-
Suvo voće nije zdrava grickalica
Uprkos svojoj reputaciji prirodnog i zdravog slatkiša, suvo voće nije toliko dobro za vaš organizam. Većina suvog voća ima duplo ili čak i trostruko više šećera od svežeg, tako da odjednom možete pojesti čak i do 70 grama šećera, a da toga niste ni svesni.
Fruktoza iz suvog voća brzo se prerađuje u holesterol i čini da se brzo gojite i imate druge zdravstvene probleme.
Većina ljudi trebalo bi da ograniči svoj dnevni unos šećera na 30 grama (količina koja se nalazi u jednoj banani npr.). Jedna šolja sveže brusnice sadrži svega 4 grama, a ista količina suve brusnice ima i do 70 grama šećera.
Lako je pojesti previše ovog voća, jer fruktoza ne izaziva lučenje hormona sitosti, tako da mozak ni ne shvata zapravo da smo pojeli i više nego što je potrebno.
Neki nutricionisti kažu da ćete pojesti manje šećera ukoliko posegnete za čokoladicom, nego za porcijom suvog voća.
Jedite sveže voće redovno, a suvo čuvajte za izuzetno posebne i retke prilike!
2536 -
Da li gazirana pića utiču na rad pluća?
Čaša hladnog gaziranog pića može vas osvežiti, ali isuviše česta konzumacija može loše uticati na zdravlje. Visok sadržaj šećera povećava rizik od zubnog karijesa, a kofein u gaziranim napicima može uticati i na respiratorni sistem.
Za većinu brendova, osnovni sastojci gaziranih napitaka su isti. Bezalkoholna pića obično sadrže: limunsku kiselinu, zaslađivače, prirodne i veštačke arome. Kofein u njima deluje kao stimulans čak i na respiratorni sistem. Utiče na povećanje njegove aktivnosti, čineći da se pluća ubrzano šire i skupljaju.
Mnogi dietetski napici zahvaljujući veštačkim zaslađivačima kao što je aspartam imaju manji broj kalorija i mogu negativno uticati na respiratornu aktivnost. Neki ljudi otežano dišu nakon ispijanja pića koje sadrži aspartam. Ne doživljavaju svi promene u disanju nakon ispijanja napitka, međutim velike količine gaziranih pića mogu ubrzati rad srca, pre svega zbog visoke količine šećera ili sadržaja kofeina.
1754 -
Zeleni paradajz za jačanje mišića i kostiju
Za razliku od drugog voća i povrća, paradajz sadrži sve hranljive materije čak i kada nije potpuno zreo. Zeleni paradajz bogat je antioksidansima, vitaminom E i C. Iako se antioksidansi pre svega pripisuju smanjenju rizika od srčanih oboljenja, takođe štite tkiva i ćelije kostiju. Vitamin K, pored toga što je od suštinske važnosti za pravilno zgrušavanje krvi, vezuje kalcijum zbog čega jača kosti. Šolja zelenog paradajza sadrži do 43,20 mg fosfora koji je važan za rast i zdravlje kostiju. Najčešće se koristi za spremanje zimnice ili umaka, a u upotrebi je i pri lečenju proširenih vena na nogama. Sadrži i veliku količinu flavanoida koji jačaju zidove krvnih sudova i čine ih otpornijim na pucanje.
6102 -
Hidratacija i greške koje pravimo
Istina je da je jedna od glavnih preporuka lekara kontrolisani unos natrijuma. Ishrana bogata ovim mineralom može izazvati hronične probleme sa zadržavanjem tečnosti i hroničnom hipertenzijom.
Unos prevelike količine vode ili drugih tečnosti može preopteretiti vaš urinarni sistem i izazvati brojne infekcije. Količina vode koja je odgovarajuća zavisi od starosti, težine i navika.
Ukoliko vežbate, vodite računa o odgovarajućoj količini magnezijuma i kalijuma. Ovi esencijalni minerali igraju važnu ulogu u hidrataciji vašeg tela i zdravlja mišića. Ukoliko vam nedostaje neki od minerala, postoji veća šansa da ćete imati problema sa grčevima ili zdravljem mišića.
Veliki broj ljudi misli da može hidrirati svoje telo bezalkoholnim pićima ili voćnim sokovima. Iako mogu da ugase vašu žeđ, njihove komponente su daleko od zdravog. Ova pića su puna šećera i dodatnih hemijskih jedinjenja koja umesto hidratacije ćelija, mogu izazvati suprotan efekat.
1115 -
Saveti za davaoce krvi
Leto je tradicionalno vreme kada su rezerve krvi na minimumu. Ljudi su na odmoru, uživaju sa svojim porodicama i retko će se setiti nečeg kao što je poseta bolnici radi davanja krvi. Ako pak niste jedna od tih osoba, već ste isplanirali da i sada iskažete svoju humanost, evo nekolicine saveta koje bi trebalo poštovati.
Nemojte davati krv na prazan stomak, već pokušajte da date krv u roku od dva sata od obroka.
Ako ste na dijeti, konzumirajte veće količine proteina i povrća dan pre donorstva.
Krv je većinom voda, tako da pijte što više vode da biste nadoknadili izgubljenu tečnost.
Jedite hranu bogatu gvožđem pre i posle dana kada dajete krv, kako biste pomogli telu u stvaranju novih krvnih ćelija. Gvožđe se najbolje apsorbuje iz mesa i ribe.
Odbijte slatkiše koje vam obično daju posle donacije krvi, već se odlučite za voće ili jogurt, jer su oni izvori šećera koji se lakše razgrađuje. Šljive i sok od šljiva su posebno dobar izbor, jer sadrže i gvožđe.
5904
