-
Zašto je važan unos zdravih masti?
Veoma dugo su vodeći stručnjaci isticali kako masti na brojne načine loše utiču na zdravlje. Ipak, ustanovljeno je da određene masti poboljšavaju naše zdravlje. „Zdrave masti“ dele se na dve glavne kategorije – nezasićene masti i polinezasićene masti. Polinezasićene uključuju omega-3 masne kiseline, pomažu u regulisanju upala i igraju značajnu ulogu kada je reč o zdravlju srca, pa čak i utiču na raspoloženje. Nezasićene masti mogu smanjiti loš holesterol i od ključnog su značaja za metaboličke funkcije.
Studija iz 2009. godine objavljena u časopisu za kliničku ishranu merila je efekat uticaja određenih vrsta masti na sitost. Petnaest ispitanika konzumiralo je različite masti ili ih uopšte nije bilo. Rezultati su pokazali da su učesnici koji su konzumirali nezasićene masti bili u većoj meri siti u odnosu na druge. Naravno, unos vlakana ili belančevina može odložiti potrebu za hranom duži vremenski period.
Da li je vaša koža izrazito suva? Možda je to povezano sa nedostatkom zdravih masti u vašoj ishrani? Skloni ste ekcemima? U težim slučajevima koža puca i krvari? Obratite pažnju na unos zdravih masti!
Vitamini i njihova apsorpcija je usko povezana sa mastima. Bez adekvatnog unusa vitamina A, mogli biste imati problema sa suvim očima, bez dovoljne količine vitamina C vaše rane i modrice će duže zarastati...
1294 -
Sitna kuhinjska pomagala
Šta vi mislite o ovim kuhinjskim dodacima? Da i vam se dopadaju ili ih ne biste nikada koristili? Da li mislite da su cool ili jezivi? Zamislite kako bi vaši gosti reagovali ukoliko dok pijuckaju limunadu odjednom iskoči led u obliku proteza? Ili im poslužite kafu u prljavoj šoljici?
5919 -
Odvajanje belanceta i žumanceta nikad nije bilo lakše
Retko je koji od poslova u kuhinji omraženiji od razdvajanja žumanceta i belanceta. Međutim, postoji mnogo lakši i brži način za to.
Ovaj video pokazaće vam kako da jednostavno rešite ovaj kuhinjski problemčić, uz pomoć obične plastične flaše.
6668 -
Preteški i neuhranjeni
Kada čujemo da je neko neuhranjen, prvo što nam padne na pamet je osoba tipa "kost i koža". Naravno, ljudi kojima nedostaju adekvatne hranljive supstance jesu neuhranjene, ali do neuhranjenosti može doći i kada kalorija ima u izobilju - kada se jede dosta hrane koja sadrži malo nutritivne vrednosti.
Kako smo stigli dovde? Objašnjenje leži u našoj evoluciji. Naši preci morali su da jedu mnogo kako bi ispunili svoje dnevne potrebe. Prvo, oni su bili izuzetno fizički aktivni, sagorevali su hiljade kalorija dnevno, ali njihova ishrana nije sadržala koncentrovane kalorije poput masti i šećera kakve imamo danas.
Ljudska evolucija je vremenom dovela do toga da napravimo hranu kojom se nagrađujemo, koja oslobađa hormone koji nas čine srećnim nakon što pojedemo hranu bogatu kalorijama. Drugim rečima, "programirani" smo da jedemo hranu koja će nam obezbediti najviše kalorija u jednom zalogaju. Međutim, moderno doba uslovljava naše snabdevanje hranom, hranom koja je industrijski obrađena, visokokalorična, ali kojoj manjkaju vitalni sastojci poput vitamina ili minerala.
Kao rezultat, mnogi od nas su preteški, ali neuhranjeni. Kada način ishrane obezbeđuje višak kalorija, a manjak vitamina, minerala i antioksidanata, naše zdravlje je na udaru. Mast počne da se taloži i na mestima koja se ne vide, okružuje organe poput jetre ili pankreasa i time negativno utiče na njihovu funkciju.
Ljudi treba da budu veoma fizički aktivni, a moderan način života ne samo što to ne traži, već i onemogućava u velikom broju slučajeva. Nesklad između genetike i načina života vodi do paradoksa neuhranjenosti i gojaznosti u isto vreme. Jedemo suprotno onome kako bismo trebali.Dakle, kad pročitate ovaj tekst, ugasite kompjuter i pravac jedna šetnjica, makar po parkiću ispred zgrade.
1606 -
Kako savršeno ispeći povrće u rerni?
Odgovor leži u četiri jednostavna koraka:
1. Zagrejte rernu na 200 stepeni.
2. Obložite posudu folijom ili papirom za pečenje.
3. Obložite povrće maslinovim uljem ali tako da ne koristite više od jedne kašičice ulja za svaku šoljicu povrća. Koristite i začine: ruzmarin ili bosiljak, peršun, so, biber.
4. Pecite sve dok povrće blago porumeni. Ukoliko tokom pečenja povrće počinje da se suši, prelijte ga sokom od jabuke ili omiljenim dresingom.
1927
