-
Riblji restoran - Priča
Menzulana - Kuća sagrađena u osamnaestom veku kao tipična vojnograničarska zgrada: četvorougaona osnova, visok, strm krov, jednostavna fasada bez ukrasa, debeli zidovi, visoki ozidani dimnjaci. Krov je na četiri vode pokriven biber crepom. Ova zgrada je verovatno bila u sastavu Vojne kasarne koja je postojala u Novim Banovncima od 1730. godine i služila je kao poštanska stanica.
Rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica broj 201/73 od 30. 21. 1976. godine ova je lokacija proglašena za spomenik kulture.
U spomenik kulture uselila se Priča. I to ne bilo kakva, već Priča o ribljoj čorbi, za koju Slavko i Branka Savić, vlasnici "autorskih prava", garantuju da će se dopasti njihovim gostima. I to, pre svega, zbog posve originalnog enterijera u kojem je svaki detalj nameštaja i dekora ili skinut s nekog tavana, ili izvučen iz bakinog ormana, ili "hand made by Slavko & prijatelji", pa je za opis ovog neobičnog restorana najbliža istini formulacija: etno restoran u retro stilu. Kao i u svim sličnim pričama, u kojima je glavna ideja da prostor što više zadrži svoju autentičnost, i u ovoj je prisno i toplo, skromno i jednostavno ali lepo. I ovde se od gostiju naprosto očekuje da budu opušteni, kao kod kuće, i da ulaskom u Priču zaborave na vreme, za kojim časovnici u najstarijoj kući u Banovcima ionako odavno ne jure. Dok se gosti odomaćuju, hvataju muzičke signale s radia, model 1955, u debeloj hladovini, iza prozora sa uštirkanim bakinim firangama, počinju polako da osećaju mirise koji dopiru iz otvorene kuhinje, kao nagoveštaj uzbudljive gastronomske priče koju će umeti da isprati i neko vino "po meri".
U Priči o ribljoj čorbi, sasvim normalno, glavna uloga je dodeljena ribi, a ona je u Priči za priču: uvek sveža i majstorski pripremljena, jer do Dunava je tu kao kad bi malo više zabacio pecaroški štap. A i Slavko ima svoju vezu na reci - rođenog brata koji ne samo da ume da lovi, već i da priprema šampionske riblje čorbe bez kojih ne treba ni počinjati ručak u Priči, čak i kada vam riba nije najomiljenija hrana. Uz riblju čorbu i rečnu ribu na razne načine, obavezni deo svakodnevnog menia je i nadaleko najbolji riblji paprikaš sa domaćim rezancima ili kačamakom, zaliven nekim od dobrih domaćih vina.
Za one koji su više klasično orijentisani i ne baš spremni da eksperimentiš u - iznenađenje! U Priči se sprema i najbolji roštilj, jer Slavko se od dvanaest godina koliko je živeo u Francuskoj, osam godina bavio ugostiteljstvom i to kao vlasnik nacionalnog restorana "Fontana" u Strazburu. Po svom povratku u Banovce, otvorio je riblji restoran "Krokodil", ali ga je posle par uspešnih godina rat zatvorio. I evo Slavka po treći put u ugostiteljstvu, u svojoj Priči koju, ko zna zašto, tako uporno i s toliko entuzijazma želi da ispriča svojim gostima. I da već koliko sledeće godine siđe na Dunav i tu na najlepšem mestu u Banovcima napravi pravu dunavsku Priču. Do tada, Banovci će, ušuškani uz najveću evropsku reku, za mnoge postati nova zanimljiva turistička destinacija nadomak Beograda. Da čisto, lepo i prijateljsko malo mesto konačno uđe u turističke vodiče, doprineće na svoj način i ova Priča. Slavkova i Brankina Priča o kojoj se već nadaleko govori.
30154 -
Nutritivna vrednost maka
Mak se kultiviše širom sveta, a u različitim zemljama poznat je pod drugačijim nazivima. Razlikuju se plavi, beli i orijentalni. Plavi je glavni sastojak slatkiša i hleba na zapadu. Beli mak se najviše koristi u azijskoj kuhinji. Orijentalni tip se uzgaja u komrcijalne svrhe. Nutritivna vrednost na 100 g:
Kalcijum: 1438 mg
Bakar: 627 mg
Dijetalna vlakna: 5 g
Gvožđe: 76 mg
Magnezijum: 347 mg
Mangan: 707 mg
Niacin: 896 mg
Pantotenska kiselina: 324 mg
Fosfor: 870 mg
Kalijum: 719 mg
Riboflavin: 100 mg
Natrijum: 26 mg
Vitamin E: 77 mg
Cink: 9 mg
Visok nivo kortizola dovodi do povećanja stresa zbog čega nutricionisti preporučuju mak poznat po svojim umirujućim efektima koji vam mogu pomoći kod nesanice.
Minerali u maku povoljno utiču na čir u ustima, upalu želuca. Redovna konzumacija omogućuje lakše apsorbovanje hranljivih materija i održavanje energije.
Mak utiče i na rad neurotransmitera zbog čega poboljšava kogniciju i koncentraciju.
Zbog prisustva esencijalnih minerala u velikim količinama, ne samo da jača kosti već i vezivno tkivo.
Izvor je kalijuma pa se smatra diuretikom.
Čaj od maka ublažava bolove, posebno u slučaju jakih migrena.
Uz pomoć maka možete tretirati probleme sa kožom, kao što su ekcemi i upale.
3666 -
Čaša mlake vode svakog jutra - izvor zdravlja
Ubedljiv prirodni lek za ublažavanje menstrualnih grčeva je topla voda. Opušta mišiće stomaka i ublažava menstrualni bol. Delotvorna je za sve vrste grčeva, poboljšava cirkulaciju i opušta mišiće.
Topla voda povećava telesnu temperaturu, koja ubrzava metabolizam. Porast metaboličke aktivnosti daje telu mogućnost da sagori više kaorija tokom dana.
Ukoliko otpočnete dan sa čašom mlake vode sa limunom, sagorećete brojne masti nagomilane u organizmu jer sadrži pektin vlakna.
Osim toga, stimuliše probavni sistem i utiče na bolje varenje. Hladna voda nakon obroka može biti kontraproduktivna jer stvara masne naslage i otežava varenje.
1281 -
Zašto su jagode dobre za kožu?
Jagode su voće čiji izgled, ukus i miris budi sva čula.
Ali to nije jedini razlog zašto treba da konzumiramo jagode.
Jagode imaju antioksidantno delovanje i sadrže veliku količinu Vitamina C što ih čini veoma dobrim za našu kožu.Zašto su jagode dobre za kožu?
Pored antioksidantnog delovanja jagode imaju visok sadržaj Vitamina C, prehrambenih vlakana i folne kiseline.
Šta to znači za našu kožu, telo, um i generalno zdravlje?
Konzumiranjem jagoda pre svega čistimo organizam, regulišemo probavni sistem, štitimo debelo crevo, izbacujemo toksine. Pored toga regenerišemo ćelije, borimo se protiv slobodnih radikala.
Čistimo, izbeljujemo Ii zatežemo kožu, jačamo imunitet, štitimo se od bolesti kao što je kancer. Takođe jagode pomažu u zaštiti od UV zraka, i prilikom izbeljivanja kože i zuba.Kako možemo iskoristiti sveže jagode za lepšu i zdraviju kožu?
Prirodna maska za lice od jagoda
- 2-3 sveže ispasirane jagode
- 2 kašičice jogurta
- 1 kašičica meda
Sve sastojke dobro izmešajte i nanesite na prethodno očišćeno lice. Jagode možete slobodno ispasirati viljuškom, smesa može biti i malo grudvasta. Smesu nanesite na lice i držite desetak minuta. Naravno možete je naneti i na vrat i dekolte. Potrudite se da sastojci budu što kvalitetniji, ukoliko je moguće domaći ili organskog porekla.
Jogurt će doprineti hidrataciji kože i učiniće je mekanom i glatkom, a u kombinaciji sa medom i jagodama će dezinfikovati lice i ublažiti infekcije ili akne. Takođe ova prirodna maska je odlična i za izbeljivanje kože. Znači da sumiramo zašto su jagode dobre: izbeljivanje, protiv upala, čisti pore, umanjuje bore, hidrira kožu.
A bilo vam je potrebno samo 15tak minuta za ceo ovaj proces.
Kako izbeliti zube uz pomoć jagoda?
Jagode su odlične i za izbeljivanje zuba. Dok držite masku za lice uzmite par većih jagoda, prepolovite ih i pre nego što ih pojedete dobro protrljajte zube.
Kako ukloniti podočnjake na prirodan način uz pomoć jagoda?
Očistite jednu činijicu jagoda, jednu veću iseckajte na kolutove i naređajte ispod očiju a ostale slatko pojedite dok ležite i čekate da jagode odrade svoje.
Prirodni piling za telo od jagoda
Za ovaj predivni piling vam je potrebno ½ šolje šećera, 4-5 zrelih mekanih jagoda i 3 kašičice maslinovog ulja.
Sve lepo ispasirajte viljuškom i pre tuširanja blago ispilingujte celo telo. Ovaj prirodni piling sa jagodama će osvežiti, hidrirati i omekšati vašu kožu.
Iskoristite sezonu jagoda maksimalno i potrudite se da uvek koristite proverene i kvalitetne namirnice.
1809 -
Prednosti sirove čokolade
- Sadrži više antioksidanata.
- Zbog svog antiinflamatornog svojstva pomaže u smanjenju crvenila i otečenosti.
- Povoljno utiče na cirkulaciju.
- Smanjuje nivo „lošeg“ holesterola.
- Uspostavlja hormonalni balans.
- Imate problem sa nesanicom? Tabla sirove čokolade rešiće vaš problem!
- Kontroliše protok krvi.
- Vraća koži sjaj i elastičnost.
1418
