Crna mahunica uspeva u regijama relativno hladnih klimatskih uslova. Ovo je jedan od razloga zbog kojih je malo poznata izvan arktičkih regiona. Kultiviše se u hladnim delovima Azije i Severne Amerike. Sitna, okruglog oblika, crne je boje ploda i svetlo zelenih listova. Koristi se i kao dodatak jelima ali i u terapeutske svrhe u nekim nordijskim zemljama. Kiselkastog je ukusa i aromatičnog mirisa. Sadrži veliku količinu vlakana, antioksidanata, mangana, vitamina C, K i bakra. Pre konzumiranja, važno je znati:
- nežno i temeljno isperite plod
- bitno je da su čvrste, crne boje
- može se čuvati u frižideru od 10 do 15 dana
- nije jestiva sirova, tek nakon kuvanja, a gorak ukus uzrokovan je taninima
Kada zamrzivač nije opcija, određeni materijali mogu se koristiti za izolaciju leda čuvajući ga od topljenja.
Filc
Idealan izbor za izolaciju. Čuva led od topljenja jer deluje kao prirodni izolator. Umotavanjem kockica leda u filc, omogućavate im najduže vreme "preživljavanja" izvan zamrzivača.
Novine
Još jedan dobar izbor. Iako nisu efikasne kao filc, deluju na sličan način. Umotajte kockice leda u što više slojeva kako biste omogućili što bolju izolaciju.
Vuna
Zbog svoje debljine i neprobojnosti, vuna je jednako dobar izolator koliko I filc. Sve što sprečava prodor vazduha, pružiće veću šansu ledu da "preživi".
Čuva zdravlje i novčanik.
Proteini su ključan deo ljudske ishrane, jer ih organizam koristi za stvaranje novih ćelija i održavanje i obnovu starih. Belančevine takođe imaju ulogu u proizvodnji enzima koji utiču na varenje, metabolizam i skladištenje sala.
Piletina sadrži visokokvalitetne proteine, koji sadrže sve neophodne aminokiseline, uz nizak postotak masti. Uz to, mast iz piletine je uglavnom nezasićena, tako da je veoma korisna za organizam, što kao rezultat ima činjenicu da je piletina meso koju lekari najčešće preporučuju kao alternativu crvenom mesu. Pileće belo meso je jedno od najzdravijih mesa kojim možete da obradujete svoje telo.
Jedna šnicla (100 gr) pilećeg belog mesa bez kosti i kože sadrži svega jedan gram zasićene masti, uz manje od 4 grama ukupne masti.
Ista količina mesa ima 31 gram proteina, što je više od polovine preporučenog dnevnog unosa za odraslu ženu.
Piletina prirodno sadrži nizak procenat natrijuma, svega 74 mg u 100 grama mesa.
Piletina je odličan izvor niacina (vitamin B3), vitamina B6 i B12. Sadrži i gvožđe.
Odrastao čovek dnevno ne bi trebao da konzumira više od 20 grama zasićenih masti dnevno, a kako piletina ima izuzetno mali procenat zasićenih masti, ovo meso je odličan izvor proteina, bez bojazni od preteranog postotka zasićenih masti.
Dok je belo meso najpopularniji deo pileta, ni bataci i druga tamna mesa nisu loš izbor za vašu kuhinju. Iako ona sadrže nešto više masti i vezivnog tkiva nego belo meso, ono se bolje pokazuje na roštilju, jer zbog nešto većeg postotka masti i kolagena ostaje sočno čak i na visokim temperaturama.
Najmasniji deo piletine je koža, sa 41 grama masti u porciji od 100 grama. Međutim, pošto se retko koje jelo služi sa tolikom količinom kože, ovo nije problem.
Ovo meso je odlično u kuhinji jer se može spremati na milion načina, lako upija arome iz začinskog bilja, može se jesti topla ili hladna, u salati ili kao glavno jelo, a cena ovog mesa je mnogo manja nego cena svinjetine, junetine ili nekog drugog mesa.
Sumak je začin koji vodi poreklo sa Bliskog istoka. Grmolika je biljka, čiji su plodovi crvene bobice koje se nakon mlevenja koriste kao začin. U Evropi je dugo korišćen radi dodavanja kiselosti određenim jelima, a Rimljani su umesto njega upotrebljavali zamenu - limun. Posebno je popularan u libanskoj kuhinji, kao dodatak salatama i marinadama. Bogat je vitaminima, mineralima, vlaknima i proteinima. Reguliše stomačne tegobe i upale, a koristi se i kao preventiva za prehlade i grip zbog svojih jakih antioksidativnih i anti-inflamatornih svojstava. Na Bliskom istoku koristi se kao tradicinalni lek za dijabetes.
Celer (lat. Apium graveolens) je zeljasta biljka koja je opšte poznata kao nezaobilazni deo domaćih supa, čorbi i ostalog variva. Može se koristiti koren, drška i lišće koje je izuzetno aromatičan začin, bilo da je sitno iseckano bilo da je sveže (uglavnom kao dodatak salatama).
Celer kakav poznajemo danas nastao je u 17.veku kultivisanjem divljeg celera i trenutno su poznate tri vrste ovog povrća: zeleni, beli i celer čiji koren podseća na belu repu.
Zbog svoje blagodeti po zdravlje celer je još u Staroj Grčkoj važio za simbol lepote, dok je u Rimu predstavljao simbol pobede. U našoj, slovenskoj mitologiji se smatra da je afrodizijak.
Otkud tolika popularnost celera? Pre svega zbog pregršti minerala i vitamina koje sadrži u sebi, a tu su kalijum, kalcijum, fosfor, vitamini C i B, karoten...posebno je pogodan za dijetalnu ishranu jer sadrži malo kalorija, a opet podstiče metabolizam i razmenu materija u organizmu. Posebno je zdrav sok od celera jer deluje umirujuće i smanjuje celulit, a oblozi od ovog soka pomažu u lečenju mnogih kožnih oboljenja.
No, osim u čorbi ili kao sok, celer možete koristiti i u raznim salatama, možete ga grilovati i poslužiti uz meso i ribu, takođe možete isprobati nešto novo i umesto klasičnog pirea od krompira, pripremiti pire od celera. Odlično se slaže sa ruzmarinom, a posebno je ukusan ako ga ispečete pa prelijete majonezom ili nekim drugim kremastim namazom.
Poseban savet, celer u vreloj vodi brzo izgubi sve dragocene sastojke, pa se trudite da ga kuvate što kraće, po mogućnosti samo par minuta na pari.
