-
Hrana i kultura: Danska
Kada je Danska u pitanju, većina će vam najpre pomenuti mleko ili surutku kao obavezne osvežavajuće napitke. Čorbe, supe, kremasti šlag sosevi, meso, salate spadaju u njihove poslastice. Danski sirevi poznati po neobičnom ukusu, često se služe uz dezert sa voćem ili kasno uveče kao užina. Sveže voće u sezoni ima prednost, a posebno kukuruz i krompir. Jela čija je osnova meso su izuzetno sočna. Ukoliko su po svojoj prirodi suva, služe se uz sos. Iako ribe ima u izobilju, svinjetina je favorit. Jaja se povremeno koriste kao lagani obrok ili za ukrašavanje drugih jela. Pirinač i testenina se generalno izuzetno retko koriste. Puter je obavezan sastojak, a kvalitet je daleko bolji u odnosu na većinu putera koje ste ikada probali. Danci uživaju u pecivu ili kolačićima uz kafu. Ne zaboravite, Danci jedu rado i kalorično! Danski kuvari spadaju među najkreativnije, posebno kada je priprema morskih plodova u pitanju. Tradicija im nalaže i uživanje u dimljenoj hrani, pa je haringa neizostavno tradicionalno jelo. Ipak, najvažniji obrok je večera, nakon koje se služi rakija na bazi lekovitog bilja.
2962 -
Zašto je važno jesti banane
Banane su voće koje deluje kao probiotik i stimulišu rad creva.
Banane mogu smanjiti telesnu temperaturu tela tokom vrelih letnjih dana.
Utrljavanjem unutrašnjosti kore banane možete sprečiti svrab i iritaciju na koži.
Konzumiranjem jedne banane između obroka možete stabilizovati nivo šećera u krvi i smanjiti jutarnju mučninu.
Dve banane pre napornog treninga ili na pauzi održavaju šećer u krvi i sprečavaju grčeve u mišićima.
Bogate pektinom, banane pomažu pri varenju i oslobađanju toksina iz organizma.
Banane smanjuju otoke, jačaju nervni sistem, pomažu u proizodnji belih krvnih zrnaca i sadrže visok nivo vitamina B6.
Bogate kalijumom, banane utiču na krvni pritisak i štite od srčanog i moždanog udara.
1737 -
Energetske i hranljive vrednosti: peršun
Peršun vodi poreklo još iz perioda stare Grčke. Sa bliskog istoka je dospela u Evropu. Peršun se od davnina koristi kao začinska biljka ali je malo poznato i to da se ubraja u lekovito bilje. Nema visoku kaloričnu vrednost, ali je zato izuzetno bogat mineralima i vitaminima, što ga i svrstava u red visokokvalitetnih i lekovitih namirnica. Uspešan je lek kod tegoba sa varenjem jer otklanja nadutost i gasove u stomaku. Pomaže u borbi protiv kašlja, astme, pada imuniteta, gripa i povišene temperature.
Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):
Energetska vrednost: 36 kcal
Ugljeni hidrati: 6,33 g
Proteini: 2,97 g
Masti: 0,8 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 3,3 g
Niacin: 1,3 mg
Vitamin A: 8424 IU
Vitamin C: 133 mg
Vitamin K: 1640 µg
Vitamin E: 0,75 mg
Natrijum: 56mg
Kalijum: 554 mg
Kalcijum: 138 mg
Gvožđe: 6,2 mg
Magnezijum: 50 mg
Cink: 1,07 mg
1714 -
Tri stvari koje bi trebalo da izbegavate ukoliko ste pod stresom
Rafinisani šećer – Previše rafinisanog šećera koga ima u pecivu, belom hlebu može vam pružiti instant energiju ali vas posle toga sleduje umor i nagli pad raspoloženja.
So – Hrana bogata natrijumom može uzrokovati nadutost, preteran osećaj žeđi, a čak i povišen krvni pritisak.
Kofein – Povisiće vaš krvni pritisak i izazvati anksioznost.
1166 -
Saksijsko uzgajanje bilja: majčina dušica
Ova žbunasta začinska biljka idealna je za gajenje u saksijama! Veoma dobro uspeva na sunčanim mestima bez senke i vlage. Pre nego što posadite biljku, u zemlju možete dodati i malo đubriva. Rast ove biljke podstiče se orezivanjem. Ipak, orezivanje nije potrebno mesec dana pred jesen, kako nove izdanke ne bi uništili hladnoća i mraz. Dobra drenaža je od izuzetnog značaja za njen uzgoj.
1048
