Htela sam da napravim paprikaš od pečuraka na uobičajeni način. U frižideru sam imala otvorenu konzervu paradajz pelata. Napravila sam ga na svoj način :-)
-
Preteški i neuhranjeni
Kada čujemo da je neko neuhranjen, prvo što nam padne na pamet je osoba tipa "kost i koža". Naravno, ljudi kojima nedostaju adekvatne hranljive supstance jesu neuhranjene, ali do neuhranjenosti može doći i kada kalorija ima u izobilju - kada se jede dosta hrane koja sadrži malo nutritivne vrednosti.
Kako smo stigli dovde? Objašnjenje leži u našoj evoluciji. Naši preci morali su da jedu mnogo kako bi ispunili svoje dnevne potrebe. Prvo, oni su bili izuzetno fizički aktivni, sagorevali su hiljade kalorija dnevno, ali njihova ishrana nije sadržala koncentrovane kalorije poput masti i šećera kakve imamo danas.
Ljudska evolucija je vremenom dovela do toga da napravimo hranu kojom se nagrađujemo, koja oslobađa hormone koji nas čine srećnim nakon što pojedemo hranu bogatu kalorijama. Drugim rečima, "programirani" smo da jedemo hranu koja će nam obezbediti najviše kalorija u jednom zalogaju. Međutim, moderno doba uslovljava naše snabdevanje hranom, hranom koja je industrijski obrađena, visokokalorična, ali kojoj manjkaju vitalni sastojci poput vitamina ili minerala.
Kao rezultat, mnogi od nas su preteški, ali neuhranjeni. Kada način ishrane obezbeđuje višak kalorija, a manjak vitamina, minerala i antioksidanata, naše zdravlje je na udaru. Mast počne da se taloži i na mestima koja se ne vide, okružuje organe poput jetre ili pankreasa i time negativno utiče na njihovu funkciju.
Ljudi treba da budu veoma fizički aktivni, a moderan način života ne samo što to ne traži, već i onemogućava u velikom broju slučajeva. Nesklad između genetike i načina života vodi do paradoksa neuhranjenosti i gojaznosti u isto vreme. Jedemo suprotno onome kako bismo trebali.Dakle, kad pročitate ovaj tekst, ugasite kompjuter i pravac jedna šetnjica, makar po parkiću ispred zgrade.
1606 -
Zdravstvene prednosti spiruline
Spirulina je tamno plavo-zelena alga koja se smatra „super namirnicom“. Koristi se kao dodatak ishrani vegetarijanaca i vegana zbog svojih zdravstvenih prednosti. Visok sadržaj proteina u njoj podstiče razvoj mišićnog tkiva i oporavak oštećenih tkiva. Pored svojih antiinflamatornih svojstava, spirulina ima i pozitivan efekat na glukozu u krvi. Poboljšava funkcije jetre i utiče na aktivnost važnih ćelija imunog sistema. Ublažava alergijske simptome i idealan je detoksikator.
1073 -
Luk i med - dobitna kombinacija
Pored dodataka ishrani, kombinacija luka i meda je zapravo prirodni lek. Ubrzavaju metabolizam, utiču na efikasnije varenje i "razbijaju" masti. Luk mora biti sirov, jer toplota uništava neke od jedinjenja kao što su lizin i arginin. Najbolje je konzumirati jedan čen belog luka na jednu kašičicu meda i to sat vremena pre doručka. Ova savršena kombinacija obezbeđuje vaše telo neverovatnim količinama gvožđa, cinka, kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, selena, mangana, vlakana, tiamina, niacina, vitamina C i B6...
1283 -
Činjenice koje niste znali o pistaćima
Žetva ovog ukusnog orašastog voća traje do oktobra, a kada se ovaj težak posao završi, vreme je za uživanju u ukusu, kao u zabavnim činjenicama koje ćete ovde saznati.
Pistaći su u Iranu poznati kao "nasmejani orah", a u Kini ga zovu "srećni orah".
Pistaći se spominju u Bibliji, a ljudi uživaju u njegovom ukusu bar 9000 godina.
Svoju intenzivnu boju duguju antioksidantima.
Oni su odličan izvor proteina, vlakana, magnezijuma, tiamina i fosfora, kao i vitamina B6, bakra i mangana.
Pistaći su po vrsti bliski mangu.
Istraživanja pokazuju da 50 grama pistaća dnevno snižava holesterol i smanjuje rizik od srčanog udara.
2222 -
Zašto treba jesti breskve?
Idealna letnja voćka, breskva, ne sadrži masti, ima malo kalorija i sadrži veliki broj hranljivih materija.
Jedna velika breskva ima svega 68 kalorija, a prirodno je veoma slatka, tako da je idealna za dijete. Ako je ubacite u jogurt, žitarice ili meki sir, uživaćete u pravom letnjem ukusu, bez mnogo kalorija i industrijskog šećera.Breskve sadrže 10 vitamina, a najviše vitamina A i C. Potom slede vitamini E (antioksidant) i K (važan za zgrušavanje krvi). Ovo voće je takođe izvor tiamina, riboflavina, niacina i folne kiseline.
Kalijum je takođe veoma zastupljen u ovom voću, a važan je jer održava zdrav krvni pritisak, poboljšava jačinu kostiju i usporava stvaranje kamena u bubregu. Osim kalijuma, breskve sadrže i magnezijum, fosfor, cink, mangan, gvožđe i kalcijum.
Osim vitamina i minerala, breskve sadrže i antioksidante, koji se bore protiv slobodnih radikala u telu, kako bi usporili starenje ćelija i pojavu hroničnih bolesti.
I najzad, jedna velika breskva sadrži 17 grama ugljenih hidrata, od čega 3 grama dolazi od vlakana. Vlakna su najvažnija supstanca za zdravu probavu, a imaju značajnu ulogu i u regulisanju holesterola, čime smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti.
1622
