Kelj (lat. Brassica oleracea) je lisnato glavičasto povrće koje pripada porodici kupusnjače i po mnogim nutricionistima spada u top deset najzdravijih zimskih namirnica.
Smatra se da su kelj kakav sada poznajemo prvi put posebnom selekcijom još u 18.veku stvorili belgijski povrtari te da se odatle proširio na ostatak kontinenta, ali se danas ipak najviše uzgaja u Aziji, pa tek onda na Mediteranu i u Severnoj Evropi.
Za kelj se smatra i to da je "kralj kalcijuma" jer sadrži čak 72 mg ovog minerala, te je izuzetno zdrav za kosti, no pored kalcijuma sadrži i zavidne količine karotenoida, moćnih antioksidanasa koji štite od raka, pa neke studije pokazuju da se redovnim konzumiranjem kelja može znatno smanjiti opasnost od dobijanja raka debelog creva. Još jedna blagodet kelja je vitamin A koji je dragocen za normalnu funkciju reproduktivnih organa ali i čuva od raznih dementivnih bolesti i katarakte. Što je tamniji kelj, više ima karotena i vitamina u sebi.
Zanimljivo je da sto grama kelja sadrži samo tridesetak kalorija, ali zato obiluje biljnim vlaknima pa je i odličan saveznik u borbi protiv kilograma.
Postoji nekoliko vrsti kelja, a najrasprostranjeniji su kelj glavičar, kelj pupčar (prokelj), kineski kelj i lišćar.
Ovo izuzetno zdravo povrće možete kuvati u vodi, na pari, dinstati, pržiti, dodati raznim čorbama ili koristiti samostalno kao salatu sa dodatkom malo limuna i začina. Listove možete puniti mesom, pirinčem i drugim povrćem ili pak sledeći put kad pravite sarme, umesto lista kupusa koristite listove kelja.
