Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Poreklo kečapa

Prvobitno ime mu datira iz 17. veka i potiče iz Kine. Najpre je pravljen od ribljeg rasola i začina. Holanđani i Englezi obožavali su ovu vrstu sosa. Kao jedan od glavnih sastojaka dodati su i šampinjoni, da bi tek kasnije bila osmišljena varijanta sa paradajzom. Prvi kečap na bazi paradajza pojavio se 1812. godine, a opisao ga je naučnih i hortikulturista Džejms Mejz koji je paradajz nazvao "ljubavnim jabukama".

1138

Nekoliko principa zdrave ishrane

- Insistiranje na svakodnevnom uzimanju vitamina nije garancija za očuvanje zdravlja.

- Ishrana može značajno da kontroliše negativne efekte štetnih hemikalija.

- Kontrolisanje ishrane je važno ukoliko patite od hroničnih oboljenja.

- Što raznovrsnija ishrana, ali pravilno kombinovana, osnov je za zdrav organizam.

- Obroke ne bi trebalo preskakati, kao ni izgladnjivati organizam jer tada dolazi do smanjene otpornosti celokupnog organizma.

- Smanjiti unos zasićenih masnih kiselina.

- Redovno unošenje tečnosti je veoma važno.

- Povećati unos složenih ugljenih hidrata i dijetetskih vlakana.

1634

Ishrana bez rizika – izazovi spremanja jela kada ste alergični na određenu hranu

Život sa alergijama na hranu može izgledati kao preveliki izazov, posebno kada govorimo o pripremanju obroka. Kako birati namirnice, spremati jela koja su “bezbedna” i pritom osigurati da ukus bude sjajan?

Pažljivo planiranje, učenje o alergijama, ali i otkrivanje novih recepata mogu učiniti da kuvanje za osobe koje imaju alergiju na hranu ne bude samo lako, već i izuzetno prijatno. Predlažemo neke korisne savete, recepte i tehnike kuvanja bez alergena. Pročitajte kako da održavate kuhinju da se zaštitite od alergija i održite optimalno zdravlje. Otkrivamo kako da se krećete jednostavnije u svetu kuvanja bez glutena, mleka, jaja i još mnogo drugih namirnica…

Razumevanje imunologije i alergija na hranu

Imuni sistem funkcioniše kao odbrana našeg tela od štetnih agenasa kao što su bakterije, virusi i strane supstance. Sastoji se od različitih komponenti, uključujući ćelije poput belih krvnih zrnaca, tkiva i organa. Kada je naš imunitet jak i kad funkcioniše kako treba, naš je organizam zdrav. Međutim, dešava se ponekad da imuni sistem pogrešno identifikuje određene bezopasne supstance, u ovom slučaju proteine hrane, kao štetne, što izaziva imuni odgovor.

Najčešći alergeni u hrani su mleko, jaja, kikiriki, orašasti plodovi, riba, pšenica (odnosno gluten), školjke, soja i susam. Kada imuni sistem naiđe na ove supstance, proizvodi antitela protiv njih, konkretno, imunoglobulin E ili IgE antitela. Prilikom naknadnog izlaganja, ova antitela podstiču određene imune ćelije da oslobađaju hemikalije kao što je histamin, što izaziva alergiju. Reakcija se može javiti u vidu niza simptoma. Neki su blagi, poput osipa, svraba i kijanja. Međutim, postoje i veoma ozbiljni i teški znaci kao što je anafilaktički šok.

Na pojavu prvih simptoma najbolje je da se javite svom lekaru, koji će vas uputiti na ispitivanje. Imunološke analize krvi precizno utvrđuju alergiju na različite namirnice, pa se na osnovu rezultata dalje može pristupiti lečenju i tretiranju problema.

Opcije lečenja alergija na hranu

Blagovremeno otkrivanje alergija i uzroka svih simptoma prvi je korak u lečenju. Lekari će preporučiti izbegavanje alergena, što znači i detaljno čitanje deklaracija, raspitivanje o sastojcima kada jedete u restoranu.Takođe, biće veoma važno da pripremate hranu u okruženju bez alergena kako bi se izbegla unakrsna kontaminacija.

Možete dobiti i neki od antihistaminika za ublažavanje simptoma koprivnjače ili svraba, ali za ozbljnije reakcije bolje je da imate uz sebe epinefrin (EpiPen, tj. auto-injektor epinefrina).

Promene u režimu ishrane su neizbežne. Neophodno je držati se ravnoteže, unositi sve potrebne nutrijente u organizam, a pritom izbegavati alergene. U ovom slučaju rad sa nutricionistom može biti od koristi kako bi se osiguralo da se neophodni hranljivi sastojci ne propuste. Takođe je neophodno naučiti o zamenama alergena u kuvanju, kao što je upotreba lanenog semena umesto jaja kada pečemo neka jela.

Kao i uvek, o svakom planu lečenja treba razgovarati sa zdravstvenim radnikom, jer ono što najbolje funkcioniše može zavisiti od specifične alergije, težine reakcija i ukupnog zdravlja pojedinca. Redovne kontrole i pregledi su takođe od vitalnog značaja za praćenje stanja i prilagođavanje lečenja po potrebi. Postarajte se da što više naučite o tipu alergije od kog patite i o najlakšim načinima za upravljanje simptomima.

Kako da vaša kuhinja bude bezbedna od alergija?

Pre nego što se prepustimo radosti kuvanja, ključno je da razumemo kako da izgradimo bezbedno okruženje za pripremu obroka. Dakle, cilj je stvoriti kuhinju u kojoj je rizik od izlaganja alergenima minimalan. Ovde fokus treba staviti na unakrsnu kontaminaciju, odnosno na nenamerni prenos alergena sa jedne površine ili namirnice na drugu prilikom skladištenja, pripreme i kuvanja hrane.

Čak i male količine alergena koje se prenose unakrsnom kontaminacijom mogu biti dovoljne da izazovu alergijsku reakciju. Da biste to sprečili odredite odvojeni pribor za kuvanje. Kao što imamo različite alate i pribore za meso i povrće kako bismo sprečili unakrsnu kontaminaciju bakterijama, takođe bi trebalo da imamo namenski pribor za kuvanje bez alergena. Između ostalog, to može uključivati lonce, tiganje, daske za sečenje, noževe, kašike. Najbolje je imati ovaj pribor u drugoj boji ili jasno označen kako bi se izbegla bilo kakva mešanja.

Uvek temeljno čistite površine i pribor za kuvanje pre početka pripreme bilo kakvog obroka, posebno kada se radi o kuvanju bez alergena. U većini slučajeva dovoljno je da koristite toplu vodu i sapunicu.

Kada skladištite hranu, držite hranu bez alergena odvojeno od onih namirnica koje sadrže alergene. Odredite police u ostavi ili frižideru za hranu bez alergena ili koristite činije sa poklopcima za zaštitu od unakrsne kontaminacije.

U nekim slučajevima će možda biti potrebno imati zasebne uređaje, kao što su tosteri ili friteze, za kuvanje bez alergena. Mrvice ili ostaci u ovim aparatima mogu kontaminirati hranu bez alergena.

Uz pažljivo planiranje i strogu praksu, kuhinja bezbedna od alergija može postati stvarnost. Priprema obroka više neće biti stresna, već vreme koje provodite u uživanju i kreativnosti.

Planiranje obroka

Planiranje obroka za alergije na hranu je još jedan ključni aspekt koji treba uzeti u obzir. Uz niz recepata bez pšenice, mlečnih proizvoda ili ribe, možete kreirati izbalansiran plan obroka koji odgovara vašim ograničenjima u ishrani i potrebama, a da pritom i dalje uživate u raznoraznim ukusima.

Pregledajte našu bazu korisnih saveta i recepata i pronađite ona jela i specijalitete koji vam se dopadaju, a odgovaraju vašem tipu alergije. Postoji mnogo bezglutenskih poslastica, kao i delikatesa koji se mogu pripremiti bez jaja, kikirikija i drugih najčešćih alergena. Naravno, kad god nabavljate namirnice i planirate pripremu obroka, zapamtite da uvek dvaput proverite sve svoje sastojke da biste potvrdili da zaista ne sadrže mlečne proizvode i soju. Ovo uključuje naizgled nevine sastojke poput ekstrakta vanile i kakao praha, koji ponekad mogu da sadrže skrivene komponente soje ili mleka. Uvek birajte proizvode brendova koji prate stroge protokole kontrole alergena. Uživajte u pečenju!

409

Crveni pasulj – čuvar srca

U renomiranoj studiji nazvanoj „Studija sedam zemalja”, istraživači su pratili povezanost između unosa određenih grupa hrane i mortaliteta od koronarne bolesti srca u periodu od 25 godina. Studija je obuhvatala ukupno 12.763 muškaraca srednjih godina iz 16 grupa u sedam zemalja (SAD, Finska, Italija, bivša Jugoslavija, Grčka, Japan i Holandija). Zaključeno je da veća konzumacija mahunarki može smanjiti rizik od srčanog udara za više od 80 odsto.

Nalazi studije ne iznenađuju s obzirom das u mahunarke poput crvenog pasulja prepune folata i vlakana, od kojih oba promovišu kardiovaskularno zdravlje. Samo jedna šolja kuvanog crvenog pasulja obezneđuje trećinu preporučenog dnevnog unosa folata. Nedostatak folata je povezan sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja, koronarnih komplikacija i moždanog udara. Vitamin B9 pomaže da se eliminiše homocistein, toksična supstanca koja može dovesti do teških oštećenja arterija.

2416

Ulje semena korijandera jače od antibiotika

Ulje semena korijandera koristi se u ishrani i industriji kozmetike. Korišćeno je još u doba faraona, a Egipćani su verovali da seme korijandera daje besmrtnost. Danas se uglavnom koristi za regulisanje rada creva, a omogućava i pravilno lučenje žuči. Preporučuje se i za ublažavanje tegoba kod dijabetesa tipa 1 i 2. Efikasan je u brobi protiv prehlada I gripa. Smanjuje nivo holesterola u krvi i sprečava njihovo taloženje u venama I arterijama. Sadrži gentamicin koji je do dva puta jači od antibiotika. Čaj od korijandera koristi se za iskašljavanje i regulisanje problema sa upalom bešike.

2704