Prvi signal: glavobolja
Zašto: Veštački zaslađivači mogu biti uzrok glavobolja i migrena. Šaron Fovler, saradnik Univerziteta u Teksasu kaže da gazirana pića sadrže aspartam koji može ometati signalizaciju nerava i uzrokovati njihovu oštećenost.
Ostali signali: Intezivna žudnja za slatkišima ili slanom hranom, onemogućena koncentracija i razdražljivost.
1. Mojito
Ako govorimo o koktelima, ne moguće je ne pomenuti ovo osvežavajuće alkoholno piće. Kubanskog je porekla, a poznata je i teorija da su ga izmislili afrički robovi koji su radili na poljima šećerne trske u 19. veku. Čine ga pet sastojaka: beli rum, sok od limete, gazirana voda i menta.
2. Džin Tonik
Ovom koktelu tonik daje osvežavajući ukus. Ukoliko niste znali, ranije se ovaj koktel preporučivao u borbi protiv bolova i grčevima u nogama. Ovom alkoholnom piću možete dodati i krastavac, cimet, muskantni oraščić, biber, pa čak i kari!
3. Mlečni punč koktel
U pitanju je vrelo mleko kome se dodaje alkohol, ponekad voće i šećer ili ekstrakt vanile. Ne zvuči primamljivo, zar ne? U pitanju je luda "hemija", a kada ga jednom probate - želećete još. Glavni sastojci pored mleka su uglavnom rum, ekstrakt vanile i led. Probajte - nećete se pokajati!
Hrana sadži hranljive materije neophodne za zdravlje, ali može uključivati i hemikalije koje povećavaju rizik od brojnih bolesti. Njih izazivaju: pesticidi, herbicidi, đubriva, konzervansi, veštačke boje i arome, kao i industrijski proizvedene masti i zaslađivači. Vrlo često se neke od ovih supstanci ni ne pojave na nalepnicama za prehrambene proizvode.
Voće i povrće koje sadrže ostatke pesticida mogu biti opasni po zdravlje ljudi svih uzrasta. Proizvođači koriste konzervanse poput nitrita i sulfida kako bi prepađenoj hrani produžili rok trajanja. Važno je znati da naše telo pretvara nitrite u kancerogene materije pod nazivom nitrozamini. Sulfiti se koriste radi očuvanja sušenog voća, vina i može povećati rizik od napada astme. Veštačke boje takođe povećavaju rizik od brojnih bolesti, a industrijski proizvedene masti utiču na gojaznost i povećavaju rizik od dijabetesa.
Kanadska slanina – uprkos svom imenu, kanadska slanina je nastala u Velikoj Britaniji.
Dansko pecivo – još jedna namirnica čije je ime zbunjujuće. Nastalo je u Beču, a u Danskoj ovo pecivo zovu "bečki hleb".
Kolačić sudbine – iako je rasprostranjeno mišljenje da je kolačić sudbine kineskog porekla, ovu namirnicu izmislili su Japanci.
Pomfrit – sama reč sugeriše da je jelo francusko, i ko god to pomisli bio bi samo delimično u pravu, jer jeste u pitanju francuski jezik, ali samo jelo se prvi put pojavilo u Belgiji.
Kivi – voćka koja nosi ime ptičice sa Novog Zelanda ne potiče i sama odatle, već iz Kine.
Vorčester sos – ovaj engleski klasik prvi put je napravljen u Indiji.
Sumak je začin koji vodi poreklo sa Bliskog istoka. Grmolika je biljka, čiji su plodovi crvene bobice koje se nakon mlevenja koriste kao začin. U Evropi je dugo korišćen radi dodavanja kiselosti određenim jelima, a Rimljani su umesto njega upotrebljavali zamenu - limun. Posebno je popularan u libanskoj kuhinji, kao dodatak salatama i marinadama. Bogat je vitaminima, mineralima, vlaknima i proteinima. Reguliše stomačne tegobe i upale, a koristi se i kao preventiva za prehlade i grip zbog svojih jakih antioksidativnih i anti-inflamatornih svojstava. Na Bliskom istoku koristi se kao tradicinalni lek za dijabetes.
