Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Ishrana i navike koje se proporučuju ako patite od aritmija

Veliki broj ljudi pogođen je atrijalnim fibrilacijama, pa je svakako dobro znati šta je dobro uzimati kao hranu u tom slučaju. Ako ste deo ove grupe ljudi sa dijagnozom ove vrste aritmije, možda ćete imati veliki broj sumnji u vezi sa svojom bolešću, kao što je, šta to treba da jedete ako imate aritmiju. Stoga, u ovom članku želimo da vas približimo jednoj od tema koja na koju se najviše postavlja pitanje: kojoj vrsti ishrane treba da se pridržavate kada patite od aritmije i, preciznije, atrijalne fibrilacije?

A priori, ne postoji posebna dijeta za osobe sa atrijalnom fibrilacijom. U osnovi, za ovu vrstu aritmije preporučljivo je pratiti ishranu zdravu za srce. Evo nekoliko saveta koji će vam pomoći da poboljšate svoje navike u ishrani.

Zasićene masti

Preporučljivo je svesti na minimum unos hrane koja sadrži visok nivo zasićenih i/ili trans masti. Ova vrsta masti doprinosi povećanju nivoa holesterola koji, u visokim nivoima, pomaže nastanku srčanih bolesti i začepljuje arterije izazivajući promenu krvnog pritiska, pa ih izbegavajte ako imate srčanu aritmiju.

Iz tog razloga je neophodno smanjiti nivo holesterola u našem telu, odnosno u krvi. Da biste to uradili, potrebno je da unesete neke promene u vaše prehrambene navike i da namirnice koje obično konzumirate redovno (punomasni mlečni proizvodi, puter ili masno meso) zamenite zdravijim (manje masne mlečne proizvode, devičansko maslinovo ulje ili nemasno meso). Pored toga, preporučljivo je izbegavati brzu hranu, industrijska peciva i kobasice.

Sve ovo, u kombinaciji sa umerenim svakodnevnim vežbanjem, učiniće da vaš holesterol stavite pod kontrolu i, pre svega, sprečiće da se vaša bolest pogorša.

So

Još jedan osnovni sastojak koji često koristimo je so. Uverite se da hrana koju jedete ima malo natrijuma, jer zloupotreba ove supstance u našoj ishrani može dovesti do povećanja krvnog pritiska i srčane frekvencije, što dovodi do epizode atrijalne fibrilacije. Začinjavanje jela određenim začinima može biti rešenje za smanjenje upotrebe soli.

Pića

Konačno, trebalo bi da unos pića kao što su kafa, čaj, alkohol, energetska pića i bezalkoholna pića sa kofeinom smanjite na minimum. Nema direktnih indicija da kofein utiče na atrijalnu fibrilaciju, ali su to ekscitatorna pića koja mogu izazvati promene u našem otkucaju srca i krvnom pritisku, favorizujući pojavu epizode fibrilacije.

Hrana sa vitaminom K

Ako ste na terapiji antikoagulansima, morate kontrolisati količinu hrane bogate vitaminom K koju konzumirate. Višak ove vrste vitamina može uticati na efikasnost antikoagulansa, smanjujući ga. Vitamin K možemo pronaći posebno u tamno žutom povrću ili zelenom lisnatom povrću.

Hrana koju treba da uključimo u svoju ishranu

Postoje različite namirnice koje doprinose poboljšanju našeg zdravlja i zato preporučujemo da ih uključite u ishranu.

Plava riba
Ova vrsta ribe sadrži veliku količinu Omega 3 masnih kiselina. Neki primeri su inćuni, sardine, sabljarka i losos. Preporučljivo je da je konzumirate najmanje 3 puta nedeljno.

Orašasti plodovi – orasi, bademi...
Ove namirnice su bogate magnezijumom i bolje ih je uzimati sirove.

Žitarice i derivati kao što su hleb, testenina ili pirinač (puna pšenica ako je moguće)
Ove namirnice ne sadrže velike količine vitamina K i poželjno ih je jesti 2 do 3 puta nedeljno.

Mahunarke
Povećana konzumacija mahunarki je korisna za naše zdravlje, jer nedostatak istih u našem organizmu može da nosi rizik od aritmija.

Voće
Veoma je korisno jesti između 3 i 5 komada voća dnevno.

Promenite navike u kuhinji

Ne samo da je važno da jedemo zdravu hranu, već moramo da vodimo računa i o načinu na koji ih kuvamo kako ne bi izgubili svoja osnovna svojstva. Najefikasniji načini da jela koja pripremamo budu zdrava su pripremanje u rerni, na roštilju ili na pari.

Kupovina namirnica

Kada kupujete, pažljivo pogledajte etikete proizvoda koje kupujete. Važno je da prehrambeni proizvodi imaju malo zasićenih masti i natrijuma. Uz to, svakako treba izbegavati kupovinu industrijskog peciva punog šećera i rafinisanih ulja od palmine masti.

Zaključak: Ukratko, usvajanje dobrih navika u ishrani i zdravog načina života uz redovno vežbanje će doprineti povećanju kvaliteta vašeg života. Ovo, zajedno sa redovnim medicinskim praćenjem, smanjiće vaše šanse da patite od atrijalne fibrilacije.

2733

Naterajte mozak da zavoli zdravu hranu

Ako možemo da istreniramo telo kako bismo postigli ciljeve u sportu, a um kako bismo postigli akademske ciljeve, zašto ne bismo mogli i da se istreniramo da zavolimo ono što je dobro za nas?
Evo nekoliko načina kako to možemo postići:
Pričajte sami sa sobom i slušajte se - mozak je mišić (ne po sastavu, ali se tako ponaša) i mora se trenirati kao i svaki drugi. Svakog dana bombardovani smo mnoštvom reklama koje nam poručuju koliko je nezdrava hrana ukusna i poželjna. Oduprite se tome i počnite da govorite sebi koliko su zdrave opcije dobre na duže staze.

Asocijativno povežite zdravu hranu sa dobrim stvarima, a brzu i nezdravu sa lošim - reklame obično povezuju brzu hranu sa srećom, bogatstvom, društvom i sl. Međutim, kada biste svaki put kada vidite brzu hranu pomislili na bolesti koje ona prouzrokuje, ili na to kako ćete nakon nekoliko dana takve ishrane morati da menjate kompletnu garderobu, instinktivno ćete posegnuti za povrćem.

Isprobavajte nove stvari - ako se čim vam neko ponudi nešto zdravo, što ranije niste probali, namrštite i zaključite kako to ne želite da jedete, teško da će vam se to svideti čak i ako probate. Ako pristupite probanju nove hrane (posebno povrća) sa pozitivnim stavom, veće su šanse da vam se to zapravo i dopadne.

Držite se svojih ciljeva - bilo da su oni vraćanje na staru kilažu, sređivanje situacije sa šećerom u krvi, ili popravljanje svog kvaliteta života, nikad to nemojte ispuštati iz vida.

Nemojte odustajati - ne postoji savršena dijeta i ne postoji čovek koji bar ponekad neće prekršiti svoj režim ishrane. Povremeni ispadi vam neće naškoditi, bitna je promena u stilu života, a kada se ona desi, nemojte se osećati krivim ako ponekad i zgrešite, samo sutradan nastavite po starom i sve vreme imajte na umu zbog čega je zdrava ishrana važna.

1509

Merenje bez vage

Često vam se dogodi da je potrebno da izmerite nešto na brzaka, a nemate vagu pri ruci. I šta sad, za 50 gama brašna treba da vadite i montirate vagu...zaista nema potrebe! Dosta recepata mogu da uspeju sa približnim merama. Evo par saveta kako izmeriti najčešće korišćene namirnice u kuhinji bez kuhinjske vage.

Oštro brašno
1 puna kašika=25g

Meko brašno
1 puna kasika=20g
1 čaša od 2dl=120g

Griz
1 puna kasika=22g

Pirinač
1 puna kasika=30g

Kristal šećer
1 puna kašika=25g
1 čaša od 2dl=210g

Šećer u prahu
1 puna kasika=25g
1 čaša od 2dl=190g

Mak
1 ravna kašika=17g

Margarin
1 ravna kašika=14g

Mleveni orasi
1 puna kašika=20 g

Pirinač
1 čaša od 2dl=180g

Paradajz
srednje veličine = 100 grama

Voda
6-7 kašika = 1 dl

Med
1 puna kašika = 50 grama

Ulje
1 kašika = 15 grama

397639

Idealan jelovnik za pravilan rast i razvoj deteta

Zdrave navike u ishrani dece grade se od prvih dana uvođenja čvrste hrane. Kasnije, kad dete bude dovoljno zrelo, na vama je da mu objasnite zašto je bitno da se zdravo hrani. Ako su zdrave navike u ishrani blagovremeno stečene, vaše dete neće imati potrebu za prekomernim slatkišima, a zavoleće voće, povrće i druge namirnice koje doprinose njegovom pravilnom rastu i razvoju. Idealni obroci za decu su oni koji su pravilno izbalansirani, a idealan jelovnik onaj koji je sačinjen od hrane koja unapređuje i ojačava njihov imunitet.

Zabluda je da je zdrava ishrana skupa i da priprema zdravih i uravnoteženih obroka zahteva dosta vremena. I te kako je moguće pripremitibrzi ručak koji je zdrav. U nastavku teksta pročitajte savete za optimalnu ishranu vašeg deteta, zasnovane na principima dr Ane Gifing, vodećeg stručnjaka i nutricioniste kada je u pitanju pravilna ishrana. Zdrave navike u ishrani podrazumevaju, između ostalog, da vaše dete jede pravu hranu u pravo vreme.

Doručak kao celodnevni izvor energije

Dobar, kvalitetan doručak je veoma važan za početak dana vašeg mališana, s obzirom na to da se energetske rezerve tokom noći istroše, pa ih je ujutru potrebno „dopuniti“. Doručak je s razlogom jedini obrok koji se ne sme preskočiti i u kojem je dozvoljeno kombinovanje ugljenih hidrata, proteina i masti.

Štaviše, masnoće životinjskog porekla su ujutru poželjne, zbog sintetizovanja „dobrog“ holesterola, te predstavljajuzdrav doručak za decu. „Jak“ jutarnji obrok u vidu žitarica, hleba od celog zrna, kajmaka, jaja, šunke i sl. potreban je deci da bi im obezbedio dovoljno energije za čitav dan (npr. sendvič napravljen od integralnog hleba, putera i šunke).

Sa druge strane, med, voće, musli i slatkiši ne savetuju se u jutarnjem obroku deteta, jer sladak doručak u vidu tzv. prostih ili „brzih šećera“ može uzrokovati pojavu insulinske rezistencije (naglo izlučivanje insulina), i iscrpeti pankreas. Uostalom, posle ovakvog „instant energetskog“ doručka (npr. pahuljica koje su pune šećera sa mlekom) dete će vrlo brzo ponovo ogladneti. Zato se uvek ujutru opredelite za spore šećere ispraćene vlaknima, za masti i belančevine, vitamine i ugljene hidrate kao deo obaveznog prvog obroka vašeg deteta.

Prepodnevna užina kao dopuna doručku

Dva do tri sata nakon doručka neophodno je snabdeti organizam deteta novom količinom hrane. Prva užina može biti veoma slična doručku, pa izaberite namirnice visoke prehrambene vrednosti.Integralni hleb obogaćen semenkama npr. upotpuniće dnevnu potrebu za ugljenim hidratima.

Ukoliko je vaše dete školarac, ne dozvolite da mu prepodnevna užina budu grickalice, peciva i druga nezdava, visokokalorična i prerađena hrana. Nemojte da vas mnogobrojne prodavnice brze hrane i pekare otvorene pored škole dovedu u iskušenje. Trudite se da detetu kod kuće pripremite ukusnu, ali zdravu užinu koju će poneti sa sobom u vrtić ili školu, i spakujte je što lepše u atraktivnu i zanimljivu, šarenu posudu, tj. kutijicu namenjenu za tu svrhu. Birajte nutritivno i biološki vredne namirnice, te zdrave i ukusne kombinacije.

Idealan jelovnik podrazumeva ručak bez kombinacije proteina i ugljenih hidrata

Posle doručka, vreme ručka je idealan period za unošenje belančevina životinjskog ili biljnog porekla, ali nikako i za kombinaciju proteina i ugljenih hidrata, koji izazivaju niz digestvnih smetnji. Imajte ovo u vidu kada planirate meni za ručak vaše dece, ali i za sopstveni obrok.

Kada je u pitanjuishrana deteta mlađeg uzrasta, za zdrav ručak možete mu ponuditi obrok sačinjen od laganih proteina (riba, piletina, ćuretina...) i integralnog pirinča ikinoe. Takođe, idealan jelovnik može biti sačinjen i od ručka koji sadrži pirinač ili testeninu u kombinaciji sa varivom ili pečurkama.

Slatka popodnevna užina

Kako bi se sprečio neželjeni utrošak proteina, zbog niskog nivoa izlučivanja insulina u popodnevnim časovima, poželjno je da vaše dete za popodnevnu užinu pojede nešto slatko. Time će dobiti dodatnu energiju. To ne znači da namirnice u vidu bombona, čokoladica i drugih industrijskih slatkiša treba da zamene užinu. Naprotiv, ona ne sme sadržati veštačke zaslađivače. Zbog toga su vitamini iz plodova sezonskog voća idealna popodnevna užina vašeg mališana.

Međutim, i poslastice u vidu zdravog domaćeg kolača bez veštačkih zaslađivača (zdravi domaći keksići ilikuglofnpr.), kao i crna čokalada sa visokim sadržajem kakaa, mogu mu nadoknaditi energiju koja je utrošena preko dana i sprečiti neželjeni utrošak proteina. Idealno vreme za ovu laganu užinu je, prema dr Gifing, između 16 i18h. zimi, odnosno između 17 i 19 sati leti.

Lagana večera za miran san vašeg mališana

Večera vašeg deteta treba da se sastoji od proteina koji su lako svarljivi, neskrobnog povrća i različitih sezonskih salata, kako ne bi bila teška za dečji stomak. Ovo je idealno vreme za unos vlakana, koja će dete učiniti sitim tokom noći, a neće mu opteretiti stomačić.

Zbog toga je za svaki idealan jelovnik veoma značajno pravilno kombinovanje hrane. U večernjim satima treba izbegavati kombinacije proteina, ugljenih hidrata i masti. Izbegavajte kompleksne kombinacije poput krompira, hleba i paste sa mesom, kao i crveno meso sa pirinčem (npr. sarme ili punjena paprika). Ovako iskombinovan obrok ne dolazi u obzir kao opcija za večeru. Lagano belo meso ili riba (skuša, losos, tuna) i sezonska salata mogu biti idelan večernji obrok za neometan san vašeg mališana.

Trudite se da makar jedan obrok dnevno bude zajednički za čitavu porodicu! I na kraju, pustite svoje klince da koriste sopstvenu maštu! Zajеdno se igrajte oblicima i teksturama i napravite ne samo ukusan i zdrav – već i na oko lep obrok.

4112

Pet razloga zbog kojih ćete zavoleti krastavce

Krastavac je izuzetno zdrav, pa ne čudi činjenica da je jedno od najčešće gajenog povrća na čitavom svetu. Osim što rehidrira telo (jer se sastoji uglavnom od vode) i što pomaže u eliminaciji toksina, navešćemo i neke od manje poznatih razloga zašto ova biljka treba da vam bude što češće na dnevnom meniju.

Krastavac sadrži veći deo vitamina koji su neophodni u ishrani. Vitamini A, B i C poboljšaće vam imuni sistem i daće vam mnogo energije. Nemojte ga ljuštiti, jer u kori ima gotovo 12% preporučene dnevne doze vitamina C.
Sadrži velike količine kalijuma i magnezijuma, što ga čini idealnim za negu kože.
Sok od krastavca sadrži hormon koji pomaže lučenju insulina, a delotvoran je i u snižavanju nivoa holesterola, kao i u regulisanju krvnog pritiska.
Ukoliko želite sjajnije i jače nokte i kosu, obavezno povećajte unos krastavaca.
Osim brojnih zdravstvenih dobiti od konzumiranja krastavaca, on pomaže i u sprečavanju mamurluka. Nekoliko zalogaja krastavca pred spavanje osiguraće vam jutro bez glavobolje.

1917