-
Saksijsko uzgajanje bilja: lovor
Ova začinska biljka može se uzgajati kao žbun ili kao drvo. Nakon sadnje raste veoma sporo i potrebno je minimum dve godine kako bi njen rast bio intezivniji. Što više raste, iziskuje sve više prostora. Đubrenje je veoma važno, naročito na svake dve godine nakon presađiavanja biljke. I ovoj začinskoj biljci potrebna je dobra drenaža, a najbolje uspeva na umereno vlažnom tlu. Količina vode u zemljištu određuje oblik korena, zbog čega je zalivanje neophodno tek kada se zemlja u potpunosti osuši. Lovor voli polusenku, a otporan je i na niske temperature.
724 -
Kako održavati kuhinjske elemente od drveta?
Hemikalije u deterdžentima za čišćenje mogu oštetiti površinski sloj drvenih kuhinjskih elemenata. Potencijalno toksične materijale za čišćenje zamenite prirodnim sredstvima. Verovatno u kuhinji već posedujete sodu bikarbonu ili sirće. Drvene površine najpre prebrišite vlažnim sunđerom kako biste detektovali masne naslage. Pripremite litru tople vode u koju ćete sipati čašu sirćeta. Drugi predlog su ulja na bazi bilja. Dodajte nekoliko kapi u toplu vodu i započnite čišćenje. Po završetku, kuhinjske elemente obrišite suvom i mekom krpom. Izbegavajte grube, abrazivne materijale koji mogu trajno oštetiti površinske slojeve.
6126 -
Alternativna brašna bez glutena
Praznici samo što nisu, vreme je za kolačiće i razne druge đakonije, ali šta raditi ako ste osetljivi na gluten?
Bez brige, u ovom tekstu saznaćete šta možete koristiti kao alternativu običnom brašnu od pšenice.
Badem - brašno od badema je zapravo pečeni samleveni badem. Pošto ne raste baš najbolje, nije sjajna opcija za kolače, ali može se koristiti umesto prezle. Sadrži dosta proteina, zdravih masti i vitamina E. Najbolje je čuvati ga u frižideru.
Pirinač - pirinčano brašno može biti belo i braon, a ima svojstva slična pšeničnom, te je odličan za kolače i testa. Najzastupljenije je u azijskoj kuhinji.
Krompir - brašno od krompira je prirodni izvor vlakana i vitamina B. Najbolje je za pravljenje hleba, palačinki i vafla, a može se koristiti i kao gustin. Intenzivnog je ukusa i ne treba preterivati u količinama.
Heljda - heljdino brašno ima bogat, orašast ukus i veoma je popularno za mešenje hleba, a odlično je i za kolače. Sjajan je izvor vlakana, a sadrži i dosta kalcijuma i proteina.
Leblebije - ovo brašno je dobar izvor proteina, vlakana i gvožđa. Najčešće se koristi na Bliskom istoku i u Indiji, a zbog prepoznatljivog ukusa najbolje ga je upariti sa nekim intenzivnijim ukusom, poput bundeve ili čokolade.
4128 -
Soja sos: čuvati u frižideru ili ne?
Mnogi proizvođači na etiketama soja sosa imaju jasnu naznaku: „Čuvati na hladnom nakon otvaranja.“ Ipak, u mnogim restoranima primetićete soja sos na svakom stolu. U čemu je stvar? Našli smo odgovor! Soja sos se neće pokvariti ukoliko ga čuvate na sobnoj temperaturi, osim što će sačuvati svoj ukus i svežinu mnogo duže ukoliko ga odložite u frižider.
3182 -
Bosiljak
Bosiljak (lat. Ocimum basilicum) je aromatična grmasta biljka veoma ugodnog mirisa i arome čiji su prvi pisani tragovi stari preko četri hiljade godina i datiraju još iz starog Egipta. Naziv ove biljke potiče od grčke reči basileus, što znači kralj. Danas je poznato oko 60 vrsti bosiljka i najčešće se koristi u ishrani u osušenom, usitnjenom obliku kao začin, mada je najbolje koristiti sveže listove jer je tada ukus najintenzivniji. Najviše se koristi u italijanskoj kuhinji, kao nezaobilazan deo pice i popularnog umaka Pesto Genovese, zatim se upotrebljava u raznim čorbama, kao dodatak jelima od testenine, ribe, mesa, odlično se kombinuje sa paradajzom. Bosiljak je jak prirodni antibiotik i antioksidans. Ima umirujuće dejstvo pa se od njega može praviti čaj protiv nesanice, nervoze i glavobolje.
4298
