Bulgur je obrađena pšenica, kako bi joj se skratilo vreme kuvanja i pripreme. Prvo se pšenici ukloni ljuska, delimično se skuva, zatim suši i na kraju usitini. Prema veličini usitnjenosti bulgur može biti fino mleveni, srednje mleveni, krupno mleveni i celo zrno. Od ovoga zavisi i njegova upotreba.
Ima veću hranljivu vrednost od kus kusa i pirinča, pa se koristi i kao njihova zamena.
Što se tiče hranljivih vrednosti bogat je karbohidratima, koji su primaran izvor energije kod mnogih ljudi. Takođe ima najvišu proteinsku vrednost od svih žitarica, a pored toga sadrži vitamine B i cink i gvožđe, kao i vlakna. Preporučuje se kod dijeta upravo zbog karbohidrata i dijetetskih vlakana koja pomažu kod borbe protiv raka, dijabetesa i bolesti srca. Kada ga uporedimo sa smeđim pirinčem, bulgur ima duplo manje kalorija i duplo više dijeteteskih vlakana.
Bulgur tonificira bubrege, hrani srce, smiruje i fokusira um. Koristi se i kod menopauzne iritabilnosti. Posebno je dobar za decu i srarije osobe.
Energetska vrednost: 1500 kJ (360 kcal); vlakna 8 g; belančevine 12.5 g; ugljenohidrati 69 g (od čega 0.8 g šećeri); masnoće 1.75 g (od čega 0.2g zasićenih masti); kalijum 410 mg
Bulgur se koristi u grčkoj, turskoj, mediteranskoj, bliskoistočnoj i indijskoj kuhinji kao deo različitih pilava, jela sa povrćem i supa. Ovo su dva najjednostavnija recepta.
izvor: herbateka
