-
Sladoled kroz vekove i prostore
Postoji nekoliko mitova koji se bave nastankom sladoleda. Neki kažu da ga je Marko Polo doneo u Evropu, pri povratku iz Azije, drugi da ga je Katarina Mediči predstavila Francuzima kada se udala za Henrija II, dok se većina slaže da nijedna od tih priča nije tačna i da sladoled postoji mnogo duže od par stotina godina.
Sladoled u svojoj prvobitnoj formi veoma malo podseća na današnju ukusnu poslasticu.
Još su kralj Solomon i Aleksandar Veliki uživali u ledenim pićima zaslađenim medom.
Kineski carevi iz dinastije Tang su prvi jeli zaleđenu poslasticu na bazi kravljeg, kozjeg ili bivoljeg mleka. Mleko je začinjavano biljkama i potom u metalnim posudama potopljeno u hladnu vodu dok se ne zaledi.
U Srednjem veku, Arapi su počeli da prave ledena pića na bazi trešanja ili višanja, nara ili dunje. Vremenom, ova pića postala su popularna kod evropske aristokratije, posebno u Italiji i Francuskoj.
U XVII veku pića su transformisana u deserte, dodatkom šećera. Tako je dobijen sorbe, čiji je tvorac bio Antonio Latini (1642 – 1692). On je takođe prvi napravio i mlečni sorbe, koji se smatra prvim pravim sladoledom.
Sicilijanac Frančesko Prokopio dei Kolteli otvorio je prvi kafe u Parizu, Il Procope, 1686. godine. To mesto je postalo omiljeno sastajalište poznatih intelektualaca tog vremena, uključujući Bendžamina Frenklina i Viktora Igoa. U tom kafeu prvi put je poslužen gelato, italijanska verzija sorbea. Prokopio je postao poznat kao otac italijanskog sladoleda.
Otprilike u isto vreme, Francuzi su počeli sa eksperimentisanjem u ovoj oblasti. Tada je nastao zaleđeni desert nazvan fromage (sir). Uprkos svom imenu, ovaj desert se ne pravi sa sirom i nije potpuno jasno poreklo samog imena, ali se pretpostavlja da ga duguje kalupima u kojima se poslastica zamrzavala, a koje su inače korišćene za pravljenje sira. Jedan od najranijih recepata uključuje krem, šećer i vodicu od narandžinog cveta. Tokom XVIII veka fromage je postao veoma popularan širom Francuske.
Krajem istog veka, 1790, u Njujorku je otvoreno prvo mesto u kojem se prodavao sladoled u SAD. Tokom leta te godine Džordž Vašington je navodno potrošio 200 dolara na ovu letnju poslasticu. On nije bio jedini američki predsednik koji je bio ljubitelj ovog slatkiša, tu spadaju i Tomas Džeferson i Abraham Linkoln.
1974 -
Sedam pokazatelja hormonalnog disbalansa
Umor - uprkos dovoljnom broju sati sna, osećate umor sve vreme? Postoji nekoliko krivaca koji bi mogli biti odgovorni, ali je insulin najverovatnije objašnjenje. Posebno ukoliko nivoi insulina ostaju visoki zbog razvoja insulinske rezistencije. Promene u ishrani (kao što je smanjenje količine jednostavnih ugljenih hidrata) gubljenje težine i redovno vežbanje mogu pomoći u održavanju nivoa šećera u krvi stabilnim tokom celog dana.
Nesanica - zajedno sa zamorom, nesanica je uobičajena nuspojava hormonskog disbalansa. Kod muškaraca pokazatelj je da je nivo testosterona nizak, a kod žena je krivac nizak nivo progesterona.
Manjak seksualne želje - može biti znak niskog estrogena kod žena i niskog nivoa testosterona kod muškaraca.
Preznojavanje - posebno kod žena, znak je niskog nivoa estrogena koji se može uravnotežiti odgovarajućom terapijom.
Loša koncentracija - usled stresa, nadbubrežne žlezde ne proizvode dovoljne količine kortizola što utiče na kognitivne funkcije kao što su pamćenje i koncentracija.
Razdražljivost - nastaje usled visokog nivoa estrogena i progesterona.
Povećanje telesne težine u predelu abdomena - čest problem za koji su odgovorni kortizol i insulin čije smanjenje može vratiti balans.
1430 -
Kako da poboljšate ishranu?
Povećajte unos proteina – Povećanje unosa proteina od 15 do 30 odsto kalorija čini da ljudi dnevno unose oko 440 kalorija manje. Proteini pomažu u zadržavanju mišićne mase koja određuje brzinu vašeg metabolizma. Unos proteina umnogome utiče na sagorevanje kalorija što je naročito važno za sprečavanje gubitka mišićne mase koja se može javiti usled gubitka težine.
Vodite računa o dnevnom unosu vode – Voda utiče na održavanje telesne težine, pa čak i povećanje broja kalorija koje dnevno sagorite. Čaša vode pre obroka smanjuje apetit, a samim tim i unos kalorija tokom kasnijeg obroka. Zamenite druge napitke vodom, tako ćete drastično smanjiti unos šećera i kalorija.
Izbegavajte pečenje i duboko prženje hrane – Tokom ovih metoda pripreme formira se nekoliko potencijalno toksičnih jedinjenja kao što su policiklični aromatični ugljovodonici i heterociklični amini. Birajte zdravije metode poput kuvanja ili kuvanja na pari.
Povećajte unos zelenog povrća – Dokazano je da konzumiranje zelenog povrća pre obroka pozitivno utiče na nivo šećera u krvi. Zeleno povrće usporava brzinu kojom se ugljeni hidrati apsorbuju u krvotok što utiče na kontrolu šećera.
Umesto voćnih sokova, jedite voće – Voće je puno vlakana, vitamina i antioksidanata. Izbegavajte voćne sokove jer sadrže previše koncentrata i šećera. Zamenite svoj slatki napitak činijom voća, na taj način ćete smanjiti unos šećera ali i kalorija.
Pažljivo birajte biljna ulja – Zamenite nezdrava ulja maslinovim, uljem od avokada ili kokosovim uljem.
973 -
Najbolji izvori magnezijuma
Crna čokolada – oko 28 grama sadrži 64 mg magnezijuma što čini 16 odsto preporučenog dnevnog unosa. Bogata je bakrom, gvožđem, manganom... Sadrži korisne antioksidante i nutriente koji neutrališu slobodne radikale koji oštećuje vaše ćelije i tkiva.
Avokado – je neverovatno hranljiv i ukusan izvor magnezijuma. Avokado srednje veličine sadrži oko 58 mg magnezijuma što je 15 odsto preporučenog dnevnog unosa. Bogat je vlaknima koji čine 13 do 17 grama ugljenih hidrata. Povećava osećaj sitosti nakon obroka, a može uticati na smanjenje „lošeg“ holesterola.
Banane – spadaju među najpopularnije voće na svetu, a između ostalog, poznate su i po visokom sadržaju kalijuma i magnezijuma. Jedna banana u proseku sadrži oko 37 mg magnezijuma, što je 9 odsto preporučenog dnevnog unosa. Ipak, sadrže i šećer i veći broj ugljenih hidrata u odnosu na neko drugo voće.
Orašasto voće – hranljivo i ukusno! Najviše magnezijuma sadrže bademi i brazilski orasi. Većina je dobar izvor vlakana i mononezasićenih masti, a pokazalo se i da poboljšavaju nivo šećera.
Mahunarke – bilo da je reč o pasulju, soji, grašku – reč je o izvorima najrazličitijih hranljivih materija, uključujući i magnezijum. Bogate su kalijumom i gvožđem, vlaknima zbog čega povoljno utiču na digestivni trakt.
1269 -
Antibakterijska svojstva cimeta
Američka istraživanja pokazuju da cimet ima antibakterijska i antifungalna svojstva. Pokazalo se da je posebno značajan kao saveznik za borbu protiv bakterije koja je odgovorna za pojavu čira na želucu. Prema časopisu „Journal of Clinical and Diagnostic Research“ ulje cimate može neutralisati kandidu. U Australiji je sproveden pilot eksperiment prilikom koga je posmatran uticaj cimeta na 31 osobu sa simptomima iritabilnog creva. Zaključeno je da cimet ima blagi laksativni efekat. Ipak, njegova prekomerna upotreba može dovesti i do žgaravice.
1085
