Tradicionalna alžirska kuhinja temelji se na kombinaciji turskih, francuskih i arapskih karakteristika. Jela mogu biti izuzetno blaga ili izuzetno začinjena. Đumbir, šafran, crni luk, beli luk, korijander, kumin, cimet, peršun i menta su od suštinskog značaja u alžirskoj tradiciji kuvanja. Alžirci preferiraju jagnjetinu ili piletinu kada je meso u pitanju. Nijedan obrok ne može biti kompletan bez hleba. Čaj od mente je omiljeno piće, obavezno se služi gostima. Zbog voća tokom cele godine, sveži sokovi su neizostavni.
Doktor Vil Klover autor je knjige „Eat Chocolate, Lose Weight“ i navodi da redovnom konzumacijom čokolade sa visokim sadržajem kakaoa činimo uslugu našem organizmu. Topla čokolada bogata je antioksidansima, vlaknima i proteinima. Utiče na gubitak apetita zbog čega se preporučuje svima koji se bore sa viškom kilograma. Oleinska kiselina u toploj čokoladi može smanjiti nivo lošeg holesterola, a antiinflamatorna jedinjenja mogu sprečiti rizik od srčanih problema. Poznato je da smanjuje anksioznost jer utiče na hormon kortizol.
Tradicionalna poslastica koja potiče sa Aljaske je i fermentisana glava lososa. Nakon odstranjivanja, glava se zakopa u zemlju u kojoj boravi nekoliko nedelja. Kao što i predpostavljate - za to vreme počinje da truli. Pre potpunog razgrađivanja, iskopa se i služi kao hladan specijalitet.
Nacionalni dan krofni proslavlja se danas širom Amerike. Obeležava se svakog prvog petka u junu mesecu. Slavi se u čast žena koje su služile krofne vojnicima u Prvom svetskom ratu. Najviše krofni godišnje pojede se u Kanadi, zatim Japanu pa u SAD. Prvu krofnu sa rupom napravio je Gregori Hanson davne 1847. godine.
Postoji nekoliko vrsta tikvica, a svaka vrsta se razlikuje po obliku, boji, veličini i ukusu. Tivica je cela jestiva - i kora, i meso i cvet, a u italijanskoj i francuskoj kuhinji jestive su i semenke.
Šolja sitno seckane tikvice sadrži oko 19 kalorija. To je skoro dva puta manje u odnosu na porciju zelenog povrća kao što su brokoli i prokelj. Možete uživati u ovoj niskokaloričnoj poslastici na najrazličitije načine; kao dodatak različitoj hrani ili salatama.
Sadrže 295 mg kalijuma po šolji, ili osam odsto u odnosu na preporučenu dnevnu vrednost.
Regulišu krvni pritisak, smanjuju rizik za razvoj bolesti srca, štite od začepljenja arterija.
Magnezijum pomaže u snižavanju pritiska, vitamini C i A sprečavaju razvoj ateroskleroze, hranljiva vlakna u tikvicama utiču na snižavanje holesterola, kao i na čišćenje toksina iz debelog creva.
Tikvice sadrže i kalijum, kalcijum, folate i beta karoten. Ovakva kombinacija pravih malih nutritivnih bogatstava tikvice čini savršenim za svakoga ko želi da vodi računa o svom zdravlju ali i o kalorijama.
Preporučuju se obolelima od astme, reumatoidnog artritisa. Tikvice aktiviraju metabolizam ćelija, poboljšavaju rad mozga i doprinose vitalnosti organizma.
Letnje tikvice su mekše i kremastije od onih koje dozrevaju zimi, a njihov blagi ukus odlično se slaže s bosiljkom, majčinom dušicom i ruzmarinom.
