Ja sam sa Kosova i Kosovska pita se ne sprema tako ,uopste ovo nije recept za Kosovsku pitu ,recept za testo i za fil je Ok ,ali nacin pripreme nije takav ,testo se vise puta radi oklagijom i uvek se Kosovska pita sprema sa mascu ,nikako sa margarinom i puterom.

U pravu je Dobrila. Iako i ovakva pita daje prihvatljiv rezultat, ipak, pravi način obrade testa čini da se testo "rasipe" i kore izgube svoju homogenost i koheziju, što takođe poboljšava i ukus i izgled. Mast samo potpomaže da se pita bolje "rasipe", mada i maslac i margarin i ulje mogu da se koriste za pite sa zadovoljavajući m rezultatom. Čovek koji ne zna za bilje od njemu poznatog najboljeg će biti ushićen i sa rezultatima koji nisu u samom vrhu skale "dobro".

Testo se podeli u petnajestak kuglica od kojih se prave "krvajci"(male kore ca 15 cm u prečniku) koje se premažu polurastopljeno m mašću i grupišu(pređaju jedna preko druge 3-4 komada) a zatim se razviju u jednu veću koru da bi se dobila lisnata kora. Postoji i drugi meni poznat način da se dobije lisnatotest(kor a), tako što se testo podeli na dva dela i svaki deo es razvije u tanku koru. Zatim se ta kora bogato premaže mašću, razreže na "latice" i i latice se ispreklapaju preko centralnog nerasečenog dela. Tako ispreklapano testo se pusti da se odmori ca 10 min i ponovo razvije u koru oblika prema tepsiji. Položi se u tepsiju, stavi se nadev(sir i jaja sa kajmakom; u mleko ukuvani slatki kupus; spanać sa kajmakom i sirom, prokuvana narendana zasladjena bundeva; uprženi crni luk, uprženi kiseli kupus, umućena jaja i mleko ili beki drugi nadev po sopstvenom izboru.

Pita se može praviti sa dve (tkve velike kore) ili sa više takvih kora. Lično mislim da je bolja pita sa dve kore jer je tanja i bolje se ispeče, ali to je stvar navike i ukusa.

Meni se najviše dopada pita sa spanaćem(zeljan ik), ali su jednako dobre i pita sa sirom(sirnica), pita sa slatkim kupusom(slatki kupusnik), pita sa bundevom(tikven ik), a za njima nimalo ne zaostaju i pita sa zrnim lukom(kromidnik ) i pita sa jajima i mlekom(propeć) koji moće da bude i samo sa jednom korom(gologlavi propeć)

Da bi se pravile dobre pite i da bi se stekla rutina, treba ih mesiti češće.

Slažem se sa Ružicom da ne treba biti isključiv, već odabrati način pripreme u skladu sa sopstvenim ukusom.

Moj pokojni drug Krsta, je jednom jedući pitu koja je bila izvrsna, ipak pronašao jedan nedostatak (jednu manu).Kad ga je moja majka znatiželjno upitala koji je nedostatak, on joj e smejući se odgovorio: "Nije je umesila moja majka."

Prijatno i sretno u eksperimentisan ju do pronalaženja najboljeg (svog) recepta.