-
Damiana - neverovatna biljka
Damiana raste u pojedinim delovima Centralne Amerike. Listovi se koriste u tradicionalnoj medicini u razne svrhe ali prvenstveno kao afrodizijak, mada se danas ova biljka koristi i u borbi protiv brojnih zdravstvenih problema. Lišće je korišćeno vekovima za lečenje respiratornih oboljenja, ali i za jačanje imunog sistema.
Danas, prah dobijen od listova damiane pomaže u lečenju depresije, anksioznosti, dijabetesa, astme. Tipična preporučena doza je od 2 do 4 grama i uzima se od dva do tri puta dnevno, ali je najbolje konsultovati se sa lekarom. Takođe, može biti od koristi i u suzbijanju menstrualnih bolova.
Skoro sve studije koje su dokazale njenu delotvornu primenu u tradicionalnoj medicini vršene su na životinjama. Pokazalo se da stimuliše seksualnu želju kod muških pacova i da snižava nivo šećera u krvi kod miševa.
Generalno, smatra se bezbednom za upotrebu i često se koristi kao dodatak ishrani.
3696 -
Deset činjenica koje niste znali o jagodama
Jagode, vesnik proleća među voćem, omiljena su poslastica većini dece, a ni odrasli nisu imuni na njihov primamljivi ukus. Međutim, koliki god da ste ljubitelj ove prirodne poslastice, evo nekoliko stvari koje verovatno niste znali o jagodama:
- Svaka jagoda ima oko 200 semenki i one su jedino voće čije se semenke nalaze na spoljnoj strani ploda.
- Pripadaju porodici ruža.
- U Belgiji postoji muzej posvećen jagodama.
- Stari Rimljani su verovali da jagode imaju lekovita svojstva.
- Jagode su niskokalorične namirnice, a bogate su vitaminima C, K i B6, kao i kalijumom, folnom kiselinom, amino kiselinama i vlaknima. Veruje se da pomažu u smanjivanju rizika od srčanih oboljenja i nekih vrsta raka.
- Istraživanja pokazuju da osobe koje konzumiraju jagode pre treninga sagorevaju više kalorija i izdržljivije su, u poređenju sa onima koji to ne čine.
- Sok od jagode pomešan sa medom može da ublaži opekotine od sunca.
- Francuzi veruju da su jagode afrodizijak, a mladenci ih tradicionalno konzumiraju za doručak, u obliku kremaste, slatke supe.
- Jagode se mogu i kiseliti, ako se uberu zelene.
- Kada bi se sve jagode proizvodene u Kaliforniji tokom jedne godine poređale plod uz plod, obišle bi svet 15 puta.
3678 -
Da li je spelta hranljivija od pšenice?
Iako je veoma slična pšenici, spelta ima reputaciju zdravijeg izbora. Neki ljudi smatraju i da ima bolji ukus, mekši i više orašast od obične pšenice. I, za razliku od pirinčanog, ovsenog ili nekog drugog brašna, brašno od spelte poprilično dobro oponaša obično pšenično, jer imaju dosta istih osobina.
Spelta ima duplo više vitamina K, ali pšenica ima 6 puta više selena. Osim toga, dve vrste žitarica su poprilično slične u pogledu vitamina i minerala. Spelta ima više šećera od pšenice, što može biti objašnjenje za to što neki ljudi misle da ima bolji ukus. Pšenica ima više proteina i glutena, zbog čega hleb od pšeničnog brašna bolje raste. Međutim, spelta takođe sadrži gluten, tako da nije bezbedna za osobe koje pate od osetljivosti na gluten.
Na osnovu hranljivih sastojaka, teško je tvrditi da je spelta značajno bolja od pšenice, tako da se izbor svodi na lične preference, uglavnom na osnovu ukusa.
4146 -
Začini koji se najbolje kombinuju uz govedinu i plavi sir
Govedina i plavi sir često su spoj gurmanskih recepata. Mleveni odresci i fileti mogu se puniti isitnjenim plavim sirom.
Dopunjava kremastu teksturu plavog sira, a može se posuti i po sveže pripremljenom mesu.
Stabljike ruzmarina dodate pred sam kraj pripreme govedine doprinose jakoj aromi, ali se koristi i pri pravljenju umaka na bazi plavog sira.
Najčešće korišćena za soseve ili prelive na bazi plavog sira.
Nadopunjuje ukus govedine u mnogo većoj meri u odnosu na bilo koje druge začine.
1180 -
Ubrzajte metabolizam
Da li ste se ikada zapitali zašto osoba pored vas može jesti čokoladu ceo dan, a da ne dobije na težini? To je sve do metabolizma. Svi smo čuli za navedenu izreku milion puta, ali šta zapravo znači? Kako možemo biti sigurni u pravilan rad i funkcionisanje našeg metabolizma?
Jednostavno rečeno, naš metabolizam vodi naše telo na način na koji motor pokreće automobil. Metabolizam se svodi na niz hemijskih i fizioloških procesa koje telo pokreće kako bi apsorbovalo hranljive materije. Reguliše količinu kalorija koje telo sagoreva. Što je brži metabolizam, više torte možete pojesti.
Bazalni metabolizam se odnosi na količinu energije koju telo treba da održi. Ovo čini 50 do 80 odsto našeg ukupnog korišćenja energije. Potrošnja energije je kontinuirana, ali stopa varira tokom dana. Najniža stopa je obično u ranim jutarnjim satima, zbog čega počnite dan sa samo 10 minuta vežbanja kako biste ubrzali svoj metabolizam.
1311
