-
Paradoks modernog vremena
Potrošačko društvo nam polako dolazi glave. Žurimo jurimo a često ni sami ne znamo kuda. Ovaj tekst primećen je na Facebook-u a napisao ga je američki stend-ap (stand-up) komičar Džordž Karlin nakon smrti svoje supruge.
Paradoks našeg vremena je da imamo veće zgrade,
ali kraće živce; šire puteve, ali uže vidike;
trošimo više, a imamo manje;
kupujemo više - uživamo manje;Imamo veće kuće, a manje porodice;
više udobnosti, a manje vremena;
imamo više diploma, ali manje razuma;
više znanja, a manje rasuđivanja;
više stručnjaka, a još više problema;
više znanja u medicini, a sve manje zdravlja.Pijemo previše, pušimo previše, trošimo nepromišljeno,
smejemo se premalo, vozimo prebrzo, olako se ljutimo,
prekasno ležemo, ustajemo umorni, čitamo nedovoljno,
gledamo TV suviše. Molimo se retko.
Uvećali smo naše posede, ali smo umanjili naše vrednosti.
Previše pričamo, premalo volimo, prečesto mrzimo.
Naučili smo kako da preživljavamo, ali ne i kako da živimo.
Dodajemo godine životu, ali ne i život godinama.
Putovali smo na mesec, a problem nam je otići preko ulice i
upoznati novog suseda. Zagospodarili smo spoljašnjim prostorom,
ali ne i unutrašnjim. Napravili smo velike, ali ne i bolje stvari.
Očistili smo vazduh, a zagadili dušu.
Razbili smo atom, ali ne i naše predrasude.
Pišemo više, ali učimo manje. Planiramo više, ali postižemo manje.
Naučili smo da žurimo, ali ne i da čekamo. Imamo višu zaradu, ali i niži moral.
Imamo sve više hrane, a sve smo više nezahvalni.
Gradimo jače kompjutere sa većom memorijom,
ali mi razgovaramo sve manje i manje. Težimo više kvantitetu,
a zaboravljamo na kvalitet.Ovo su vremena brze prehrane i spore probave;
velikih ljudi, a malih karaktera; brzih zarada i površnih odnosa.
Ovo je vreme mira u svijetu, a rata u kući.
Vreme mnogo dokolice, a malo uživanja.
Vreme raznovrsne hrane i loše ishrane.Sve je manje finansijskih problema u braku, a sve više razvoda;
sve je više luksuznijih kuća, ali i podeljenih domova;
ovo su dani brzih putovanja, oskudne odeće i niskog morala;
sve debljih ljudi, i tableta koje mogu sve - da te oraspolože, otupe ili ubiju.ZAPAMTITE! Provedite što više vremena s vašim voljenima, jer oni neće biti večno pored vas. Recite poneku ljubaznu reč onome ko vas odozdo gleda sa strahopoštovanjem, jer će ta mala osoba uskoro odrasti i otići. Setite se da date topao zagrljaj onome kraj vas, jer je to jedino blago koje možete dati svojim srcem, a ne košta vas ništa. Setite se da kažete "Volim te" vašem partneru i vašim voljenima, no najviše od svega iskreno mislite tako. Poljubac i zagrljaj će izlečiti svaku povredu ako dolaze duboko iz srca. Setite se da se držite za ruke i cenite trenutke kada ste zajedno, jer jednoga dana te osobe neće biti tu. Nađite vremena da volite, nađite vremena da razgovarate, i nađite vremena da podelite vaše dragocene misli sa drugima.
Smejte se često, dugo i iskreno. Smejte se dok ne izgubite dah. Suze se događaju. Izdržite, odbolujte, preživite. Recite ljudima koje volite da ih volite, u svakoj prilici, jer život se ne meri brojem udisaja koje udahnemo, nego trenucima koji nam oduzmu dah. -
Džordž Karlin
2657 -
Karanfilić
Karanfilić je sušeni, neotvoreni pupoljak. Latinski naziv je Syzygium aromaticum, sin. Eugenia aromaticum ili Eugenia caryophyllata. Kod nas se naziva i klinčić. Poznat je po svom veoma intenzivnom mirisu. Pospešuje varenje i apetit, deluje kao antiseptik i jača cirkulaciju. Preporučuje se kod lošeg zadaha i slabih desni. U hladnim zimskim danima slobodno ubacite komad-dva u kuvanom vinu. Poboljšaće njegov ukus i miris i pomoćiće vam da se brže ugrejete i umirite. Takođe dodajte ga kada pripremate kompote, medenjake, kolačiće sa jabukama...
11029 -
Energetske i hranljive vrednosti: semenke suncokreta
Suncokret je jednogodišnja biljka, koja vodi poreklo iz Meksika i Perua. U Evropu je stigao negde oko 1504. godine. Rusi su tek 1830.godine uspeli iz suncokretovog semena da iscede ulje. Narodna medicina ističe značaj semenki suncokreta u lečenju reume, artritisa, brojnih problema sa vidom i nesanicom. Koriste se i kako bi podstakle varenje, za zdravlje kostiju i kože. Hidriraju ali i opuštaju krvne sudove i mišiće.
Energetska i hranljiva vrednost (na 100 g):
Energetska vrednost: 584 kcal
Ugljeni hidrati: 20 g
Proteini: 20,78 g
Masti: 51,46 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna:8,6 g
Niacin: 8,34 mg
Vitamin A: 50 IU
Vitamin C: 1,4 mg
Vitamin E: 35,1 mg
Natrijum: 9 mg
Kalijum: 646 mg
Kalcijum: 78 mg
Gvožđe: 5,25 mg
Magnezijum: 325 mg
Cink: 5 mg
Beta karoten: 30 µg
1673 -
Da li gazirana pića oštećuju kosti?
Nutricionisti su tvrdili da je kofein glavni "zloća" svih gaziranih napitaka. U 2001. godini studija univerziteta u Nebrasci dokazala je da su pojedini ljudi izgubili velike količine kalcijuma usled redovne konzumacije sokova sa visokim sadržajem kofeina. Ipak, drugi su nadoknadili nivo kalcijuma usled konzumiranja mleka. Ono što je sigurno - gazirana pića znatno menjaju gustinu kostiju. Uzrok može biti i fosforna kiselina. Mada, penušava mineralna voda sadrži i malo kalcijuma i magnezijuma, tako da može koristiti zdravlju kostiju.
1603 -
Izbegavajte plastične slamčice, a evo i zašto!
U svakodnevnom životu koristimo plastiku više nego što smo i sami svesni. Neki brendovi služe kafe za poneti u plastičnim čašama, hrana se pakuje u plastične kutije. Kad bismo malo više znali o štetnosti plastike po okolinu i zdravlje, možda bismo posegnuli za nekim drugima materijalima.
U Sjedinjenim Američkim Državama svaki dan iskoristi se oko 500 miliona slamki. Studija sprovedena 2010. godine pokazala je da je u okean bačeno 8.000.000 tona plastike. Očekuje se da će taj broj narednih godina galopirajuće rasti. Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma napominje da bi do 2050. godine u okeanima bilo više plastike od ribe. Do tada, u okean se isporuči četiri kamiona smeća po minuti.
Plastika se smatra toksičnom jer privlači druge hemikalije i bakterije u okeanskim vodama. Plastične slamke sadrže hemikalije koje u dodiru sa toplotom postaju još opasnije. Takođe, plastika je dizajnirana da bude izuzetno izdržljiva, ne i biorazgradiva. Većina plastike se ne reciklira zbog čega završava na deponiji ili u okeanu.
Umesto korišćena plastičnih slamki, razmislite o upotrebi staklenih. Mala cena koji možete platiti kako biste pomogli okolini.
1456
