"The Search of General Tso" je dokumentarac koji se bazira na životu misterioznog kineskog kuvara čija je ljuto začinjena piletina jedan od omiljenih specijaliteta mnogih Amerikanaca.
Negde oko 2004. godine, režiser Jan Čenej i njegov najbolji prijatelj slučajno svraćaju u kineski restoran "With red booths and neon signs" i naručuju čuvenu piletinu Generala Tsoa. Oduševljen ukusom hrane koja mu je poslužena, Čenej odlučuje da malo bolje istraži istoriju kineske hrane u Americi.
Inspirisan knjigom Dženifer Li koja se takođe bavi tematikom kineskih specijaliteta, kreće u avanturu u kojoj istražuje ne samo istočnoazijsku kuhinju već i daleki istorijat Generala Tsoa, njegov život pre nego što je postao popularan kuvar, kao i samu istoriju imigracije Kineza u Ameriku.
Film sadrži i zanimljive intervjue sa mnogim poznatim kineskim kuvarima kao što su Sesilija Ćiang, Peng Chang i mnogi drugi.
Jedna od zanimljivosti koje ovaj film donosi jeste razotkrivanje tajne kineskih kolačića sreće, ali i mnoge druge činjenice za koje sigurno niste znali.
Zeleno povrće - Važno je zbog izvora vitamina B6 i B12 koji podstiču proizvodnju crvenih krvnih zrnaca i transportuju kiseonik kao i brojne hranljive materije. Boja kose zavisi i od prisustva različitih vrsta hormona zbog čega je važan unos vitamina B2 koga najviše ima u pojedinom zelenom povrću.
Bakar je neophodan za proizvodnju melanina koji je najuticajniji u boji kose. Upravo nedostaci bakra utiču na pojavu sedih u ranoj zrelosti. Bakar ćete pronaći u čokoladi, sočivu i pojedinim gljivama.
Losos obezbeđuje zdravu kosu zbog selena koji pomaže proizvodnju hormona i borbu protiv slobodnih radikala.
Bobičasto voće, a ponajviše jagode, saveznik su u proizvodnji kolagena koji se nalazi u folikuli dlake.
Posegnite i za bademima koji su izvor vitamina E, bakra i pomažu uspostavljanju ravnoteže holesterola.
Slatki majoran je jedna od veoma omiljenih biljaka, posebno u mediteranskom regionu. Stari Grci su ga koristili za izradu venaca, smatrajući ga simbolom mira, sklada i sreće.
Sadrži mnoštvo značajnih fitonutrijenata, minerala i vitamina koji su neophodni za optimalno zdravlje.
Brojna jedinjenja u majoranu imaju protivupalna dejstva.
Sveža biljka ima visok nivo vitamina C koji pomaže u uklanjanju slobodnih radikala iz tela.
Visok je nivo i beta-karotena, vitamina A, luteina i zeaksantina.
Slatki majoran je jedan od najbogatijih biljnih izvora vitamina K.
Odličan je izvor minerala poput gvožđa, kalcijuma, mangana, cinka i magnezijuma.
Bokvica je višegodišnja zeljasta biljka, širokih jajastih listova koji su smešteni pri dnu uspravne stabljike. Raste kao samonikla biljka na pasnjacima, livadama, pored puteva i slično.
Bokvica se u tradicionalnoj medicini koristi kao sredstvo za lečenje hemoroida, kožnih oboljenja, zaustavljanje krvarenja, suzbijanje vaginalnih infekcija.
Listovi bokvice sadrže tanine koji mogu ublaziti preterano menstrualno krvarenje.
Bokvicu se koristi za oblaganje rana i čireva po koži, za razne upale i otoke, dok se lekovit čaj ili sirup koristio za lakše iskašljavanje i izbacivanje šlajma.
Ako stavite list bokvice u cipele, izlečićete žuljeve, a u fitokozmetici sok od bokvice poznat je kao efikasno sredstvo za uklanjanje akni i bubuljica.
Zgnječite nekoliko listova bokvice i stavite ih na zagnojeni nokat. Već drugog dana rezultati će biti iznenađujuće dobri.
Bokvica se prvenstveno upotrebljava za lečenje disajnih organa, kod jakog kašlja, plućne astme i tuberkuloze pluća. Bokvica je dobar čistač krvi, želuca i pluća.
Srpska kuhinja bogata je ukusima, posebno tokom zimskih meseci kada se tradicionalno pripremaju jela koja greju dušu i telo.
Ova jela, često spremljena od jednostavnih sastojaka, imaju dugu tradiciju i prenose se kroz generacije, noseći sa sobom ne samo ukus, već i deo srpske kulture.
U nastavku ćemo se upoznati sa najpopularnijim zimskim jelima u Srbiji, koje se pripremaju tokom hladnih dana.
Sva ova jela, baš kao što možete da poručite kvalitetne kozmetičke proizvode online, možete nabaviti iz udobnosti svog doma.
Sarma je jedno od najpoznatijih i najvoljenijih jela u Srbiji, posebno tokom zime.
Pravi se od kiselog kupusa koji se puni mlevenim mesom, najčešće svinjetinom ili govedinom, pirinčem, i začinima poput bibera i crnog luka. Sarma se dugo kuva na tihoj vatri, čime dobija bogat, pun ukus.
Sarma je nezaobilazna na trpezama tokom zimskih praznika, a posebno se priprema za slave i druge porodične proslave.
U nekim domaćinstvima, smatra se simbolom okupljanja porodice, jer njeno pripremanje i kuvanje zahtevaju dosta vremena i pažnje. Ljubav prema sarmi nije samo u njenom ukusu, već i u ritualu njene pripreme.
Pasulj je još jedno klasično srpsko jelo koje se često priprema tokom zime. Najčešće varijante su pasulj prebranac i čorbast pasulj, a oba tipa imaju bogat, zasitan ukus.
Pasulj se obično kuva sa suvim mesom, kao što su rebarca ili kolenica, što mu daje dimljen, aromatičan ukus.
Prebranac, poznat i kao pečeni pasulj, tradicionalno se priprema u pećnici sa mnogo luka, crvenom paprikom i biberom.
Pasulj se kuva dok ne omekša, zatim se preliva lukom i začinima i peče dok ne dobije bogat, karamelizovan ukus.
Simbol je srpske zime i često se priprema u velikim količinama, jer može da stoji danima i postaje još ukusniji kada odstoji.
Ovo jelo je popularno i među vegetarijancima zbog svoje jednostavnosti i bogatog ukusa, a savršeno se slaže sa kiselim kupusom ili krastavcima.
Pasulj ima dugu tradiciju u srpskoj kuhinji i često se naziva "srpskim kavijarom".
Pored toga što je ekonomičan i zasitan, pasulj simbolizuje povezanost sa prirodom i skromnošću, jer je to jelo koje se od davnina priprema od pristupačnih i lako dostupnih namirnica.
Posebno je popularan tokom posnih dana, kada se priprema bez mesa.
Kuvani kupus sa rebarcima je omiljeno jelo tokom zimskih meseci u Srbiji. Ovaj specijalitet se priprema od kiselog kupusa, suvih rebarca, suvih kobasica i drugih delova mesa koji su puni ukusa.
Kupus se dugo kuva sa mesom i začinima, čime dobija jedinstvenu aromu i bogatstvo ukusa.
U mnogim domaćinstvima, kuvani kupus se smatra jelo koje "zagreva" i daje energiju tokom hladnih dana.
Ovaj specijalitet je simbol srpskog gostoprimstva, jer se obično priprema u velikim količinama za okupljanja i proslave.
Uobičajeno je da se služi uz domaći hleb i ljute paprike.
Tokom jeseni i zime, kiseljenje kupusa je tradicionalni proces u mnogim domaćinstvima.
Kiseli kupus nije samo osnova za sarmu i kuvani kupus, već se koristi i kao prilog mnogim jelima ili kao zasebno jelo, uz malo ulja i paprike.
Pored svoje upotrebe u tradicionalnim jelima, kiseli kupus je bogat vitaminom C i probioticima, što ga čini savršenim za zimski period kada je imunitet često oslabljen.
Ovo povrće simbolizuje snalažljivost i očuvanje hrane tokom zime, jer se može čuvati mesecima.
Pita sa krompirom i prazilukom je jedno od jednostavnijih, ali ukusnih jela koje se često priprema tokom zime.
Krompir i praziluk se kombinuju u nadevu, koji se zatim uvija u kore i peče do zlatno-smeđe boje.
Pite su deo srpske tradicije, a ova verzija sa krompirom i prazilukom je popularna zbog svoje dostupnosti i praktičnosti.
Idealna je kao glavno jelo ili prilog uz bogate čorbe ili variva. Pita je simbol domaće kuhinje, a njena priprema često okuplja porodicu u kuhinji.
Pored slanih jela, slatka zimnica takođe ima svoje mesto na srpskoj trpezi tokom zime.
Najčešće se prave slatko od šljiva, džem od kajsija i pekmez od šipka. Ovi slatki dodaci često se služe uz domaći hleb ili palačinke.
Ovi slatki proizvodi se prave tokom leta i jeseni, ali njihova potrošnja raste tokom zime, kada služe kao podsećanje na letnje ukuse.
Slatka zimnica je prisutna u svakom domaćinstvu i simbolizuje bogatstvo domaće kuhinje.
Tradicionalna zimska jela Srbije predstavljaju više od hrane – ona su deo kulturnog nasleđa i simbol porodice, tradicije i zajedništva.
Od sarme i pasulja, preko kiselog kupusa i prebranca, pa sve do slatke zimnice, ova jela imaju posebnu ulogu u zimskim mesecima, pružajući toplinu, ukus i energiju.
