Crna čokolada – oko 28 grama sadrži 64 mg magnezijuma što čini 16 odsto preporučenog dnevnog unosa. Bogata je bakrom, gvožđem, manganom... Sadrži korisne antioksidante i nutriente koji neutrališu slobodne radikale koji oštećuje vaše ćelije i tkiva.
Avokado – je neverovatno hranljiv i ukusan izvor magnezijuma. Avokado srednje veličine sadrži oko 58 mg magnezijuma što je 15 odsto preporučenog dnevnog unosa. Bogat je vlaknima koji čine 13 do 17 grama ugljenih hidrata. Povećava osećaj sitosti nakon obroka, a može uticati na smanjenje „lošeg“ holesterola.
Banane – spadaju među najpopularnije voće na svetu, a između ostalog, poznate su i po visokom sadržaju kalijuma i magnezijuma. Jedna banana u proseku sadrži oko 37 mg magnezijuma, što je 9 odsto preporučenog dnevnog unosa. Ipak, sadrže i šećer i veći broj ugljenih hidrata u odnosu na neko drugo voće.
Orašasto voće – hranljivo i ukusno! Najviše magnezijuma sadrže bademi i brazilski orasi. Većina je dobar izvor vlakana i mononezasićenih masti, a pokazalo se i da poboljšavaju nivo šećera.
Mahunarke – bilo da je reč o pasulju, soji, grašku – reč je o izvorima najrazličitijih hranljivih materija, uključujući i magnezijum. Bogate su kalijumom i gvožđem, vlaknima zbog čega povoljno utiču na digestivni trakt.
