-
Pet zlatnih pravila za savršeno pečenu ćurku!
1. Nemojte puniti ćuretinu
Zbog oblika, punjenje neće biti ravnomerno pečeno. Delovi će biti previše pečeni i suvi, a ostatak sirov i žilav.
2. Nanesite začine sa svih strana
Bez obzira na izbor začina, ćuretina će biti ukusnija ukoliko ih nanesete i spolja i iznutra. Takođe, meso možete premazati maslinovim uljem ili puterom kako bi bilo što sočnije.
3. Ostavite meso da odstoji
Sat vremena pre pripreme ostavite meso da odstoji.
Zalivajte meso vodom tokom pečenja
U zavisnosti od veličine i težine, meso se peče od tri do pet sati. Povremeno zalivajte mlakom vodom kako bi meso ostalo sočno. Nemojte preterivati kako meso ne bi dobilo penastu strukturu. Po završetku, prekrijte meso folijom i ostavite da odstoji između 20 i 40 minuta.
5116 -
Zašto je važno prati ruke pre i nakon svakog jela?
Pranje ruku je podrazumevani ali vitalni oblik higijene u svim bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama. Njegov značaj je prvi put realizovan u bolnici u Beču, u 19. veku. U porodilištima je bila visoka stopa smrtnosti. Dr Ignjac Zemelvajs naredio je članovima svog osoblja da operu ruke pre lečenja bolesnika, pri čemu je drastično smanjena stopa umrlih.
Osim toga, pranjem ruku smanjuje se rizik od dijareje i razvoj crevnih infekcija. Kontakt sa fekalnim materijama koje sadrže brojne bakterije mogu izazvati brojne komplikacije.
Širenje bakterijskih infekcija oka može se suzbiti redovnim pranjem ruku.
Akutne infekcije mogu se sprečiti redovnom higijenom ruku. Patogeni koji izazivaju respiratorne komplikacije najčešće se nalaze na rukama.
1642 -
Sladoled kroz vekove i prostore
Postoji nekoliko mitova koji se bave nastankom sladoleda. Neki kažu da ga je Marko Polo doneo u Evropu, pri povratku iz Azije, drugi da ga je Katarina Mediči predstavila Francuzima kada se udala za Henrija II, dok se većina slaže da nijedna od tih priča nije tačna i da sladoled postoji mnogo duže od par stotina godina.
Sladoled u svojoj prvobitnoj formi veoma malo podseća na današnju ukusnu poslasticu.
Još su kralj Solomon i Aleksandar Veliki uživali u ledenim pićima zaslađenim medom.
Kineski carevi iz dinastije Tang su prvi jeli zaleđenu poslasticu na bazi kravljeg, kozjeg ili bivoljeg mleka. Mleko je začinjavano biljkama i potom u metalnim posudama potopljeno u hladnu vodu dok se ne zaledi.
U Srednjem veku, Arapi su počeli da prave ledena pića na bazi trešanja ili višanja, nara ili dunje. Vremenom, ova pića postala su popularna kod evropske aristokratije, posebno u Italiji i Francuskoj.
U XVII veku pića su transformisana u deserte, dodatkom šećera. Tako je dobijen sorbe, čiji je tvorac bio Antonio Latini (1642 – 1692). On je takođe prvi napravio i mlečni sorbe, koji se smatra prvim pravim sladoledom.
Sicilijanac Frančesko Prokopio dei Kolteli otvorio je prvi kafe u Parizu, Il Procope, 1686. godine. To mesto je postalo omiljeno sastajalište poznatih intelektualaca tog vremena, uključujući Bendžamina Frenklina i Viktora Igoa. U tom kafeu prvi put je poslužen gelato, italijanska verzija sorbea. Prokopio je postao poznat kao otac italijanskog sladoleda.
Otprilike u isto vreme, Francuzi su počeli sa eksperimentisanjem u ovoj oblasti. Tada je nastao zaleđeni desert nazvan fromage (sir). Uprkos svom imenu, ovaj desert se ne pravi sa sirom i nije potpuno jasno poreklo samog imena, ali se pretpostavlja da ga duguje kalupima u kojima se poslastica zamrzavala, a koje su inače korišćene za pravljenje sira. Jedan od najranijih recepata uključuje krem, šećer i vodicu od narandžinog cveta. Tokom XVIII veka fromage je postao veoma popularan širom Francuske.
Krajem istog veka, 1790, u Njujorku je otvoreno prvo mesto u kojem se prodavao sladoled u SAD. Tokom leta te godine Džordž Vašington je navodno potrošio 200 dolara na ovu letnju poslasticu. On nije bio jedini američki predsednik koji je bio ljubitelj ovog slatkiša, tu spadaju i Tomas Džeferson i Abraham Linkoln.
1975 -
Koji materijali najduže čuvaju kockice leda od topljenja?
Kada zamrzivač nije opcija, određeni materijali mogu se koristiti za izolaciju leda čuvajući ga od topljenja.
Filc
Idealan izbor za izolaciju. Čuva led od topljenja jer deluje kao prirodni izolator. Umotavanjem kockica leda u filc, omogućavate im najduže vreme "preživljavanja" izvan zamrzivača.
Novine
Još jedan dobar izbor. Iako nisu efikasne kao filc, deluju na sličan način. Umotajte kockice leda u što više slojeva kako biste omogućili što bolju izolaciju.
Vuna
Zbog svoje debljine i neprobojnosti, vuna je jednako dobar izolator koliko I filc. Sve što sprečava prodor vazduha, pružiće veću šansu ledu da "preživi".
1217 -
Hrana koju ne bi trebalo odlagati u frižider
Bilo koje voće ili povrće koje ima visoku koncentraciju vode poput krompira, celera, krastavca, zelene salate i lubenice - ne bi trebalo čuvati u frižideru. Usled niske temperature menja svoju teksturu i ukus, postaje gnjecavo i meko.
Prženu hranu ne odlažite u frižider, postaće vlažna i postepeno će se pretvarati u kašu.
Crni luk je najbolje čuvati u kesi ili vreći koja omogućava strujanje vazduha na sobnoj temperaturi.
Paradajz u frižideru može da izbledi, zato je bolje da ga čuvate na sobnoj temperaturi, ali nikad u plastičnoj kesi.
Breskve, kajsije, nektarine, šljive, trešnje, treba držati na sobnoj temperaturi ako nisu sasvim dozrele. Tako će sačuvati više hranljivih sastojaka.
Bosiljak voli toplotu. U frižideru će bosiljak prerano uvenuti.
1297
