-
Kako vrućina utiče na ishranu?
Vrelo vreme tera telo da više radi i sagoreva više kalorija, srce kuca brže, kako bi distribuiralo više krvi, jetra i bubrezi rade prekovremeno, a gubimo vodu znojenjem mnogo brže nego u toku zimskih meseci.
Svi ovi faktori utiču na zdravlje i leti nisu retke nesvestice, mučnina ili srčani problemi kao posledica ekstremnih uslova kojima je telo izloženo. Ovo se češće dešava starijim ljudima, ali ni mladi nisu pošteđeni. Najrizičnija kategorija su naravno deca, jer ona nemaju dobro razvijen termoregulacioni sistem, tako da im je i mnogo kraće izlaganje visokim temperaturama problem.Kada je telo izloženo ovakvim uslovima, ono postavlja prioritete među svojim funkcijama. Rashlađivanje i zaštita vitalnih organa preuzimaju primat, dok je varenje sekundarno, što treba imati na umu kada birate šta ćete jesti tokom vrelih leta.
Namirnice bogate vodom (lubenica, dinja, borovnica, krastavac i sl.) su takođe odličan izbor leti, jer se obično lako vare, ne sadrže puno kalorija, tako da olakšavaju funkcionisanje čitavog organizma, koji ne mora da troši mnogo energije kako bi preradio hranljive materije koje ste uneli.
Voda postaje posebno važna, ali treba imati na umu da nikako nije dobro piti više od litar i po na sat vremena, jer voda "spira" elektrolite koji su nezamenljivi u funkcionisanju organizma, tako da je dobra ideja konzumirati i sportske napitke sa dodatkom elektrolita.Čak iako se aktivno bavite sportom, nemojte podceniti opasnosti kojima se izlažete leti. Pravilna ishrana, hidratacija i obazrivost ključni su pojmovi u preživljavanju letnjih meseci.
1943 -
Lovorov list
Lovor (Laurus nobilis) je mediteransko drvo sa zimzelenim listovima, koji su u sušenom obliku nezaobilazan pojačivač ukusa mnogih domaćih čorbi, variva, gulaša, ali se odlično kombinuje i sa mesom i ribom. Krasi ga nenametljiv, ugodan miris i ukus, ali ga ipak ne treba stavljati previše, dovoljni su jedan ili dva lista ove začinske biljke da ulepšaju svako jelo. Odličan je i za kiseljenje zimnice, pogotovo krastavaca, paprike i cvekle. Iako je poreklom iz Male Azije, lovor se u staroj Grčoj smatrao svetom biljkom, te i danas postoji tradicija da se od njega najuspešnijim olimpijcima plete venac koji simbolizuje pobedu. Nije ni čudo što Lovorov list krasi ovakav status, od davnina je poznato da je bogat vitaminima A i C i vlaknima, te je dobar za probavu, jača apetit i smanjuje rizik od raka. Ne dopušta razvoj bakterija, pa služi i za konzerviranje hrane.
4476 -
Porcija malina - porcija zdravlja
Za mnoge je porcija svežih malina omiljena poslastica leta. Sočne maline pravi su izvor zdravlja. Sveža, sušena ili zamrznuta - čuva sve svoje hranljive vrednosti. Šolja malina sadrži oko 1,5 g proteina, 8 g dijetetskih vlakana, 14,7 g ugljenih hidrata. Ne sadrži holesterol, ima nizak sadržaj masti i natrijuma i 64 kalorija po šolji. Jedna porcija malina obezbeđuje vam trećinu preporučene dnevne količine vlakana.
Maline sadrže visoke nivoe vitamina i minerala neophodnih za telesne funkcije. Bogate su kalijumom koji je važan za održavanje krvnog pritiska, kalcijum koji je potreban za rast i razvoj kostiju... Bogate su folnom kiselinom koja može da spreči oštećenja nervnih vlakana kod novorođenčadi.
Kod upala, maline slično deluju kao i aspirin. Istraživači veruju da su za to odgovorni antocijani. Pored vitamina C, bogate su antioksidansima, elaginskom kiselinom i kvercetinom.
1604 -
Kako se rešiti glavobolje?
Banane su veliki izvor magnezijuma koji utiče na opuštanje krvnih sudova i smanjuje glavobolju. Takođe, ukoliko ste se probudili mamurni i sa jakim bolovima u glavi, preporučuje se da pojedete bananu - kalijum će nadoknaditi sve izgubljene elektrolite u vašem organizmu usled dehidracije.
Ukoliko sezonske alergije ili grip utiču na pojavu učestalih glavobolja, konzumirajte začinjenu hranu koja će otvoriti vaše disajne puteve. Čili u prahu je bogat vitaminom E, koji takođe utiče na opuštanje krvnih sudova.
Većina ljudi izbegava pripremu krompira zajedno sa njegovom korom koja je najveći izvor kalijuma. Dakle, konzumirajte mlad krompir pečen zajedno sa njegovom ljuskom radi uspešne borbe protiv jakih migrena.
Uvedite šaku badema u redovnu ishranu između bilo koja tri glavna obroka. Ova zdrava užina bogata je amino kiselinama koje pomažu oslobađanju serotonina, a magnezijum će opustiti vaše mišiće kao i krvne sudove.
Šampinjoni su bogati vitaminom B2, kao i brokoli i spanać. Vitamin B2 je ujedno važan i za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, takođe poboljšava apsorpciju ugljenih hidrata, masti i proteina čije regulisanje je važno za prevenciju migrene.
Redovno konzumiranje vode u razumnim količinama tokom dana je jedan od osnovnih elemenata kojim možete sprečiti pojavu glavobolje. Spoj krastavca, jabuke i spanaća je takođe idealan izvor neophodne količine vode i hranljivih materija. U namirnice bogate vodom spadaju i: paradajz, celer, lubenica i bobičasto voće.
2522 -
Osnovne karakteristike tradicionalne libanske kuhinje
Libanska kuhinja fokusirana je na biljke, začine i teške soseve. Mint, peršun, origano, beli luk, muskantni oraščić i cimet su neretko glavni sastojci brojnih jela. Hleb se služi uz skoro svaki obrok i presudan je za libansku ishranu jer označava život. Humus, pirinač i meso umotani u listove grožđa, pire od brašna, vruće i hladne salate, morski plodovi na žaru su među najpopularnijim jelima. Baklava je omiljeni tradicionalni dezert. Arak - bezbojno alkoholno piće napravljeno od anisa, takođe nazvano i kao Lionovo mleko, najčećše se služi uz dezert. Arapi su poznati po svom gostoprimstvu, čak iako vaša poseta nije bila najavljena. Ručak, najvažniji obrok, obično se služi u 14 časova. Najpre se služi meze - topli hleb, humus, sirevi, masline... Nakon glavnog jela, obično se služi baklava ili činija svežeg voća. Odrasli obično uživaju u pivu, vinu ili araku, dok deca piju limunadu ili sok od sveže ceđenog voća.
3565
