-
Zbog čega se vino tradicionalno skladišti baš u hrastovim buradima?
Hrastove buradi su najprepoznatljiviji simbol koji se dovodi u vezu sa vinom. Tokom vekova, romantizovali smo ove buradi i sam proces starenja vina u njima do te mere da ih sada koristimo kao stolove, klupe, postolja za sveću, neizostavnu dekoraciju prilikom sređivanja romantičnog enterijera, itd....a nismo ni svesni toga da je razlog zbog kojeg koristimo baš hrastove buradi rezultat srećnog incidenta. Vekovima su se u ove svrha ustvari koristili glineni ćupovi.
Dakle, pre više od dve hiljade godina, kada su Rimljani širili svoju imperiju, sa sobom su nosili ne samo hranu i oružje, već i vino. A zašto i ne bi? Vino je bilo bezbednije piti od vode, bogatije je kalorijama, a i poboljšava raspoloženje. Tada su se za čuvanje i transport vina koristili glineni ćupovi. Neke druge civilizacije, poput one u Mesopotamiji, koristile u burad od palminog drveta, ali to je pre bio izuzetak nego pravilo. Jeste da je palmino drvo lakše od gline, ali se mnogo teže oblikovalo i savijalo. Zbog toga je upravo glina bila prvi i pravi izbor. Ali, kako su Rimljani napredovali i širili svoje teritorije, bilo je sve teže i teže transportovati ove ćupove. Postali su Rimljeni svesni te činjenice da je palmino drvo možda bolje rešenje, ali i dalje nisu imali dovoljno sredstava za nabavku. No, njihovim mukama uskoro će doći kraj. Kada su prodrli sve do Galije, sluačjno su zatekli su grupu ljudi koja je za transport koristila burad od hrastovog drveta. Doduše, za transport piva, ali to nije tako bitna razlika.
Upravo tada su Rimljani shvatili da je njihovim mukama konačno došao kraj. Hrastovo drvo je imalo puno prednosti u odnosu na palmino: lakše se savija i oblikuje, a šume kontinentalne Evrope su obilovale ovim drvećem. Na kraju, hrast je, zbog svoje čvrte strukture, u velikoj meri i vodootporan. Za manje od dvesta godina, na desetine miliona glinenih ćupova je odbačeno i zamenjeno novim, od hrasta.
I tu priča nema kraj. Rimljani su, vremenom, primetili kako je njihovo vino odjednom počelo da poprima nov, kvalitetniji ukus. Uz dodatnu obradu drveta, vino je poprimalo različite ukuse poput cimeta, vanile ili karanfilića...a možda je najveće otkriće bilo to da je vino, što duže bude stajalo, kvalitetnije i boljeg ukusa.1065 -
Konzumirajte sirov med umesto šećera!
Osim što sadrži manje kalorija od šećera, sirov med se lako apsorbuje u krvotok. Čist šećer predstavlja saharozu koja se sastoji od dva molekula. Naš stomak mora da koristi sopstvene enzime kako bi ih razdvojio. Zahvaljujući pčelama, u sirovom medu nalazi se poseban enzim koji deli saharozu u glukozu i fruktozu. Dva jednostavna šećera koja naše telo mnogo lakše apsorbuje. Dakle, sirov med u odnosu na šećer ima “zdraviji” glikemički indeks. Šećer ne sadrži minerale i vitamine za razliku od sirovog meda. Imajući u vidu da je sirov med daleko zdraviji izbor, predlažemo vam da pronađete svoj omiljeni Happy Honey ukus!
Posetite Happy Honey i poručite online omiljeni ukus.
1349 -
Najčešće zablude o vodki
Vodka se najčešće vezuje za Rusiju i neke delove istočne Evrope, ali je ona zapravo najpopularnije alkoholno piće u Americi (gde se pije više nego džin, tekila, rum i konjak zajedno). Uprkos popularnosti, o njoj vladaju česte zablude koje ćemo pokušati da objasnimo u ovom tekstu.
Sva vodka je ista - to ni izbliza nije istina, jer njena aroma zavisi od načina destilacije i mesta porekla. Tradicionalne vodke iz istočne Evrope imaju jači i agresivniji ukus, dok se na zapadu proizvode vodke suptilnije arome.
Više destilacija znači bolja vodka - ni ovo nije tačno, jer ako se ovo piće destilira više nego što treba gubi se aroma i ostaje vam čist alkohol.
Vodka se pravi od krompira - neke vrste vodke se prave od krompira (npr. u Švedskoj), ovo popularno alkoholno piće može se napraviti od manje više bilo čega - postoji vrsta koja se pravi od grožđa, pa čak i od mleka! Ipak, najčešća sirovina za proizvodnju vodke su žitarice.
Ne treba vam dobra vodka da biste pravili koktele - iako možda nećete osetiti ukus jer će biti zamaskiran drugim sastojcima, sutrašnji mamurluk će vam zasigurno otkriti jeste li sinoć pili dobru vodku ili ne.
I zapamtite, cena nije nužno i odraz kvaliteta!
2201 -
Vitamini i imunitet: Potražite zdravlje u kvalitetnoj hrani
Vitamini i minerali su neophodni našem telu da bi ostalo zdravo i snažno. Osnovne funkcije poput rasta tkiva, regulacije metabolizma i održavanja zdravog imunog sistema moguće su upravo zahvaljujući ovim organskim jedinjenjima. Najbolji izvor hranljivih sastojaka predstavljaju celovite namirnice.
Ponekad u neformalnom značenju, reč „vitamini“ se koristi kao zajednička odrednica za vitamine i minerale, masne kiseline, aminokiseline. Zbog toga ćemo sve ove nutrijente uključiti u popis namirnica koje ih sadrže i koje su od suštinskog značaja za jačanje imuniteta.
Vitamin C
Vitamin C je rastvorljiv u vodi i igra važnu ulogu u funkciji imunološkog sistema. Olakšava normalan rast i razvoj telesnih tkiva, kostiju i zuba. S obzirom na to da funkcioniše kao antioksidans, vitamin C pomaže i u neutralisanju slobodnih radikala za koje se veruje da uzrokuju starenje ćelija. Upravo je lekovita i antioksidativna moć vitamina C ono što ga čini neophodnim za zdravlje.
Znaci nedostatka ovog vitamina uključuju suvu kosu sa iskrzanim krajevima. Koža je gruba i suba, sklona perutanju. Neki od simptoma koji mogu ukazivati da organizmu nedostaje vitamina C su i gingivitis i krvarenje desni. Još neki pokazatelji su sporije zarastanje rana, smanjena sposobnost odbrane od infekcija, lako pojavljivanje modrica i krvarenje iz nosa.
Vitamin C se često koristi kao sastojak proizvoda za negu kože, jer pomaže telu da proizvodi kolagen – važan protein koji je neizostavan element u procesu stvaranja kože, hrskavice, tetiva, ligamenata i krvnih sudova.
Gde možete pronaći vitamin C: Sok od pomorandže, višnje, kelj i grejp su neke od namirnica u kojima se nalazi ovaj popularni vitamin. Ima ga i u brokoliju i crvenoj paprici i kupusu.
Vitamin D
Vitamin D je važan za zdravlje kostiju i debelog creva. Organizam ga stvara kada je koža izložena sunčevoj svetlosti. Smatra se da vitamin D ima antiinflamatorno dejstvo, odnosno da pomaže u smanjenju upale. Ipak, njegovu najznačajniju i najpoznatiju funkciju pronalazimo u rastu kostiju i ćelija.
U današnjem svetu visoke tehnologije ljudi provode mnogo vremena daleko od sunca, što je direktna indikacija za korišćenje suplemenata vitamina D3. Da bi se osigurao zdrav nivo, D vitamin treba unositi svakodnevno, jer bez njega kosti mogu postati tanke, lomljive ili se deformisati, što dovodi do osteomalacije ili omekšavanja kostiju. To dalje za posledicu može imati slabljenje mišića. Nedostatak vitamina D igra ulogu u razvoju dijabetesa tipa 1 i tipa 2.
U kojim namirnicama možete pronaći vitamin D? Meso masne ribe, poput lososa i tunjevine, sir, žumance, žitarice, brokoli samo su neke od namirnica koje sadrže visok procenat ovog vitamina.
Magnezijum
Smatra se da je magnezijum neophodan za više od 300 biohemijskih reakcija u telu. Ovaj mineral je prirodni relaksant mišića, pa stoga igra važnu ulogu u mišićnim kontrakcijama, odnosno održava normalnu funkciju mišića i živaca. To znači da upravo magnezijumu trebamo zahvaliti na stabilnom srčanom ritmu, jakom imunitetu i snažnim kostima, optimalnom nivou šećera u krvi i normalnom krvnom pritisku. Uz sve pomenuto, magnezijum pomaže upijanje još jednog esencijalnog minerala – kalcijuma.
Nedostatak magnezijuma može dovesti do hroničnog ili prekomernog povraćanja, dijareje i migrene. Ako patite od Kronove bolesti ili drugog gastrointestinalnog poremećaja koji otežava apsorbovanje hranljivih materija, možda postoji rizik da vaš organizam ne dobija dovoljno magnezijuma.
Može se naći u prirodnim izvorima kao što su spanać i drugo lisnato povrće, pasulj, orašasti plodovi poput badema i semenke i dr.
Kalcijum
Kalcijum čini i održava kosti i zube jakim i pomaže mišićima da funkcionišu. Prirodni izvori ovog minerala su mleko i obogaćena mleka na biljnoj bazi (kao što je, npr. bademovo mleko). Ukoliko želite da u organizmu održavate optimalan nivo kalcijuma, osim sira i jogurta u redovnu ishranu uključite i tamnozeleno lisnato povrće poput brokolija i kelja.
Vitamin B-kompleksa
Vitamini poput B6 i B12 pomažu telu da hranu pretvori u energiju. Njihov doprinos u zdravlju kože, kose i očiju je nemerljiv. Pored toga, vitamini iz B kompleksa održavaju pravilno funkcionisanje nervnog sistema, metabolizam i tonus mišića.
Nedostatak vitamina B grupe može prouzrokovati anemiju, umor, gubitak apetita, bolove u stomaku, depresiju, utrnulost i peckanje u rukama i nogama. Neki od pratećih simptoma su i grčevi u mišićima, respiratorne infekcije, gubitak kose, ekcemi, te loš razvoj kod dece.
Najefikasniji način za dobijanje vitamina jeste kroz hranu poput govedine, piletine, ribe, jaja i mlečnih proizvoda, zatim zeleno lisnato povrće, mahunarke i mnoge žitarice.
Omega-3
Omega-3 je korisna masna kiselina koja se nalazi u ribi, ribljem ulju, ulju algi ili semenima konoplje. Naročito je treba potražiti u masnoj ribi poput lososa, tunjevine, sardine i skuše, ali i u biljkama i uljima od orašastih plodova.
Omega-3 pomaže u pravilnom radu mozga, utiče na raspoloženje i igra značajnu ulogu u zdravlju kardiovaskularnog sistema, pogotovo kod osoba koje pate od hipertenzije.
S obzirom na to da omega-3 masne kiseline smanjuju upale, one mogu smanjiti rizik od hroničnih bolesti kao što su bolesti srca, rak, artritis i drugi problemi sa zglobovima.
Gvožđe
Gvožđe ulazi u sastav hemoglobina, metala koji je odgovoran za prenos kiseonika u organizmu. Neophodno je za pravilan rast ćelija, podržava normalnu imunološku funkciju, kognitivni razvoj i regulaciju temperature. Njegova uloga u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca je ključna.
Kada dođe do nedostatka gvožđa u krvi, telo smanjuje stvaranje eritrocita (crvenih krvnih zrnaca), što uzrokuje anemiju. Kao direktna posledica anemije javlja se umor, otežano disanje i slabljenje imuniteta. Ponekad se nizak nivo gvožđa dovodi u vezu sa autoimunim poremećajima poput lupusa.
Hrana koja sadrži gvožđe su školjke, jetra, pasulj i spanać. Zapravo, svo tamnozeleno lisnato povrće, nemasno crveno meso, piletina, ćuretina, riba i žitarice smatraju se bogatim izvorom gvožđa. Najbolje je da ove namirnice jesti sa hranom koja sadrži vitamin C, jer ovaj vitamin pomaže telu da apsorbuje gvožđe.
Kalijum
Kalijum je poput magnezijuma i kalcijuma elektrolit, koji igra ulogu u održavanju tela u stanju dobre hidriranosti. Ovaj mineral je važan da bi krvni pritisak bio na optimalnom nivou. Bogat izvor kalijuma su povrće i voće poput banana, citrusa i spanaća.
Vitamin A
Vitamin A osigurava pravilan razvoj i funkciju očiju, kože i imunološkog sistema. Pomaže u borbi protiv hroničnih bolesti, a najbolje je potražiti ga u mesu, jetri, lisnatom zelenom povrću, slatkom krompiru i šargarepi, te paradajzu, voću, ribi i mlečnim proizvodima.
Jedući voće, povrće, integralne žitarice i zdrave masti dobijamo širok spektar potrebnih vitamina. Međutim, iako je idealno da sve potrebne vitamine unosimo u organizam putem hrane, to nekad nije moguće. Tada treba razmotriti upotrebu suplemenata i multivitamina koji mogu nadoknaditi taj nedostatak u organizmu i osnažiti imuni sistem.
911
