć kofeina otkrivena je kada je pastir primetio da su mu koze mnogo energičnije kada grickaju bobice jedne određene biljke. Kada je i sam probao te bobice, osetio je slične efekte i eto, gotovo nehotice otkrio jedan od najpopularnijih napitaka na svetu.
Riba i limun su sjajna kombinacija, koja je prvi put isprobana u Srednjem veku, jer se verovalo da će limunov sok rastvoriti manje riblje kosti, za slučaj da ih neko proguta.
Sladoled na štapiću je otkriven 1905. Jedanaestogodišnji dečak Frenk Eperson zaboravio je svoj zaslađeni napitak i kašičicu kojom ga je mešao preko noći na tremu. Kada se probudio, piće je bilo zaleđeno, a ukus te poslastice bio je odličan. Osamnaest godina kasnije, Eperson je patentirao svoj pronalazak, a mi i danas uživamo u tom slatkišu.
Tokom Drugog svetskog rata, u Engleskoj je bilo nestašica hrane. Jedna od deficitarnih namirnica bila je banana, a kao zamena koristila se „lažna banana", napravljena od kuvane repe, šećera i arome banane.
Predsednik Nikson zabranio je služenje supe na zvaničnim večerama, jer je „gotovo uvek prosipao po sebi ili po stolu".
1764 -
Sumak - začin i prirodni lek
Sumak je začin koji vodi poreklo sa Bliskog istoka. Grmolika je biljka, čiji su plodovi crvene bobice koje se nakon mlevenja koriste kao začin. U Evropi je dugo korišćen radi dodavanja kiselosti određenim jelima, a Rimljani su umesto njega upotrebljavali zamenu - limun. Posebno je popularan u libanskoj kuhinji, kao dodatak salatama i marinadama. Bogat je vitaminima, mineralima, vlaknima i proteinima. Reguliše stomačne tegobe i upale, a koristi se i kao preventiva za prehlade i grip zbog svojih jakih antioksidativnih i anti-inflamatornih svojstava. Na Bliskom istoku koristi se kao tradicinalni lek za dijabetes.
12238 -
Da li banana izaziva ili suzbija konstipaciju?
Prema mišljenju makrobiotičkog nutricioniste Šilpa Arore: “Banane su bogate vlaknima i hranljivim materijama koje štite creva, što znači da su zdrava hrana za bakterije u vašem stomaku dok vlakna pomažu u eliminaciji toksina iz debelog creva.” Ipak, banane ne deluju povoljno na organe za varenje ukoliko se konzumiraju sa rafinisanim brašnom, prerađenim šećerima i slično, zato vodite računa uz šta ih kombinujete kako biste iskoristili sve njihove prednosti.
1214 -
Da li ih prepoznajete?
Neko ume da spremi ukusno jelo, neko da ga aranžira a neko i jedno i drugo. Predstavljamo Vam pokušaj da se na tanjiru predstave države. Zapravo, zastave država. Kod nekih verujemo da je autor zaista uspeo a kod drugih bi možda odgovarala i neka druga kombinacija. Koje je vaše mišljenje, bacite pogled na galeriju i recite nam u komentarima da li prepoznajete o kojim državama je reč? Šta smatrate da bi trebalo da se nađe na "Srpskom" tanjiru?
2157 -
Pepino
Pepino (Solanum muricatum) je egzotično voće iz Južne Amerike, najverovatnije iz Perua, neki izvori tvrde da su ga još stare Inke gajile. Iako je ovo tropsko voće u Evropu stiglo još krajem 18.veka, može se reći da i dalje spada u red voćki koje se retko nalaze na trpezama Evropljana. Danas se najviše konzumira i uzgaja na Novom Zelandu i u državama Latinske Amerike (Ekvador, Bolivija, Kolumbija). Plod pepina je žućkaste boje sa modrim, ljubičastim šarama i ukus podseća na kombinaciju dinje i kruške. Neki tvrde da ih ukus podseća na krastavac, pa otud španski naziv za pepino - kačuma, što znači krastavac za salatu. U zavisnosti od uzgoja može biti veličine šljive ili čak poveće tikve. Iako se najčešće jede sirov ili kao nezaobilazni deo tropske voćne salate, u mnogim kulturama se koristi kao glavno jelo, i to tako što se proprži na malo ulja sa puno začina i servira uz paradajz ili papriku sa kojima se odlično slaže. Ukus pepina takođe možete ulepšati i začinima kao što su cimet i anis, a nećete ni pogrešiti ako ga prelijete limunovim sokom. Pepino je voće izuzetno bogato vitaminom C i kalcijumom, te je dobro za kosti i zube, a posebno je pogodan za ishranu dijabetičara.
2093
